LESKOVAC
(Nova Naša reč)
Piše mr Miroslav Zdravković
Vreli julski dani i sparne noći kao da se susreću, utrkuju, sudaraju i dopunjuju sa žustrom, žestokom i žučnom raspravom pojedinaca i grupa poznanika i prijatelja o tome šta se to čini sa centralnim gradskim parkom.
Jutarnje kafe dokonih komšinica i komšija, slučajni susreti poznanika na ulici i kancelariji, na radnim mestima i u prodavnicama počinju i završavaju se: „Šta se ovo dešava sa zelenilom i zelenim površinama u gradu? Kome je to palo na pamet da uništi gradski park, da umesto trave, cveća i drveća zaseje betonske ploče, asvalt i kamenje, da uništi pluća grada?“
Mnogi pojedinci koji su učestvovali u izgradnji centralnog gradskog parka od ideja i idejnih rešenja, generalnog i detaljnog urbanističkog plana grada, pa sve do detaljnog rasporeda svakog dela parka i njegove funkcije postavljaju ova pitanja.
Jedan broj ljudi, valjda zato što je park građen i izgrađen u vreme kada sam bio predsednik Skupštine opštine Leskovac (1982-1983.) tražio je od mene da obavim razgovore sa nadležnim u gradu. Sem usputnih razgovora sa predstavnicima lokalne vlasti i to u susretima povodom drugih događaja, nisam mogao da obavim ni jedan organizovani razgovor povodom sudbine centralnog gradskog parka, navodno zbog velike prezauzetosti i preokupiranosti lokalne vlasti drugim vrlo značajnim pitanjima za građane Leskovca.
Iz ovih usputnih razgovora nadam se da su iskreni i pouzdani, saznao sam da o sudbini centralnog gradskog parka nije raspravljala Skupština grada čija je to ustavna i zakonska nadležnost. Međutim, saznao sam da navodno postoje tri projekta koji u osnovi suštinski menjaju sadržinu i funkciju prostora na kojemu se sada nalazi centralni gradski park. Naime, prema sva tri projekta centralni gradski park se pretvara u centralni gradski trg.
Ako je to tako, onda su oni koji park pretvaraju u trg dužni da odgovore javnosti, građanima i biračima kako je moguće da se to učini bez njihovog demokratskog izjašnjavanja i bez odluke Skupštine grada kao najvišeg zakonskog tela na nivou grada za ovu grupu pitanja.
U međuvremenu, imao sam priliku da na TV Leskovac čujem nekakvo objašnjenje čoveka, valjda iz urbanističke službe, jer mu nisam zapamtio ni ime ni funkciju, možda mojom krivicom, kako pominje trg, a ne park, kako će se sadržaju sadašnjeg park praktično ili uništiti, ili dislocirati. Uništavaju se travnjaci, cvetne leje, ružičnjaci, drveće, a dislociraju se spomenici, skulpture, biste i fontana. Na mesto njih, kako sam razumeo, stavljaju se betonske ploče i nekakvi novi ugostiteljski objekti.
Slobodan sam i kvalifikovan da kažem da je ovaj centralni gradski park izgrađen kao rezultat demokratskog izjašnjavanja svih birača i građana Leskovca na zborovima birača u svim mesnim zajednicama grada prilikom usvajanja generalnog i detaljnog urbanističkog plana grada Leskovca, posebno birača mesnih zajednica „Centar“ i „Pane Đukić“.
Lično sam kao predsednik Skupštine opštine Leskovac, na zahtev birača, građana i članova i rukovodstva podružnica socijalističkog saveza radnog naroda kao opšteg demokratskog fronta prisustvovao na više od dvadesetak zborova, sastanaka, razgovora i stručnih konsultacija i razjašnjenja u mesnim zajednicama „Centar“ i „Pane Đukić“.
Podsetio bih one koji pamte taj period, a one koji su rođeni kasnije upoznao bih da se pitanja uređenja grada nisu mogla i nisu smela da stave na dnevni red Skupštine opštine ili dnevni red bilo koje društveno-političke organizacije bez prethodnog demokratskog izjašnjavanja birača i građana u mesnim zajednicama.
Kako je moguće da se danas odlučuje bez prethodnog izjašnjavanja birača i građana, bez učešća onih na koje se te odluke odnose i proizvode pozitivne ili negativne posledice.
Podsetio bih sve one, čija su usta puna reči „demokratija“ i koji su uobrazili da demokratija počinje i završava se sa njima, da je osnovno demokratsko pravilo da niko kao pojedinac, ili neka interesna grupa, nema pravo da odlučuje u ime ili umesto ogromne većine, u ime, ili umesto onih na koje se to odlučivanje odnosi.
U ovom konkretnom slučaju, gospodo iz lokalne samouprave, dužni ste da pitanje pretvaranja centralnog gradskog parka u centralni gradski trg stavite na javnu demokratsku raspravu, da čujete mišljenja i predloge građana, pa da tek onda donosite konačne odluke.
Centralni gradski park je nastao kao rezultat sistematskog unistenja starog gradskog jezgra kome je i doticni gospodin kumovao. Ne verujem da je bas bilo toliko demokratski i sa javnom raspravom organizovano uredjenje gradskog jezgra u to vreme i srusiti velik broj kuca i objekata da bi se posejala trava i par betonskih staza…
Inace se slazem da je neophodna javna rasprava.
Gospodine Zdravkovicću, a da li ste pitali gospodju urbanistkinju, koliko je ona bila uključena u urbanizovanje našeg grada i koji su njeni stavovi, poklapaju li se sa gradskim dešavanjima po pitanju parka ili trga? Mislim da tako važna mesta i postoje da sa njih idu odluke poput ove, a ne da zaobilaze urbanistu ili on, u našem slučaju ona, da ćuti. Ćutanje je zlato, ali izgleda još jedna funkcija bez funkcionalnosti, a dobro plaćena. Za ćutanje izgleda?
Kako je moguće? Danas je sve moguće. Moguće je i da bilo ko sam sam sebe ovlasti, bez prethodnog izjašnjavanja članova DS, da godinama radi na urušavanju rejtinga stranke.
Aplauz za gospodina Zdravkovića (ili druga, kako mu volja).
Apsolutno civilizovano, demokratski i sa punim pravom je postavio pitanje: “Kako je moguće da se danas odlučuje bez prethodnog izjašnjavanja birača i građana, bez učešća onih na koje se te odluke odnose i proizvode pozitivne ili negativne posledice.”
Na kraju on savetuje, mada će neki taj savet verovatno shvatiti kao upozorenje: “U ovom konkretnom slučaju, gospodo iz lokalne samouprave, dužni ste da pitanje pretvaranja centralnog gradskog parka u centralni gradski trg stavite na javnu demokratsku raspravu, da čujete mišljenja i predloge građana, pa da tek onda donosite konačne odluke.”
Nadam se da će na adresi, kojoj se uvaženi gospodin Zdravković ovim putem obratio, konačno shvatiti da su preterali i da je krajnje vreme da uvaže poruke javnosti Ako ni zbog čega drugog, a onda bar zato što u budućem periodu, te poruke neće biti saopštavane na ovako uljudan i korektan način.
A možda oni to u svoj svojoj bezobzirnoj usiljenosti, ne mogu ili što je još verovatnije, ne žele da shvate?!