Građani traže zaštitu svojih prava u vreme pandemije Kovid 19

LESKOVAC


Čak 83,7 posto učesnika u anketi Regionalne informativne agencije
JUGpress odgovorilo je potvrdno na pitanje „Da li je pandemija Covid
19 uticala na vaš život?“.


A zašto su se građani najviše obraćali u proteklom poriodu, pitali smo
poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković

„ Pandemija je samo dodala novo svetlo na već postojeće
nejednakosti, jer su žene i pre kovid krize bile među društvenim
grupama koje su bile najčešće diskriminisane i u većem riziku od
izloženosti diskriminaciji“, rekao je Janković.

„ Najveći broj pritužbi je godinama pristizao zbog diskriminacije na tržištu

rada u vezi sa zapošljavanjem, materinstvom, negom deteta, kasnije i zbog
napredovanja na poslu, različitih vrsta odricanja od onih u
svakodnevnom životu, gde su opet žene bile češće te koje su bile
prinuđene da u korist, ako se to može tako nazvati, porodičnog života
se odreknu nekih pozicija ili napredovanja. Ili ja volim da dodam ono
o čemu nema nikakve beleške u statistici, da se odreknu svog sna da bi
mogle da napreduju i postignu sve što se danas zahteva u savremenim
uslovima života, sa promenjenom porodičnom strukturom. Svih ovih
godina je negde pol među prvim pritužbama koje građani navode, ali u
protekle dve godine po prvi put su starosno doba i zdravstveno stanje
izašli na prvo mesto, pole je na trećem zajedno sa invaliditetom i
nacionalnom pripadnošću“, objasnila je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Janković.

„ Dakle, najčešće su, kada se radi o diskriminaciji, njoj izložene žene, građani sa invaliditetom, stariji
građani, naročito tzv. stariji na tržištu rada 50+, stariji građani
65+  u ostvarivanju nekih različitih prava pred različitim organima,
Romi, kada su u pitanju nacionalne manjine, gde se ne beleži broj
porasta pritužbi, osim kada su u pitanmju pripadnici romske nacionalne
manjine, što je i očekivano s obzirom na probleme koji traju
decenijama, pre svega mislim na život u začaranom krugu siromaštva“, rekla je Janković.

Dodala je da je „ pandemija negde samo ogolila postojeće teškoće i
nejednakosti, naročito u pogledu usklađivanja privatnog i poslovnog
života, jer pandemija nas naučila da promenimo mnoge stvari u svojim
svakodnevnim životima“.




Na pitanje u anketi  kako je korona uticala na njihov život  dominiraju
odogovori koji ukazuju da je građanima, usled indirektnih efekata
virusa korone, oslabljeno mentalno zdravlje i osećanje fizičke i, pre
svega, finansijske sigurnosti i da je kvalitet života značajno
pogoršao.


A šta kaže Zoran Pašalić, zaštitnik građana, kakvu pomoć su građani
tražili od njega.

Tokom početka pandemije i vanrednog stanja uvedenog zbog toga, broj građana koji se obratio zaštitniku građana bio je povećan 20 puta, navodi Pašalić.

„Mi smo tada radili od 8 do 22 časa, a posle tog vremena su bili uključeni naši mobilni timovi, kako bi ti problemi bili rešeni. Smatram da smo to uspešno rešili, što pokazuju i istraživanja koja su posle rađena“, rekao je Pašalić.

Dodao je da su se najčešće žalbe odnosile na ograničenje kretanja.

„Osobe koje trpe nasilje su morale biti oslobođene toga, kako bi mogle da odu od onoga od koga trpe nasilje. Zatim, posete onih osoba o kojima se neko stara, posete roditelja koje imaju pravo da posećuju svoju decu, što se najčešće dešava tokom vikenda, oni su bili uskraćeni za to pravo. Da ne govorimo o posetama neuslovnim romskim naseljima koje smo obilazili u čitavoj Srbiji, da vidimo da li su oni tretirani na pravi način, ako i na pojedinačne probleme na koje smo reagovali, “ rekao nam je Pašalić.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare