Izbori u Severnoj Makedoniji: Vodič kroz glasanje za predsednika i parlament

SKOPLJE-BEOGRAD

Drugi krug predsedničkih i parlamentarni izbori na programu su u sredu 8. maja.

BBC News 

Čovek ubacuje glasači listić u kutiju
Glasanje u Skoplju

Dve nedelje posle prvog kruga predsedničkih, pred biračima u Severnoj Makedoniji uskoro će biti dupla doza glasanja: drugi krug predsedničkih i parlamentarni izbori.

Oba su zakazana za 8. maj i situacija sa predsedničkim nešto je jednostavnija.

Knjiga od sedam kandidata spala je na dva slova: Gordanu Siljanovsku Davkovu, predstavnicu opozicione VMRO-DPMNE i Steva Pendarovskog, aktuelnog predsednika zemlje i lidera vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).

U trci za 120 mesta Sobranja, makedonskog parlamenta, učestvuje 17 lista.

Reč je o desetim parlamentarnim izborima od kako je ova bivša jugoslovenska republika 1992. proglasila nezavisnost, a koji dolaze četiri godine od kako je postala članica NATO i nepune dve od početka – danas blokiranih – pregovora sa Evropskom unijom.

Sve to političku situaciju u zemlji, gde prema popisu iz 2021. među 1,8 miliona ljudi ima i 24 odsto Albanaca (oko 440.000), čini i te kako komplikovanom.

Posebno kada se doda da 24 godina posle sukoba albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti, i dalje ima etničkih podela i tenzija.

SDSM: ‘Preokret je moguć’

Aktuelni predsednik Stevo Pendarovski se plasirao u drugi krug predsedničke trke, ali sa dvostruko manje glasova u odnosu na Gordanu Siljanovsku Davkovu.

Prvi krug predsedničkih izbora viđen je kao probni pred duplo glasanje 8. maja, udaljeno samo dve nedelje, a minus od 20 odsto glasova bio je prilično zabrinjavajući.

Sanja Lukarevska, zamenica predsednika SDSM-a Dimitra Kovačevskog, kaže za BBC na srpskom da ju je rezultat prvog kruga iznenadio.

„Optimista sam u politici, tako da mislim da imamo šanse”, navodi 41-godišnja Lukarevska.

„Razgovaramo otvoreno sa građanima, slušamo i dobronamerno prihvatamo sve sugestije i kritike, nadajući se mogućnosti da ispravimo sve greške iz prošlog mandata.”

Kao razloge slabog rezultata vidi to što „građani nisu dovoljno slušani”, što „ima dosta nezavršenih zadataka, poput borbe protiv kriminala i korupcije”, ali i tome što je SDSM doneo „nekoliko važnih odluka za državu, čak i po cenu rejtinga stranke”.

SDSM
Sanja Lukarevska

SDSM je osnovan 1991, predstavlja se kao proevropska partija levog centra i na vlasti u Severnoj Makedoniji je od 2016. godine, važne za modernu istoriju zemlje.

Tada je posle gotovo 20 godina vlasti svrgnut Nikola Gruevski, bivši lider VMRO-a, koji je ubrzo osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije, kada beži u Mađarsku.

Pod vlašću novog premijera Zorana Zaeva, tadašnjeg lidera SDSM-a, Makedonija rešava spor sa Grčkom oko imena i posle 17 godina čekanja kreće u pregovore sa Evropskom unijom.

Iako je od 2020. članica NATO, put ka EU danas blokira Bugarska zbog spora oko jezika i istorije.

Zaev napušta politiku 2021. posle poraza na lokalnim izborima, kada na čelo stranke dolazi Kovačevski.

„Ukoliko ostanemo na vlasti, prvo bismo se angažovali na posebnoj strategiji za borbu protiv kriminala i korupcije, merama za poboljšanje ekonomije, kao i na određenim kadrovskim promenama, kako bi na funkcije došli sveži ljudi, profesionalci”, ističe Lukarevska.

VMRO-DPMNE: ‘SDSM dobio žuti, sada će i crveni karton’

Što je noć prvog izbornog kruga više odmicala, atmosfera je bila sve veselija, da bi sve kulminiralo bakljadom ispred sedišta stranke, zurlama, zagrljajima i pesmom.

Razlog je bio jasno vidljiv – 175.000 glasova više od glavnog rivala.

Dafina Stojanoska, članica Izvršnog komiteta VMRO-a, taj rezultat vidi kao „signal”.

„To što smo u nekim sredinama pobedili sa dva ili tri puta više u odnosu na SDSM, pokazuje da narod veruje opoziciji i da joj daje podršku”, kaže Stojanoska za BBC na srpskom.

„U aprilu je SDSM dobio žuti karton, a očekujem da 8. maja dobiju i crveni.”

Ipak, dodaje i da je svesna da su mnogi glasali protiv SDSM-a, a ne za VMRO, zato što je „mentalitet naroda Makedonije da uvek želi nekoga da kazni”.

VMRO
Dafina Stojanoska

VMRO-DPMNE je osnovan 1990. godine, pred raspad SFRJ, dok je Makedonija i dalje bila jedna od sedam jugoslovenskih republika.

Ime je dobila po pokretu za oslobođenje Makedonije od Otomanskog carstva iz prve polovine 20. veka, čiji pun naziv glasi: Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija – Partija za makedonsko nacionalno jedinstvo.

Posle Gruevskog, partiju je preuzeo Hristijan Mickoski, aktuelni predsednik stranke koja se predstavlja kao konzervativna partija desnog centra.

„Iako mnogi od nas očekuju pre svega nacionalne teme, građanima sa kojima sam imala kontakt one nisu na prvom mestu, već korupcija, kriminal i siromaštvo koje dovode do velikog iseljavanja ljudi iz zemlje”, kaže Stojanoska.

„Sve to rezultat je pogrešne politike aktuelne vlasti.”

Ukoliko VMRO preuzme kormilo, obećava „kompletnu depolitizaciju institucija”, nove ljude na vlasti, bolju infrastrukturu, reforme ministarstva, kao i ulaganja u sport i turizam, kako bi zemlja živela od turista i sopstvenih prirodnih lepota.

„Jasno je da će posle 8. maja vlast biti u našim rukama, ali to ne znači revanšizam i apsolutnu moć, već apsolutnu odgovornost.”

DUI: ‘Bićemo deo vlade i posle ovih izbora’

Albanske partije prvi put na izbore izlaze u dve koalicije.

Jedna je oko Demokratske unije za integraciju (DUI), koji je u poslednjih 20 godina gotovo sve vreme na vlasti u Severnoj Makedoniji.

Predvodi je Ali Ahmeti, nekadašnji politički vođa Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), koji ju je i osnovao po završetku sukoba 2001. protiv makedonskih bezbednosnih snaga.

Bujar Osmani, predsednički kandidat DUI, osvojio je 13 odsto, a kandidat opozicije Arben Taravari devet odsto glasova, što nije bilo dovoljno za drugi krug, ali je bilo dobro odmeravanje snaga albanskih partija pred parlamentarne izbore.

Njihov rezultat značajno bi mogao da utiče na to kako će Severna Makedonija u budućnosti izgledati, jer je bez albanskih partija gotovo nemoguće formirati vladu.

„Svi su bili protiv nas – i albanska opozicija i VMRO, čak nas je i SDSM kritikovao, a opet smo izvojevali spektakularan rezultat”, kaže za BBC na srpskom Artan Grubi, visoki zvaničnik DUI i makedonski ministar za politički sistem i odnose među zajednicama.

Kako kaže, reč je o rezultatu koji će dodatno motivisati njihove birače, pa na parlamentarnim izborima očekuje još veću razliku u odnosu na opoziciju.

„I posle ovih izbora bićemo deo vlade koja će predstavljati građane iz cele Makedonije.”

Grubi
Artan Grubi

Kao ključne probleme zemlje ističe ekonomiju i spore evropske integracije.

