EU pomaže održivi turizam u Srbiji i Bugarskoj: VIA MILITARIS


NIŠ

Bogat prirodni, kulturni i istorijski potencijal, zaštićena područja, rezervati prirode, tradicionalna jela i sela, mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici, gastronomske manifestacije…


Sve ovo je samo deo onoga što područje regije Via Militaris poseduje.
Stari rimski put i vekovna veza između istoka i zapada bio je inspiracija za projekat пrekogranične saradnje Srbije i Bugarske, koji uz podršku Evropske unije stvara mogućnost za održivi razvoj turizma u ovom regionu.

U okviru projekta Via militaris – Koridor za održivi razvoj turizma, koji je podržan kroz INTERREG – IPA CBC program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, pokrenuta je inicijativa povezivanja javnog i privatnog sektora na obe strane prekogranične regije Srbije i
Bugarske, kako bi zajednički razvili koncept za kreiranje novih turističkih destinacija, koji uzima u obzir potrebe korisnika i ohrabruje ih da upoznaju ovaj deo regiona i njegove najvažnije
prirodne i kulturne atrakcije.

O značaju ovakve podrške za razvoj jugoistoka Srbije razgovarali smo sa VIA MILITARISiz  Regionalne razvojne agencije “JUG”  

JUGpress–  Da li na ovom projektu koji ste radili sa partnerima iz Bugarske može na praktičan način da se pokaže da je IPA linija korisna i za jednu i drugu stranu, a naročito za ljude sa obe strane granice?

Panić Živković : – Programi prekogranične saradnje i programi  koji su mu prethodili su u jednom periodu bili jedini evropski programi koji su rađeni na našoj teritoriji. Sada je možda malo bolja situacija, ali od 2007. kada su počeli prvi programi, to je bio jedini način da ljudi dobiju neke evropski program i da ga sprovode. U ovom slučaju to je bio Prekogranični program što je jedna dodatna vrednost, jer se povezuju ljudi, događaji i institucije s obe strane granice.

JUGpress:–  Dа li ovi projekti mogu da pokažu koliko su ljudi s obe strane granice suštinski bliski po običajima, navikama, interesovanjima, turističkim lokalitetima…?

Panić Živković : – I ovaj projekat nam je pokazao da je granica jedna zamišljena linija. Vi kad pređete granicu između Srbije i Bugarske ne vidite bogzna kakvu razliku ni u pejzažu, ni u izgledu, ni u stanju infrastrukture, ni u izgledu ljudi. Prosto, to je jedna zamišljena granica sa dosta sličnosti i s jedne i s druge strane, sa nekim malim razlikama. Čak je i jezik dosta sličan, u većini slučajeva nije ni potreban prevod.

JUGpress:– Kakava su iskustva iz ovog projekta? Koliko je on pomogao da budu afirmisaniji turistički potencijali i Niša s jedne, a i Bugarske s druge strane? koliko je to pomoglo u pokretljivosti stanovništva?

Panić Živković : – Svi mi kojimo smo učestvovali, a to je prejektni tim i sa naše i bugarske strane, više od 50 ljudi, koji rade u oblasti turizma, nosimo pozitivna iskustva sa ovog projekta. Imali smo tu nesreću da se najvažniji deo projekta odvija u vreme pandemije i to nas je delimično usporilo, jer nekih dva meseca nismo imali nikakve aktivnosti. Međutim, početkom leta uspeli smo da realizujeme sve ono što je najbitnije, a imali smo sreće i sa ciljnom grupom, odnosno kod ljudi koji su vezani za turizam i koji su imali želju da rade, da nešto stvore i da se upoznaju i kojima je ta želja bila veća od pandemije.

JUGpress:- Da li ovakvi projekti mogu pomoći ljudima koji živeod toga, da se poveća broj turista koji bi dolazio?

Panić Živković : – To je i bila ideja. Projekat samo daje strateški okvir za tako nešto. Mi smo za lajt-motiv uzeli put Via Militaris koji vekovima povezuje ovo područje. Tu se odvijala svakakva kulturna i trgovinska razmena, praktično razmena svake vrste. To smo uzeli za naziv za našu zajedničku prekograničnu turističku destinjaciju. Želeli smo da pokažemo ljudima da je bolje kad imate prekograničknu turističku destinaciju, veća je doditna vrednost, nego kad imate samo svoju stranu. Na taj način su se povezale agencije i turoperateri is Srbije i Bugarske. Vi imate veliki broj turista koji gravitira iz Bugarske, naročito iz ovog dela od Sofije ka Srbiji. Odlučili smo da je, možda, dobar trenutak da ti ljudi ne dolaze samo u Niš, Pirot ili Leskovac da bi išli u restorane, nego i da vide nešto usput. Kroz granični prelaz Kalotina pređe između dva i tri miliona ljudi, što je jako veliki broj. Bilo bi od velikog značaja i da samo jedan manji procenat  zadrži na ovoj ruti i da vidi šta sve nudi područje.

JUGpress:- koja mesta obuhvata ta ruta?

Panić Živković : – Mi smo želeli da izaberemo neke destinacije koje nisu toliko poznate, ali smo se i konsultovali sa lokalnim samoupravama i izabrane su destinacije za koje oni misle da imaju najveće potencijale. Grad Niš je izabrao nišku tvrđavu, koj aje jedan reper i nešto što ne možete zaobići u Nišu. Ona ima toliko toga da ponudi počev od samog spoljnog izgleda i one kapije kraj koje se svi slikaju. U Beloj Palanci imamo staru Remezijanu koja je bila jedna od stanica na putu Via Militaris, imamo njihove čuvene „Dane banice“, u Pirotu Momčilov grad, Sićevačku kliseru, u Dimitrovgradu i Pirotu dolinu Jerme, Staru planinu… Čitav niz prirodnih i kulturno-istorijskih bisera na ovom putu.

JUGpress:- Čini se da se poslednjih godina ljudi u tom području sve više okreću turizmu. Koliko je sazrela svest o značaju tog dela privrede?

Panić Živković : – Često ljudi misle da je to neki magičan štapić koji će rešiti njigove finansijske probleme. Trenutno to nije baš moguće, ali turizam daje dodatnu vrednost onome što već postoji. To je mogućnost ljudima s ove strane granice da zarade ne ki dodatni novac tako što će samo malo obogatiti sadržaje koji već postoje uz njihovu, recimo, primarnu delatnost. To se pre svega odnosi na ruralno stanovništvo.

JUGpress:– Može li da se kaže i da s ena ovaj način razvijaju krajevi gde se realizuju projekti koje finansira EU?

Panić Živković : – Svi pogranični krajevi i u Bugarskoj i u Srbiji su ekonomski manje razvijeni. Sa bugarske strane je to malo bolja situacija zbog blizine glavnog grada, ali u suštini ova finansijska podrška puno znači, jer vi imate mogućnost da radite sukcesivno projekte, s obzirom da se ovakvi pozivi ponavljaju iz godine u godinu. Vi možete da krenete na početku iz jednog strateškog okvira, da bi onda delove te svoje strategije ili planove realizovali kasnije kroz neke infrastrukturne projekte. Ako imate dobru ideju, ako imate cilj, možete da zaokružite čitavu priču.

JUGpress:– Koliko običan građanin zna koliki novac pristiže preko ovih projekata i kolika je pomoć za građane ako žive u području u kome se realizuju ovi projekti?

Panić Živković : – Mi kad radimo neke obuke koje su vezane za pisanje projekta pitamo ljude kakva je njihova percepcija pomoći sa strane, ko je najveći donator, šta oni misle… Često imamo pogrešnu percepciju ko daje najviše novca. Vrlo je zanimljivo istraživanje koje ponekad radi EU, pa imamo tabelu koju pokazujemo ljudima kako bi videli koja je to količina novca koja stiže u Srbiju i naše krajeve. Mislim da ne postoji tačan obračun koliko je novca recimo, od 2000. na ovamo stigao u naš region, ali je to svakako značajna suma. Opštine koje imaju dobre projektne timove i koje konstantno pišu projekte i apliciraju su realizovale poprilično velike investicije koje se mere milionima evra. Primer za to su Pirot, Bela Planka, Surdulica…

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare