LESKOVAC

Leskovački odbor Demokratske stranke Srbije u svojim prostorijama organizovao je tribinu povodom inicijative ove stranke pod nazivom „Apel za odbranu Kosova i Metohije“. O inicijativi su govorili predsednik političkog saveta DSS Miloš Ković i član saveta Slobodan Janković.

Miloš Ković, koji je i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, podseća da je politički savet Demokratske stranke Srbije pokrenuo apel za odbranu Kosova i Metohije i da ga je objavljio na Badnji dan ove godine.

„Taj apel je u međuvremenu prerastao okvire jedne stranke. Već u radu na tom dokumentu nama su pomogle značajne i brojne vanstranačke ličnosti, neka od prvih pera srpske kulture… U prvi mah taj apel je potpisalo 178 ljudi, a među njima je bilo 12 episkopa srpske pravoslavne crkve, među kojima su i vladika raško-prizrenski Teodosije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika zahumsko-hercegovački Atanasije, umirovljeni vladika šabački Lavrentije… Tu je svoj potpis stavilo i 14 akademika među kojima su recimo Dragoslav Mihajlović, Matija Bećković, Vasilije Krestić, Danilo Basta… Potpisalo ga je do dana današnjeg oko četiri stotine profesora univerziteta ili naučnih radnika iz instituta, potpisali su ga neki vodeći naši filmski reditelji, glumci, pisci… Svako nabrajanje rizik je da ću nekoga ispustiti, ali do sada je apel potpisalo oko 22.000 građana. Reč je o tome da je to svesrpski dokument iza koga stoje ljudi ne samo iz Srbije, nego i iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i rasejanja. Glavna tema tog apela je ne potpisujte nikakav novi ustupak, jer sada već rizikujemo opstanak ne samo Kosova u sastavu Srbije, nego mi rizikujemo opstanak Srbije. O tome je ovde reč. Mi već imamo najave da je Niš sledeći, zatim Preševo, Bujanovac, to smo čuli iz usta Ramuša Haradinaja, koji je vođa Albanaca sa Kosova. Šta će biti sa starom Raškom? Mi često odlazimo u Vojvodinu, ni tamo nije naivna situacija. Lično mislim, da ako pustimo Kosovo, prva sledeća će biti Republika Srpska. Zato ovo nije samo borba za 120.000 naših građana tamo, to je pitanje real-politike, realnog shvatanja i poznavanja međunarodnih odnosa i našeg dosadašnjeg iskustva koje nam govori da nam ne treba nikakav pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kako to kažu naše vlasti. Nikako stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama, niti podela Kosova, to je najgore rešenje. Umesto toga zamrznuti konflikt. Kada kažemo zamrznuti konflikt mi ne mislimo na ono što stalno ponavlja predsednik republike koji kaže mi ćemo da zamrznemo, a onda će oni da ga odmrznu u trenutku koji njima odgovara, pa da proteraju ono naših Srba što su ostali. Kad kažemo zamrznuti konflikt u stvari mislimo na čekanje da se dese međunarodne promene u odnosima međunarodnih snaga koje će da dovedu do nekih logičnih i realnih posledica na Balkanu. To znači jačanje Rusije i Kine, što se već događa pred našim očima. Drugo, šta je sa imovinom 250.000 proteranih građana Srbije sa Kosova? Šta je sa njihovim glasačkim pravima? 250.000 proteranih i oko 150.000 ljudi koji su ostali, pa to je 400.000 glasova koji mogu da budu jezičak na vagi na svim sledećim kosovskim izborima. Ali, ljudi i dalje prodaju imavinu. Ko kupuje tu imovinu? Natalitet na Kosovu opada… Naša država za neke neverovatne tzv. projekte baca novce. Zašto naša država ne uđe u to? Šta je sa imovinom Republike Srbije tamo? Onda imate čitav niz mera koje država preduzima, a koje nisu za javnost. Prema tome, to znači zamrznuti konflikt i naravno nastavak pregovora do trenutka dok Albanci ne shvate da nema stvaranja velike Albanije na našoj teritoriji. Veoma je važno da se shvati da mi ne smemo da budemo usamljeni u tom susretu sa velikoalbanskim šovinizmom. Nama treba komunikacija sa Grčkom, Makedonijom i Crnom Gorom, jer je to regionalni problem. Amerika hoće da to rešava na parče, prvo nas, pa onda Makedonce, posle toga Crnogorci, na kraju Grke. Ne, tu mi moramo da računamo u vremenu u kome je to moguće, jer su to i zemlje NATO pakta. Pre neki dan je objavljeno istraživanje javnog mnjenja, preko 60% građana se izjasnilo za zamrznuti konflikt, 81% je izjavilo da ne želi da menja Kosova za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, naše vlasti izgleda nemaju nameru da se zaustave. Oni nude podelu Kosova, razmenu teritorija na jedan neformalan način. Naše vlasti ni ne odustaju od tzv. evropskog puta, a vidimo gde smo stigli na tom putu. Ono što je najvažnije, posle Akademije, posle Matice Srpske, izjasnila se Srpska pravoslavna crkva porukom Svetog arhijerejskog sabora od 10. maja o Kosovu i Metohiji gde je skoro u dlaku rečeno ono što piše u našem apelu.“

Ković dodaje da je razlog ovakvih tribina ne samo da se građani bliže upoznaju sa sadržinom apela, nego i da se u razgovoru čuje i šta sami građani misle o tome.

„Putujemo po celoj Srbiji, bili smo u Kruševcu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Smederevu, Bujanovcu… Građani na ovim tribinama su gotovo jednoglasni, ali se vidi da postoji ogroman strah. Srbija je siromašna i ucenjena, ljudi traže posao. Srpska napredna stranka je korporacija koja vlada uz pomoć straha i potpune kontrole nad finansijama što podrazumeva zapošljavanje ljudi i potpuna kontrola nad medijima. Ljudi nam otvoreno kažu da ne smeju da dođu na naše tribine. Imamo primere da su ljudi koji su potpisali naš apel kasnije kažnjavani. To se teže događa u Beogradu, ali se još kako dešava van Beograda po Srbiji. Međutim, imamo pune sale, u Subotici su ljudi stajali sa strane. Oseća se jedna ozbiljna i dobra energija.“

DIJALOG

Za javni dijalog o Kosovu Miloš Ković kaže da je to pokušaj vlasti da vodi dijalog uz potpunu kontrolu sagovornika.

„Zvali su samo one koji njima odgovaraju i od tih ljudi su čuli ovo o čemu mi pričamo. Mene niko nikada nije pozvao. Slučajno sam se zatekao u Matici Srpskoj na unutrašnjem dijalogu i tu su sedeli Marko Đurić i Nikola Selaković, imali po blokče preko prekrštenih nogu i hvatali su beleške dok smo mi govorili. Znači, tu nemate nikakav format, nemate dijalog i opet kažem u tom okruženju su dobili su što su dobili, Srbija je skoro jednoglasna.“