„Sada je vreme za obnovu ekonomije, što bi se dogodilo ulaskom u Evropsku uniju i perspektivom za građane da ostanu i rade ovde, a oni koji su otišli da se vrate.”

Međutim, opozicija, analitičari i ljudi kao najveći problem Severne Makedonije ističu korupciju, gde pre svega prstom upiru u DUI.

„To je svakodnevna propaganda jer mi smo uvek bili druga stranka u zemlji, nikada prva, a kada bi VMRO i SDSM i bilo ko imao dokaze o korupciji u našoj stranci, oni bi te slučajeve pokrenuli i imali bismo procese”, kaže Grubi.

„Nisu svi u DUI anđeli, ali to ne znači da je partija korumpirana i da ima takvu filozofiju.”

Severna Makedonija je 78. od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel, dok je i izveštaji Fridom hausa opisuju kao veoma koruptivnu državu.

Vredi: ‘Građani znaju kako im je’

Druga koalicija albanskih partija je Vlen (Vredi).

Čini je pet opozicionih partija koje su se prvi put ujedinile, što je njihovom kandidatu za predsednika Arbenu Taravariju donelo devet odsto glasova.

„Odavno se u narodu o tome pričalo, ali albanska opozicija dugo nije uspevala da se ujedini – sada smo uspeli”, kaže za Beškim Hasani, šef izbornog štaba Vredi, za BBC na srpskom.

„Zadovoljni smo rezultatom na predsedničkim izborima, očekujemo još bolji na parlamentarnim.”

Miting
Miting koalicije Vredi u Skoplju

Vredi ima podršku i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja, koje ima trojicu kandidata za poslanike, iako u Severnoj Makedoniji nije registrovano kao politički entitet.

Na pitanje zašto ljudi da biraju njih, a ne koaliciju oko DUI, Hasani odgovara da „svi znaju kako im je bilo u poslednjih 20 godina”.

„Posebno u poslednje četiri-pet, od kada je korupcija vlasti, u sudstvu i u svim institucijama na maksimalnom nivou”, kaže Hasani, donedavni zamenik ministra odbrane.

„Građani to razumeju i zato će izabrati nas, a ne korumpiranu vlast.”

Zbog toga kao prvi korak po dolasku na vlast vidi „uspostavljanje reda u sudstvu, kako bi svi korumpirani političari odgovarali”.

„Kada vlast ne bude korumpirana, a korupcija ne bude zahvatala ekonomiju i sve institucije, ljudi neće gledati ka inostranstvu, već će ostati ovde.”

ZNAM: ‘Novi duh, nova energija i nova lica’

Pokret Za novu Makedoniju (ZNAM) debitant je na ovim parlamentarnim izborima.

Predvodi ga Maksim Dimitrievski, predsednik opštine Kumanovo, koji je bio i kandidat ZNAM na predsedničkim izborima, gde je osvojio devet odsto glasova.

„Imali smo vrlo skromnu, ali uspešnu kampanju, koja se zasnivala na kontaktu sa građanima i očekujemo dobre rezultate na parlamentarnim”, kaže Goran Minčev, generalni sekretar pokreta i šef izbornog štaba, za BBC na srpskom.

„Put koji trasiramo je da u budućnosti budemo glavni politički faktor u Makedoniji.”

Znam
Goran Minčev

Kao stranka, postoje tek oko pet meseci, a nastali su iz udruženja koje je pobedilo na lokalnim izborima u Kumanovu.

Za sebe kažu da imaju „jasnu i preciznu ideologiju – centar, sa socijalnim, obrazovnim i zdravstvenim politikama koje su više levo”.

„Politika nulte korupcija je jedan od stubova naše stranke, želimo da pravda bude jednaka za sve, a Makedonija samoodrživa, posebno u segmentu energetike i zemljoradnje.

„Drugo, stranka smo koja je čvrsto na putu Evropske unije i NATO, ali ne po cenu prodaje nacionalnog identiteta, jezika, kulture, istorije.”

I Minčev i Dimitrievski bivši su zvaničnici SDSM-a, čije rukovodstvo žestoko kritikuju, navodeći da sa njima ne postoji mogućnost saradnje.

„Želimo da predstavljamo novi duh, novu energiju i nova lica”, kaže on, uz napomenu da im pristupaju članovi svih velikih partija.

Levica: ‘Levičarske ideje u Makedoniji su žive’

Crvena boja radničke klase dominira na slikama u sedištu Levice, tu su zastavice Kine i Sovjetskog Saveza, kao i statua revolucionara Vladimira Iljiča Lenjina, osnivača prve komunističke partije i jednog od ideologa komunizma.

Slično je i na policama, gde su uz Lenjinove knjige i Kapital Karla Marksa, dela Josipa Broza Tita, Edvarda Kardelja i drugih lidera socijalističke Jugoslavije.

„Levičarske ideje u Makedoniji su i te kako žive”, izričit Amar Mećinović, član Predsedništva partije u razgovoru za BBC na srpskom.

„Nacionalna ideja Makedonije je u suštini zaživela pobedom antifašističke opcije u Drugom svetskom ratu, makedonska država je tada nastala.”

Po raspadu Jugoslavije, kako kaže, desnica se „u pokušaju otcepljenja od SFRJ, vratila na VMRO narativ”, što naziva „pogubnim za Makedoniju”.

Levica
Amar Mećinović

Levici će ovo biti treći izlazak na parlamentarne izbore, na prošlim su osvojili četiri odsto glasova i prvi put ušli u parlament, a sada očekuju „nastavak rasta”.

„Želimo da postanemo faktor za formiranje vlade”, kaže 27-godišnji Mećinović.

„Naravno, nismo pretendenti za vlast po svaku cenu, što građani u Makedoniji znaju, već gradimo pokret koji će imati zdravu osnovu… Naša borba je dugoročna.”

Njihova kandidatkinja za predsednicu, Biljana Venkovska Cvetkovska u kampanji je pričala i o mogućnosti napuštanja NATO, a osvojila je 4,5 odsto glasova.

Mećinović objašnjava da su oni „ideološki protiv NATO” zbog toga što smatraju da je Evropska unija postala „ispostava NATO interesa”, ali ističe da su za put ka EU.

Posle izbora, dodaje, ne postoji mogućnost saradnje sa SDSM i DUI, koje naziva „korumpiranom i kriminalnom klikom”.

„U prvih 100 dana, zabranili bismo zelenaške brze kredite koji muče finansijski potlačeni narod, dislocirali kockarnice i kazina van naseljenih mesta.

„Imamo ideju o reformi politike rada, uvođenju 30-časovne radne nedelje i progresivnog poreza, da se budžet više ne puni PDV-om, koji favorizuje imućnije slojeve društva.”

Levica

GROM: Lider na američkoj crnoj listi

Lider Građanske opcije za Makedoniju (GROM) Stevčo Jakimovski, predsednik skopske opštine Karpoš, na predsedničkim izborima osvojio je 0,9 odsto glasova.

Odnedavno se nalazi pod sankcijama Amerike zbog „umešanosti u korupciju” i „podrivanje vladavine prava”.

„Isti scenario se dešava u Mađarskoj protiv (predsednika) Viktora Orbana, a u Srbiji protiv (predsednika) Aleksandra Vučića i protiv mene”, naveo je, dodajući da je reč o „aktu nasilja” i mešanju u izborni proces.

Na parlamentarnim izborima su u prethodna dva izborna ciklusa izlazili u koaliciji sa VMRO.

Tokom kampanje je sebe i GROM nazivao „trećom opcijom” između VMRO i SDSM, ističući da zastupa isključivo „promakedonske stavove”.

Međutim, smatra i da treba tražiti alternativu Evropskoj uniji, ukoliko Severna Makedonije do 2030. u nju ne uđe.

„Štene lutalica će sedeti ispred vaših vrata, ali ako ga ne nahranite ono će nestati… Ne možemo beskrajno čekati i slušati izmišljotine iz Evropske unije.”

Posle izbora, ne isključuje mogućnost koalicija, ali ne vidi sebe u vladi sa liderom VMRO. (BBC)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare