Grad Niš i Centar za socijalni rad pomažu mladim parovima na selu

NIŠ

U Nišu je počela realizacija  prve faze Projekta pronalitetne politike za porodice na selu. Ovaj projekat jedna je od mera pospešivanja povećanja nataliteta i stimulisanja mladih da ostanu na selu. Pružajući pomoć mladima na selu koji žele da razvijaju svoj biznis u seoskim sredinama gde su zasnovali porodice, Grad Niš stimuliše mlade porodice da ostanu tamo gde su rođeni i da podstaknu rađanje dece.  Razvoj sela i pospešnivanje rađanja dva su osnovna cilja ovog pronatalitetnog programa.

„Da bi ostale da žive na selu  mi smo kroz program poslovanja Centra za socijalni rad izdvojili pet miliona dinara za realizaciju  programa koji podrazumeva i novi Projekat pronatalitetne politike za mlade parove na selu. Projektom je predviđeno da se pruži socijalna i finansijska podršku za pokretanje sopstvenog biznisa mlade porodice koja želi da prošire svoju porodicu decom  a pritom  žele da se bave poljoprivredom- pčelarstvom , voćarstvom, povrtarstvom, seoskim turizmom ili bilo kojim drugim poslom kojim će izdržavati svoju porodicu-  kaže gradska većnica Tijana Đorđević Ilić.

Kako kažu u Centru za socijalni rad na njihov poziv se prijavilo sedam porodica. Stručni tim će izaći i obići porodice koje su aplicirale kod Centra za socijalni rad, kako bi se utvrdilo da li one ispunjavaju uslove i osnovne kriterijume koje su propisan zakonskim i aktima Centra za socijalni rad.

„ Ova godina je pripremna faza za sledeću godinu i mi se kao lokalna samouprava ozbiljno pripremamo da sredstvima ali i drugom vrstom pomoći pomognemo mladim porodicama na selu. Stručni timovi su počeli da analiziraju potrebe naših sugrađana  koji se pripremaju na roditeljstvo a žive na selu i žele da ostanu u svojim okružanjima, a lokalna samouprava će na odgovarajući način odgovoriti na te potrebe. Mapiranje se vrši na  teritorijama četiri od pet opština Grada. Opština Medijana u sastavu nema seoskih naselja. Od svih opština najsiromašnija je Palilula i Crveni krst sa 28 sela. Palilula ima manji broj sela ali je siromašnija opština, tako da  krećemo sa teritorija ovih opština,  iz najugroženijih mesta“

Kako je planirano porodicama koje ispunjavaju uslove dodeliće se grantovi u iznosu do 140 000 dinara.

„Ne samo da će se dodeljivati grantovi  nego će stručni tim sradnika koji radi na ovoj problematici realizovati obuke, treninge, tribine na temu reproduktivnog zdravlja po tim seoskim područjima“, dodaje gradska većnica koja  na ovaj način najavljuje i drugu fazu Projekta pronatalitetne politike, koja će se odvijati naredne godine. Do tada će se izvršiti mapiranje i utvrditi mere i potrebe koje će se ovim Programom pokrivati.

Među prvima koji su aplicirali za projekat je porodica Lukić iz Gornjeg Matejevca i njih su posetili gradska većnica Tijana Đorđević Ilić i stručni tim Centra za socijalni rad. Ova mlada porodica želi da se bavi stočarstvom. Slične želje i potrebe iskazale su i ostalih šest porodica.

Kako kaže direktor Centra za Socijalni rad Zoran Jović ove porodice osim što proizvode za svoje potrebe žele da prošire proizvodnju i za tržište.

„ Ovakav projekta se prvi put sprovodi ove godine i grad Niš je obezbedio sredstva za implementiranje pronatalitetnog programa na selu“, kazao je Jović.

Većnica Tijana Đorđević Ilić kaže da će se za pronatalitetnu politiku uvek iznaći sredsrva i ako je potrebno radiće se i rebalans budžeta, sve u svrhu pospešivanja rađanja na selu i razvoja seoskih domaćinstava.

Apliciranje traje do kraja godine i sve zainteresovane porodice treba da se prijave Centru za socijalni rad.

Poražavajući su podaci koji govore o stanju , posebno o natalitetu u srpskim selima. Prema tim podacima od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto, u 1.034 sela ima manje od 100 žitelja.  Više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela.  Kako strućnjaci za demografsku politiku kažu ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po četvrtina od broja postojećih sela će nestati. Grad Niš upravo merama pronatalitetne politike i nastojanjem da se natalitet u selima poveća ide u susret agrarnoj, socijalnoj i natalitetnoj reforma, koja bi omogućila razvoj sela u kojima živi 40 odsto građana Srbije.

Prema podacima popisa iz 2012. godine, u Srbiji ima gotovo 2,5 miliona domaćinstava, dok van gradskih sredina živi 40,5 odsto stanovnika. Ima oko 50 praznih naselja, a u 85 njih ima manje od deset žitelja. U naseljima se nalazi 50 hiljada praznih kuća, a za još 150 hiljada je navedeno da trenutno niko ne živi u njima.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare