Evropa u našem komšiluku

DOLJEVAC-BEOGRAD-BLACE-LESKOVAC
Selo Pukovac u opštini Doljevac  uskoro će dobiti novi Tržni centar.

Zahvaljujući razvojnom programu Evropski PROGRES, koji finasiraju Vlada Švajcarske u Evoropska Unija , koji će u novi izgled i funkcionalnost ovog Tržnog centra uložiti  181.400 evra  a opština Doljevac 20.400 evra.

Planirano je da se natkrije 2.000 kvadratnih metara prostora pijaca  koja će imati oko 180 tezgi, u  prvoj fazi  50 otvorenog i 40 zatvorenog tipa za prodaju voća, povrća i mešovite robe.

Za povrtare iz ovih krajeva, ne samo doljevačke opštine već i Bojnika, Leskovca, odlična vest.

Povtar Radisav Jovanović iz obližnjeg Pečenjevca kaže da će sasvim sigurno svoje povrće prodavati i na toj pijaci.

Za sada, prodaju odmah tu, pored njive, kraj  takozvanog starog puta Niš –Leskovac. Prodavaće na ovoj pijaci meštani i rakiju, ljutu i meku.

Za obe tvrde da su domaće. Tako će, bar za sada, najveći strah „pravog“ Srbina da , kad udjemo u EU, neće smeti da peče rakiju, otklonjen.

U stvari, kada prihvatimo sve standarde EU, rakija će moći da se peče  ali ne i prodaje, bez neophodnih deklaracija.

Ako se setimo tragičnih slučajeva sa smrtnim ishodima, zbog konzumiranja “zozovače” , da li mislite da je Evropa loša zato što insistira da znate šta pijete I da je to provereno?

Neće EU zabraniti ni klanje po kućama.

Samo što će prasići, jarići , jaganjci i njihove odrasle forme, morati da budu pregledani I meso  odobreno za prodaju.

Što je sasvim OK sa aspekta onoga koji će da jede to meso.

Sa lepim vremenom intenziviraće se radovi u Doljevcu ali I na renoviranju sportske sale u Prijepolju, infrastrukturno opremanje Slobodne zone u Vranju, projekat vodosnabdevanja u Ivanjici.  Kroz sve ove projekte građani će moći da jasno da vide šta Evropa radi za njih.

Ako to žele da vide, naravno.

Ma koliko Evropska Unija ulagala novac u Srbiju, u različite projekte I za različite namene, o svemu tome gradjani malo znaju ali se I mediji time malo bave.

No, postoji I problem na drugoj strani.

Lokalne samouprave kao da nisu spremne da im neko pomaže da reše neki problem gradjana

“Finansirali smo ekonomske projekte u kojima smo videli veliki potencijal, lokalne samouprave nisu uspele da kapitalizuju, bilo da je za to razlog, kako to nazivamo nedostatak kapaciteta, ili nešto drugo, politika, recimo”, kaže za JUGpress menadžer programa Evropski PROGRES  Grem Tindal.

S druge strane, kaže “postoji čitav niz drugih projekata, na primer onih iz oblasti socijalne inkluzije kao što su projekti usmereni na poboljšanje položaja romske populacije ili podrška ženskom ili socijalnom preduzetništvui mikro i malim preduzećima, koji su bili izuzetno uspešni.

Tindal kao dobar primer ističe preduzeće Ivko Knits d.o.o. iz Blaca.

Ovo preduzeće za proizvodnju trikotaže je,  preko Programa dobilo moderne šivaće mašine, a zaposlilo je četvoro ljudi, te su se pozitivni efekti već osetili.

“Isto važi i za projekte podrške ženskom preduzetništvu i samozapošljavanju mladih i nadamo se da ćemo ovakve projekte nastaviti da sprovodimo u budućnosti uz još bolje rezulatate”, objašnjava Tindal.

Uz ove, kao  važne ističe  i projekte socijalne infrastrukture i socijalnog dobrostanja na kojima se  radi zajedno sa lokalnim samoupravama, a posebno  važnim čini  rad na uvođenju principa dobrog upravljanja,  koje se sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske.

“Ono što je problem o kojem pričamo godinama, a koji ograničava razvoj, je da često lokalni političari stavljaju politiku i interese stranke ispred dobrobiti građana, a to ometa razvoj. Oni nisu u mogućnosti da razdvoje pitanja razvoja od politike i da budemo iskreni sve dok se to ne postigne postojaće veliki izazovi u razvoju kako na lokalnom tako i na centralnom nivou.

Ne bih imenovao lokalne samouprave, ali očigledno je da neki od naših projekata nisu ostvarili svoj pun potencijal isključivo zbog političkog rivalstva na lokalnom nivou”, upozorava Tindal.

“Najslabije razvijene opštine se suočavaju sa nizom socijalnih i ekonomskih izazova, od infrastrukture, depopulacije,  do toga da Vlada ne prepoznaje da im je potrebna podrška. Stoga smo mi pokušali dau konsultaciji sa ovim opštinama uradimo ono što je najbolje za njih. U nekim slučajevima one nemaju dovoljno razvijene kapacitete da dobiju projekte u konkurentnim procesima, i upravo je to za nas bio izazov da svi imaju iste prilike. Ali generalno govoreći, ako pogledate tokom prethodnog perioda smo na primer u Trgovištu radili na razvoju opštinskog uslužnog centra kako bi stanovnici lakše dobijali potrebna dokumenta, zatim tu je veliki broj infrastrukturnih projekata u ovim opštinama, kao iu Crnoj Travi gde je na primer sproveden i projekat unapređenja rada lokalne poreske administracije. Zato verujem da smo doprineli nekim pozitivnim promenama.

Ali važno je reći da se PROGRES snažno zalaže kod drugih donatora i centralnih vlasti da obrate pažnju na ove opštine. I možete da vidite kako fondovi drugih donatora i republičkih vlasti pristižu, na primer u oblasti zaštite od poplava, zainfrastrukturne projekte, a mislim da ima mogućnosti da se otvore inovi u budućnosti”, prenosi JUGpressu Tindal iskustva iz rada ovog programa.

A u tim najnerazvijenimim I najsitomašnijim opštinama Evropski PROGRES podržava različite projekte godinama

 

On smatra da je pomoć  koju , kroz finansiranje projekata, pruža Evropski  PROGRES ranjivim grupama , “posebno važna u slabije razvijenim opštinama i da to treba da bude deo svakog projekta”.

“ Mi smo pokušali da budemo inovativni u ovoj oblasti, a kako cifre govore imamo 45 žena preduzetnica, 22 mlada preduzetnika i preduzetnice sa mogućnošću da otvore nova radna mesta. Podržali smo takođe 16 romskih nevladinih organizacija što je posebno važno kada znamo da su Romi iRomkinje veoma ranjiva grupa koju treba podržati. Tako, na primer, kroz projekat koji sprovodimou partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku I Edukacionim centrom iz Leskovcaomogućenoje zapošljavanje 28 pripadnika i pripadnica ranjivih grupa. Socijalno preduzetništvo je takođe jedna od oblasti važnih za budućnost, a mi smo pomogli osnivanje dva socijalna preduzeća, u Bosilegradu i Lebanu”, kaže Tindal I dodaje da će se nastaviti sa pružanjem podrške ovim grupama ali I da se Evropski PROGRES “ snažno zalaže” da se donese Zakon o socijalnom preduzetništvu koje, smatra “ može da predstavlja generator novih radnih mesta u Srbiji”.

 

Kroz programske aktivnosti, koje su u toku, omogućiće se  zapošljavanje 300 osoba.

”Naš je pristup da ohrabrujemo lokalne kompanije da se prijavljuju za naše projekte te tako,  u najvećem broju slučajeva,  kroz našu grant metodogiju mi angažujemo lokalne i regionalne građevinske firme , što takođe ima veliki uticaj na lokalnu privredu. Takođe,  mi angažujemo konsultante i stručnjake sa lokala , što dovodi do višestrukih pozitivnih efekata. Kada krajem godine uradimo i procenu uticaja u kojoj će svako jedno pitanje biti i broj novih radnih mesta i uticaj na lokalnu ekonomiju, verujem da će biti dobrih rezultata koje ćemo podeliti sa vama”, objašnjava Tindal.

Jedan od ciljeva Evropskog PROGRESa je da podrži opštine u planiranju, odnosno u izradi generalnih i detaljnih planova regulacije, prostornih planova, uvođenju geografskih informacionih sistema jer sve ovo treba da postoji kao osnova za kreiranje novih radnih mesta.

“Građani ovo često ne vide , ali , opštine su uključene u ovaj aspekt programa i rade sa nama, a rezultati će se videti za nekoliko godina, kada taj uticaj o kome govorim postaje vidljiv i građanima”, kaže Tindal.

 

KAKO SPREČITI RANE BRAKOVE?

Laura Saitović  je koordinatorka na  projektu “ Preventivno delovanje u cilju sprečavanja ranih i prisilnih brakova kod Roma u Jablaničkom okrugu“.

Problem ranih brakova i trudnoća , pre petnaeste  godine,  je veoma izražen u Jablaničkom okrugu ali o tome se, uglavnom, ne govori.

„ Realizacijom ovog projekta smo želeli da preventivno utičemo na svest mladih Roma i Romkinja kao i njihovih roditelja kako bi im ukazali  zašto nije dobro stupiti u rane, dečije,  brakove“, kaže Laura Saitović za JUGpress.

Kroz projekat, koji je  podržao Evropski PROGRES je, u direktnom kontaktu sa mladim Romkinjama i Romima i njihovim porodicama na radionicama, ukazivano  na zdravstvene posledice koje ostavljaju rani, dečiji,  brakovi na ženu,  odnosno devojčicu,  koja je rano stupila u brak.

„Mladi nisu svesni bračnih i porodičnih obaveza koje ih čekaju“, kaže Laura.

Kao jedan od  glavnih uzroka zastupljenosti dečijih brakova u romskoj zajednici  učesnici i učesnice na radionicama su izdvojili  siromaštvo, pritisak društvene zajednica i patrijarhalnu kulturnu tradiciju.

Neki od roditelja,  koji su prisustvovali radionici,  ne podržavaju da se deca udaju i žene sa 13, 14, 15 godina.

Smatraju da je način na koji roditelji vaspitavaju decu izuzetno važana, ali, takođe stavljaju akcenat i na okruženje u kojem porodica i deca žive.

Ističu da se situacija malo promenila i da se pomerila granica udaje/ženidbe mladih ljudi, ali da na tome treba i dalje raditi.

„Postoje  slučajevi u kojima se zna  da neke porodice  ugovaraju brak za svoju decu, ali  da zajednica,  kada primeti to,  ćuti i ne želi da se meša u takve stvari. Glavni razlog  tome je ekonomska sigurnost mlade Romkinje, žele da je bogato udaju. To su neke stvri o koje romska zajednica prećutno odobrava“, kaže Laura.

„Nedovoljno obrazovanje je najvećim delom odgovorno za ostanak romskih porodica u krugu siromaštva“, prenosi nam  zaključak posle održanih  deset radionica u osnovnim školama u Jablaničkom okrugu , koje u većem broju pohadjaju romska deca,  pet  u Centrima za socijalni rad i i pet javnih tribina u   opštinama u ovom okrugu.

„Većina dece  je na ovim  radionicama istakla da im je  bitnije da se udaju/ožene u neku imućnu romsku porodicu i na taj način reše svoje egzistencijalne probleme, nego da nastave školovanje. Često se dešava da upravo u korist bračnog života (zaljubjenost, reprodukcija i stupanje u seksualne odnose) odustaju od školovanja. Čak i kada se desi da i roditelji i devojčica žele da ona nastavi školovanje, postoji opasnost od toga da je neka druga porodica ne „ukrade“ . Iz  tog straha, roditelij brane detetu da ide u školu i drže je u kući“, objašnjava nam Saitović.

Rana udaja i trudnoća u najvećem broju slučajeva znače kasnije ozbiljne zdravstvene probleme, upozoravaju lekari sa odeljenja ginekologije u leskovačkoj  bolnici.

S druge strane, to znači i prekidanje školovanja dece i stvaranje potencijalnih novih socijlno ugroženih članova društva, upozoravaju socijalni radnici.

Sve ovo govori koliko je problem važan i sa dalekosežnim posledicama na mlade Riomkinje i Rome ali i na čitavo društvo.

Zanimljivo je da je grad Leskovac , u kome se problem dešava, odbio da finansira ovaj projekat , na konkursu za projekte iz oblasti socijalne zaštite.

Po javnom obrazloženju gradonačelnika moglo je da se zaključi da je u pitanju lična netrpeljivost prem ljudima koji rade u NVO „Rosa“ , koja je nosilac projekta, a ne kvalitet samog projekta.

Evropski PROGRES je  smatrao projekat važnim za zajednicu  i podržao ga je.

Od novca poreskih obveznika Vlade Švajcarske i Evropske Unije  pa ispada da je njima važnije da se reše naši problemi nego što je to važno našim donosiocima odluka.

Ljiljana Stojanović

 

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare