LESKOVAC

Način na koji gradonačelnik Cvetanović osporava neosporivu činjenicu da je Leskovac grad koji se lagano gasi samo potvrđuje istinu, ali i pokazuje nemoć aktuelne vlasti uz stalno prisutnu dozu cinizma. Objašnjenje da danas ljudi imaju mnogo više mogućnosti i uslova da putuju pa je to jedan od razloga smanjenja broja stanovnika se može slobodno nazvati i bezobraznim.
„Odlaze ljudi na rad u inostranstvo i uvek su bile migracije, uvek su ljudi odlazili“ ovo su reči botova koje gotovo šablonski iznose kad god se započne priča na ovu temu, pa nam je sada jasnije ko ih trenira. Uvek su ljudi odlazili, gradonačelniče, ali se nikada broj stanovnika nije ovako smanjivao. Istini za volju broj stanovnika opada od devedesetih, ali ovo danas se već može oceniti kao dramatičan pad i prosto je neverovatno da se to dešava baš u ovo vreme, u našem, pardon vašem zlatnom dobu i u zemlji ekonomskog tigra koji reži na sve strane. I jeste istina da je migracija uvek bilo, ali se njome danas prikriva neka druga mnogo opasnija istina, ona koja prestavlja srž problema.
Mladi odlaze i ne vraćaju se. Odlaze kada stignu do fakulteta, jer u gradu koji živi svoje novo „zlatno doba“ imaju sužene mogućnosti za dalje školovanje. Kada završe škole ne žele da se vraćaju i služe jednom sistemu ucene i podaništva, ne žele da budu ponizni i slepo izvršavaju stranačka naređenja, da obilaze rođake i prijatelje i mole za sigurne glasove, ne žele da podnose račune gorima od sebe koji su uz to i na sve spremni. Ne žele da rade za minimalac, ne žele da budu ucenjeni. Ne žele da žive u gradu u kome se sve manje dece rađa. Ne žele u grad koji je po visini primanja na samom srpskom dnu. Ne zadovoljavaju se svi motanjem kablova, nije svima san da zasednu u fotelju nekog javnog preduzeća. Ne uživaju svi u vožnji autobusima od jednog do drugog srpskog trga. Ne žele svi da budu aplauz mašina za lečenje kompleksa velikog vođe. Ne prijaju svima sendviči. Postoje ljudi u ovom gradu, koji imaju nešto čega odavno nema u vladajućim redovima, postoje ljudi koji imaju dostojanstvo.
I prava je stvar što se ovih dana krenulo sa snimanjem filma o onom zlatnom dobu Leskovca, prava je stvar i Vaše pojavljivanje na prvom danu snimanja. Odlična je paralela povučena između onoga što je nekada bilo, kako je moglo da buda i kako treba u suštini da bude, između doba kada se Leskovac razvijao i rastao u svakom pogledu i ovog danas koje će govoriti budućim generacija i služiti za primer kako nikada više ne sme da bude.
I upravo je želja nas iz Srpskog pokret Dveri da sve ovo dokažemo kroz analizu stepena ekonomskog razvoja Leskovca u periodu vlasti gradonačelnika, da iznoseći rezultate socio-ekonomske analize, izmerimo efekte uloženih resursa i finansijskih sredstava u odnosu na ključne ciljeve razvoja: povećanje konkurentnosti leskovačke privrede, povećanja zaposlenosti i njene strukture, migracione procese, smanjenje siromaštva i budućih demografskih i razvojnih rizika grada Leskovca.
S toga pozivamo gradonačelnika da na ovu temu organizujemo debatnu emisiju na bilo kojoj lokalnoj televiziji, ili da sučelimo stavove iznošenjem relevantnih podataka i činjenica za okruglim stolom, jer smatramo da je ovo pitanje od krucijalne važnosti za opstanak Leskovca.