DS: O investicijama u zelenoj zoni i konkursu za projekte u kulturi

 

LESKOVAC

Na konferenciji za medije leskovačkog odbora Demokratske stranke najpre je bilo reči o investicijama u „Zelenoj zoni“. Ivana Janković, PR DS-a, kaže da ova stranka pozdravlja otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti u Leskovcu.

„Međutim, očigledno je da su neznanje i neiskustvo vladajuće koalicije pokazali svoje pravo lice najpre kada je Aleksandar Vučić „Zelenu zonu“ proglasio promašajem, a zaitim i onda kada je Goran Cvetanović „Zelenu zonu“ pretvorio u pokušaj stvaranja industrijske zone. Podsećamo građane da je „Zelena zona“ napravljena u vreme kada je vlast vršila DS i planirano je da se na njoj vrši celokupan otkup, skladištenje i prerada poljoprivrednih proizvoda iz Leskovca i okoline i formiranje preduktne berze. Tu je trebalo da se direktno uposli 5-6.000 ljudi, dok bi indirektan benefit postojao za 20.000 stanovnika leskovačkog kraja. Sve je to SNS upropastio najpre neradom i nečinjenjem, a zatim i pretvaranjem zapadnog dela „Zelene zone“ u zonu navodne industrije. Time je lokalna vlast, umesto da iskoristi komparativne prednosti koje nam pružaju klimatsko-geografski uslovi, poljoprivredne proizvođače ostavila na milost i nemilost prekupaca bez mogućnosti da odlučuju o ceni i plasmanu svojih proizvoda.“

Potpredsednik GrO DS-a Saša Stojanović komentarisao je odluke o dodeli sredstava na gradskom konkursu za projekte u kulturi i ocenio ih kao katastrofalne.

„Najpre, iznos od devet miliona je samo 0,25% ukupnog budžeta, a to je ravno statističkim greškama ozbiljnih budžeta za kulturu. Sastav komisije je takođe diskutabilan, jer u njemu su dve gradonačelnikove pomoćnice za koje ne postoje dokazi da su se na bilo koji način bavile kulturom. Ozbiljno je narušen i princip nepristrasnosti, jer je kao član komisije odlučivala i direktorka biblioteke, koja je i sama imala prijavljen projekat. To je ozbiljan problem etičnosti, na stranu i to što biblioteka uopšte nije smela da konkuriše. Očigledno je da naprednjacima ne trebaju ni pisci, ni glumci, ni slikari, ni kompozitori, ni reditelji, ni vajari… Oni sami odlučuju šta je u kulturi važno, a šta ne. Nije cilj davati pare institucijama, cilj je davati pare pojedincima, udruženjima građana, svima koji se bave kulturom na onaj najdirektniji i najkreativniji način.“

Stojanović je odgovorio i na neke prozivke koje su upućene lično njemu, rekavši da je, u skladu sa zakonom, učestvovao sa više projekata.

„Predložio sam projekte za koje mislim da su neophodni kulturnom životu jednog grada, a epilog je da, osim simboličnog iznosa dobijenog za festival i jednu knjigu poznatog leskovačkog autora kome ću biti izdavač, sve moje prijave su odbijene. Među njima je i drugi tom antologije Velikih priča malog Mančestera. U prvom tomu sam sabrao najbolje leskovačke pripovetke od 1945.-2012. Pojavila se potreba za drugim tomom, i tu pričam o Kražiću, Savi Dimitrijeviću, Sergeju Dimitrijeviću, o zaista manje poznatim umetničkim delima autora koje smo pronašli i želeli da objavimo. Ta antologija leskovačkih pripovedača je odbijena bez objašnjenja. Jedan od projekata je bio i antologija mladih leskovačkih autora, jer su se pojavili ozbiljni autori na ovoj sceni o kojima mi pojma nemamo. I to je odbijeno, kao i nastavak rada škole kreativnog pisanja, koja je uzela u obzir deset kandidata, primila šestoro, četvoro je završilo i jedan od njih, Luka Stojanović, nakon samo tri meseca obuke, uspeo da, zahvaljujući, između ostalog i školi kreativnog pisanja, dobije treću nagradu na konkursu „Vukašin Conić“… Nije komisiji bio važan ni dokumentarni film o Justinijanu, koji trebao da bude rađen iz pera 12 najeminentnijih autora koji bi pisali scenario. Nije im bila važna drama „Put za Jerihon“, o leskovačkom heroju, Ahmedu Ademoviću, koji je trubom dobio Kumanovsku bitku. Da li je to odnos prema Romima ili leskovačkim herojima? Da se razumemo, nema ni jednog mog ličnog dela sa kojim sam konkurisao, svuda se pojavljem kao scenarista, urednik, izdavač. Ja imam svog izdavača i ne bih voleo da bilo ko pravi zamenu teze. Svoje knjige ne objavljujem u okviru ovih projekata. Suštinski problem ovog grada je što kulturu nismo odvojili od politike“ zaključio je Saša Stojanović.

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
s ponos
s ponos
5 godine pre

Ova me dvojica neodoljivo asociraju na Nikolica. I on isto tako digne glavu u nebesa.

morala je
morala je
5 godine pre

Kakav moral, ona prikriva neobrazovane, dala im koeficijente ko za fakultet, prodaje se i politicarima i novinarima. Ne moze da je smeni godinu dana. Kvalitetnije promeni za mesec dana a takve jos moli,pravda im se,a ona ucenjuje sa politickim kadrovima koje krije i stiti u biblioteku. To svi znaju.