Gojaznost najveći faktor rizika za bubrežna oboljenja

NIŠ

„Zdravo živi, zdravo se hrani za zdrave bubrege“ – moto je ovogodišnje akcije koju sprovodi Institut za javno zdravlje Niš, Centar za promociju zdravlja i Institut za kardionefrologiju povodom 9. marta, Svetskog dana bubrega .

Jedan od najvećih rizika za oboljenje bubrega je gojaznost – „bolest“ savremenog čovečanstva, rečeno je danas, na konferenciji koja je održana tim povodom u Media reform centru.

Istraživanja pokazuju da među odraslom populacijom oko 44% ljudi vodi sedeći način života, što zajedno sa nepravilnom ishranom čini da imamo preko 50% gojaznih u populaciji i da je svako sedmo dete gojazno, istakla je dr Olivera Radulović iz Centra za promociju zdravlja.

Ovogodišnji Svetski dan bubrega posvećen je gojaznosti kao riziku za oboljenje bubrega. Svaka  deseta osoba oboli od neke bubrežne bolesti. Bubrežne bolesti su u porastu i smatra se da se na godišnjem nivou broj obolelih povećava za četiri do pet odsto.

„Dva odsto ljudi boluje od bubrežnih bolesti. Čini se da to nije veliki procenat. To je preko 4.500 ljudi u Nišu što i nije tako mala brojka. Ove bolesti su znatno manje zastupljene među decom, u kategoriji predškolske i školske dece ima 0,4% obolelih, što je uglavnom normalno jer bolesti bubrega su uglavnom bolesti odrasle populacije. Iz godine u godinu raste broj gojaznih jer raste broj faktora rizika koji slovljavaju nastanah hroničnih bolesti bubrega. To su nepravila ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerna upotreba lekova, previše seli u hrani, nedovoljan unos vode, pušenje cigareta. “, ističe  dr Olivera Radulović iz Centra za promociju zdravlja.

Čak 21 posto populacije je gojazno a 35  procenata je pregojaznih ljudi u Srbiji. Zabrinjava broj gojazne dece. Istraživanja iz 2006 godine pokazala su da u našoj zemlji bilo nepunih 12 posto gojazne dece a 2013. Taj procenat se popeo na 15 posto.

Veoma je važna prevencija, menjanje navika u samoj porodici što se ishrane tiče. Jedna petina ukupnog unosa hrane kod dece trebalo bi da bude voće, a slatkiša oko 5%. Medjutim, po rečima Radulovićeve taj odnos je promenjen.

„Dugo se mislilo da je gojaznost samo indirektni faktor i da on oštećuje bubrege preko česte pojave šećernih bolesti kod gojaznih ljudi. Međutim, sada znamo za direktne mehanizme oštećenja bubrega, jer dolazi do povećanja volumena krvi koji prolazi kroz bubreg. Mi smo ove godine stavili akcenat na prevenciju. Važno je da znamo kako živimo i šta je zdrava hrana“, izjavila je predsednica Udruženja za kardionefrologiju Srbije dr Sonja Radenković.

Po prvi put povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega, a u okviru ove akcije, organizovana je provera  zdravlja u tržnim centrima “Forum”  I “ Rodi”. Ekipe  farmaceuta i lekara koji merili su građanima masno tkivo, težinu, indeks telesne mase i delili savete.

“U okviru akcije obići ćemo 33 osnovne škole u Nišu ,  kako bi još u ranijem uzrastu počeli da govorimo deci šta je zdrava ishrana. Nisu u pitanju dijete, već zdrav način života“, rekla je dr  Radenković.

Pacijenti dolaze kada već obole.

“ Kako bi se to sprečilo neophodno je kontrolisati krvnu sliku i krvni pritisak. Rizične kategorije stanovništva su starije osobe. Na Klinici za nefrologiju Kliničkog centra Niš u toku protekle godine obavljeno je preko 10.000 ambulantnih pregleda i bilo je više od 3.000 pacijenata sa nekim oboljenjem bubrega. Na hospitalnom lečenju bilo je oko 1.000 ljudi, a dijalizom se leči oko 300 pacijenata“, ističe direktorka Klinike za nefrologiju dr Radmila Veličković – Radovanović.

U Kliničkom centru Niš 30 ljudi čeka na presađivanje bubrega a u Srbiji je taj broj desetostruko veći.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare