VLASOTINCE-LESKOVAC

Svakako najosetljivije, i po mnogima, najvažnije mesto u timu je čuvar mreže.

Od 22 fudbalera na terenu, u toku 90 minuta koliko traje jedna fudbalska utakmica, čak 20 fudbalera želi da savlada protivničkog golmana, dok samo njih dvojica su direktno zaduženi da čuvaju svoju mrežu. I, baš zbog te činjenice potrebno je mnogo rada i odricanja da bi se postao uspešan čuvar mreže. Pored toga, potrebno je imati dobrog trenera i učitelja, koji mora da do tačina poznaje svoj zanat, kako bi budućim golmanima preneo sve ono što je njima najneophodnije.
Vlasotinčanin Milisav Petrović ,,bata Miša” je istinski stvaralac golmana, pre svega dobar čovek i ,iznad svega, vrsni učitelj i pedagog koji ima veliki broj golmana koji su branili na najvišoj fdubalskoj sceni, a mnogi od njih bili su i uspešni i na internacionalnom planu.

Pri kraju prošlog veka dvojica Vlasotinčana koje je odgajio upravo ,,bata Miša” branili su isto vreme gol naše državne reprezentacije, Aleksandar Kocić, seniorske reprezentacije a Dejan Pešić mlade reprezentacije.
Na terenu fudbalskog kluba ,,Budućnost” u Orašju, ovih vrelih avgustovskih dana zatekli smo ,,bata Mišu” kako radi sa dvojicom golmanskih početnika. Petar Janković sa svojih nepunih 14 godina već neko vreme počeo je sa golmanskim treninzima u Moldeu u Norveškoj gde već nekoliko godina živi sa svojim roditeljima, a iz Donjeg Krajinca u pratnji svog oca Bojana stigao je i osmogodišnji Petar Nikolić.

• Ima golmanskog štofa kod obojice. Stariji Petar vidi se da iza sebe ima ozbiljnog rada, talentovan je i ima dobru visinu za golmana. Poseduje mnogo toga što je potrebno za jednog ozbiljnog i dobrog golmana a od njega najviše zavisi kako će napredovati u vremenu koje je pred njim. Jedno je sigurno, a to je da mora puno da radi i trenira ukoliko želi da bude vrstan čuvar mreže. Mlađani Petar je premlad ali izuzetno je važno što je iskazao želju da tako rano krene sa treninzima, koji moraju biti prilagođeni njgovom uzrastu – objašnjava ,,bata Miša” o dvojici Petra, imenjaka i golmana koji žele da budu čuvari mreže svoje fudbalske ekipe.
  Dok su budući golmani radili na terenu sa ,,bata Mišom” razgovarali smo sa Milanom Jankovićem koji se sa svojom četvoročlanom porodicom preselio i već pet godina živi radi u Norveškoj.
• U Norveškoj je malo dugojačiji način osnovnog obrazovanja. Petar je završio sedmi razred, a sada predstoji period kad će završavati osmi, deveti i deseti razred. Petar je relativno brzo naučio norveški jezik, a sa golmanske treninge u klubu ima već nekoliko godina.Trener golmana u klubu je iz Italije koji je nakad i sam bio golman – upoznaje je nas sa počecima golmanskog zanata svog sina Patra, otac Milan.
  JUGpres: Kakav odnos imaju Norvežani prema fudbalu ?
  Milan: – Veoma puno pažnje posvećuju fudbalu. Sama infrastruktura je na najvišem nivou i mnogo se ulaže u fudbal, mada nemaju nešto dobre rezultate na međunarodnom planu. Tereni su, uglavnom, sa veštačkom travom i održavanje je na najvišem nivou sve u želji da se stvore maksimalno dobri uslovi za rad fudbalera.
  JUGpress: – Da li je vaš sin Petar registrovan za klub u koji trenira ?
  Milan: – Jeste, registrovan je i on je zvanično član fudbalskog kluba ,,Rival” iz grada Moldea i brani za selekciju pionira, gde je jedini sa naših prostora.
• 
  JUGpress: U čijoj opremi nastupaju deca i da li se plaća nadoknada za treninge ?
  Milan: – Opremu kupujemo sami, s tim što ima određenog popusta, a ima i opreme koje obezbeđuje sam klub. Iznos naplate zavisi od uzrasta i selekcije igrača i na godišnjem nivou kreće se od 100 do 200 evra.
  JUGpress: Da li pratite treninge svog sina i da li odlazite na utakmice ?
  Milan: – Petar baš i ne voli da dolazim na treninge, što ja poštujem. Na utakmice idem ukoliko nemam drugih obaveza. A na tribinama se okupi znatan broj gledalaca, koji su uglavnom rodbinske veze sa tom fudbalskom mlađarijom – baš potanko nam je objasnio Milan stanje i dešavanja fudbala u Norveškoj.