VIĆENCA
U moru savremene književnosti koja neretko traga za konfliktom, svetlost dana ugledala je knjiga koja radi upravo suprotno – slavi prijateljstvo, solidarnost i veze koje prevazilaze geografske granice. U srcu ove emotivne književne arhitekture nalazi se jedan specifičan, šarmantan lik: Mauro Borin, Italijan oženjen Crnogorkom, kardiohirurgom doktorkom Oliverom Rašović, filozof po struci i čovek velikog srca.
Književnost oduvek ima moć da kroz sudbine pojedinaca oslika duh čitavih naroda. Kada autori odluče da u centar zbivanja stave temu koja je danas potrebnija nego ikad – iskreno, bezuslovno prijateljstvo – onda likovi postaju više od mastila na papiru. Oni postaju simboli. Upravo to se dogodilo sa junakom ove priče, crnogorskim zetom koji kroz svoj brak i život svedoči o vekovnoj bliskosti dve obale zajedničkog mora.
Mauro funkcioniše kao savršen kulturni most. Književnica ga vešto opisuje kroz prepoznatljive elemente italijanskog mentaliteta – on nosi u sebi urođenu estetiku, strast prema umetnosti, gastronomiji i filozofiju lagodnog življenja (dolce vita). Međutim, njegov život dobija potpuno novu dinamiku onog trenutka kada u njega uđe žena iz Crne Gore, donoseći sa sobom duboko ukorenjenu tradiciju, ponos, nepokolebljivost i miris brda.
Kroz njihovu bračnu dinamiku, autor ne slika sukob, već harmoničnu sinergiju; ovaj par ilustruje kako se dve jadranske kulture — iako naizgled različite — savršeno dopunjuju na onim najvažnijim, ljudskim nivoima.
Činjenica da je Mauro diplomirao filozofiju duboko boji njegovu ulogu u knjizi koja slavi prijateljstvo. On nije tipični teoretičar izgubljen u knjigama; svoju mudrost on koristi u svakodnevnom životu. Njegovo obrazovanje daje mu neverovatnu sposobnost da razume ljudsku prirodu, da sluša bez osuđivanja i da u svakom čoveku pronađe ono najbolje.
U knjizi, dom ovog italijansko-crnogorskog para postaje centralno mesto okupljanja. Njihova kuća nije samo stambeni prostor; ona je narativna “sigurna kuća” u kojoj se brišu jezičke barijere, a razlike postaju povod za smeh i učenje. Mauro preuzima ulogu stabilne, empatične figure i domaćina koji smiruje tenzije, vodi duboke noćne razgovore uz vino i spaja nespojivo.
Mauro je onaj prijatelj koji u kriznim trenucima donosi prepoznatljivu italijansku solidarnost, pružajući ruku podrške prijateljima svoje supruge sa Balkana, podsećajući ih (i nas) na stoičke mudrosti o zajedništvu i vernosti.
Ono što Maura čini posebno simpatičnim jeste njegova transformacija. Književnica nam ga prikazuje kao čoveka koji je zbog ljubavi iskreno zavoleo Crnu Goru, a i Balkan, živeo je i u Beogradu, naučio jezik (iako se s vremena na vreme simpatično bori sa padežima dok pokušava da filozofira na našem jeziku) i prihvatio tamošnje običaje, dok je istovremeno ponosno zadržao svoj autentični italijanski identitet.
Kroz njegovu životnu priču, ova knjiga nam šalje snažnu poruku: prijateljstvo je najlepši jezik koji svi razumemo, a mostovi koje gradimo među sobom jači su od bilo kog talasa na Jadranu.
Rada Rajić Ristić