Fridom haus: Srbija i dalje država sa hibridnim režimom

VAŠINGTON

Srbija i dalje nazaduje u sprovođenju demokratskih reformi i treću godinu zaredom je u novom izveštaju  nevladine organizacije Fidom haus svrstana među države sa hibridnim režimom.

Godišnji izveštaj “Zemlje u Tranziciji” pokazuje da je na Balkanu Srbija najviše nazadovala i njen indeks demokratije pao je sa prošlogodišnjih 3,89 na 3,78, a stanje demokratije u procentima iznosi 46.43%.

U izveštaju koji prati razvoj demokratije u 29 država u tranziciji, navodi se da su od 2004. godine, kada je počela erozija demokratije u državama u tranziciji, četiri nekada demokratske države dospele u kategoriju hibridnih država – Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Mađarska.

Istovremeno, tri su nekada autoritarne države uložile napore i ušle u kategoriju hibridnih režima, i to Moldavija, Kosovo i u najnovijem izveštaju Jermenija, piše u izveštaju naslovljenom “Od nazadovanja demokratije, do autoritarne agresije”.

Ove godine, kako navodi NVO sa sedištem u Vašingtonu, prvi put hibridni režim, kao mešavina demokratskog i autoritarnog režima, preovlađava u 29 zemalja obuhvaćenih izveštajem. U izveštaju je 11 država svrstano u kategoriju hibridnih režim.  

Fridom haus od 1995. godine u izveštaju “Zemlje u tranziciji” ocenjuje razvoj demokratije i demokratske reforme u 29 bivših komunističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Ocenjuje se da su za porast broja hibridnih režima u državama u tranziciji odgovorni “izabrani lideri koji su odbacili bilo kakvu privrženost načelima liberalne demokratije, težeći da se de fakto dočepaju monopola vlasti”.   

I dok ti hibridni režimi sadrže elemente i demokratske i autoritarne vladavine, oni se razlikuju od oba ta oblika vlasti.

“Mogu biti demokratski u minimalnom smislu tako što imaju redovne, takmičarske izbore, ali njihove disfunkcionalne institucije nisu sposobne da obezbede odlučujuće elemente liberalne demokratije – podelu vlasti i kontrolu, vladavinu prava, i strogu zaštitu sloboda i prava svih građana”, navodi Fridom haus.

Pad ukupne ocene Srbije sa 3,89 na 3,79 posledica je pada ocena u oblasti slobodnog delovanja građanskog društva, slobode medija i u oblasti korupcije.

Kako navodi Fridom haus, ocena delovanja civilnog društva pala je sa 5,50 na 5,25 zbog zastrašivanja civilnog sektora od strane vlasti i provladinih medija, i zato što su vlasti organizovale, ili tolerisale nasilje nad učesnicima mirnih protesta.

Fridom haus je smanjio i ocenu slobode medija sa 3,25 .na 3,00 zbog “konstantnog i sve većeg pritiska vlasti na nezavisne medije i novinare, kao i nastojanja da se mediji stave pod kontrolu uz pomoć državnog preduzeća Telekom”.

I konačno, smanjena je i ocena za borbu protiv korupcije sa 3,50 na 3,25 “zbog niza skandala koji su razotkrili veze državnih struktura i zvaničnika vladajućih partija sa organizovanim kriminalom”.  

Uz Srbiju, najviše je nazadovala Bosna i Hercegovina i to u oblastima demokratske vladavine na nivou države i civilnog društva. Izraženo u procentima, njeno je stanje demokratije 38%.

Država Zapadnog Balkana koja je u 2021. godini, prema oceni Fridom hausa, ostvarila najveći napredak je Kosovo, i to u oblasti  demokratske vladavine na nacionalnom nivou i pravosuđu. Postotak ostvarenosti demokratije na Kosovu takođe je, kao i u BiH,  38%.

Za Kosovo se navodi da nije zabeležilo nazadovanje ni u jednoj oblasti koje kao kriterijume u izveštaju uzima Fridom haus.

Prema izveštaju, većina zemalja bivše Jugoslavije i dalje ima hibridne režime, osim Slovenije koja je označena kao konsolidovana demokratija  i Hrvatske koja je u kategoriji polukonsolidovanih demokratija.

Od 29 država iz izveštaja, svega šest je ostalo u kategoriji učvršćenih demokratija, dok ih je 2004. bilo osam. Sada su to Češka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovačka i Slovenija.

Kao konsolidovani autoritani režimi označeni su Azerbejdžan, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.  

U uvodnom delu izveštaja, Fridom haus navodi da je rat u Ukrajini, kao “najnovija i najteža manifestacija kriminalnog i malignog uticaja ruskog predsednika Vladimira Putina na susedne države”, već “destabilizovao države u tranziciji i preti da ubrza stalnu antidemokratsku transformaciju koja se već dešava u Evropi i Evroaziji”.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Fridom haus

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare