Doktora Miodraga Lazića oplakuju i u dijaspori

NIŠ             

     “Upoznala sam dr Lazića jednog leta u Nišu. Došao je sa ratišta kod roditelja na kratko. Moj suprug i ja smo doneli hirurške konce i igle tog leta i raspitivali se kome da ih predamo. Naš dobar drug je stanovao u istoj zgradi gde i doktorovi roditelji i povezao nas sa njim”, seća se Mirjana Petrović, koja sada živi sa porodicom u Kaliforniji, SAD, svog prvog susreta sa dr Miodragom Lazićem. “Oduševio nas je svojim rodoljubljem, požrtvovanošću, dobrotom, neposrednošću”. Dodaje da je svekoliko Srpstvo tužno zbog smrti našeg velikog, plemenitog i izvanrednog hirurga dr Miodraga Lazića.

               “ I mi, Srbi, u rasejanju po belom svetu oplakujemo njegovu smrt, kaže Mirjana Petrović  iz Niša koja sa svojom porodicom već decenijama  živi  u Kaliforniji, SAD. Njeno sećanje na doktora Lazića je ispunjeno emocijama, a dodaje da je vest o njegovoj smrti duboko potresa i one koji ga nisu znali, ali dovoljno priča čuli o njemu kao čoveku koji je prava ljudina”, dodaje Mirjana.

                 Mars na Drinu se tako čuo i na ulicama u mnogim evropskim, ali i američkim gradovima, odajući tako počast legendarnom lekaru.

                Mirjani su pisali,  znajući da je iz Niša, ljudi koji su, na ovaj ili onaj način, upoznali doktora Laza. Jedan od njih je Miro Beribaka iz Sarajeva, kome je dr Lazić spasio život.

               “Taj čovjek, naš doktor Lazo, je došao dobrovoljno, bez plate, prvo u Krajinu, pa onda kod nas na Ilidžu, najčešće je spavao u bolnici da što prije može da pomogne kad ima ranjenih, bio je u bolnici i kad su granatirali bolnicu, Lazo nije odstupao, sa druge strane je bilo i hrvatskih bolesnika, naš dobri Lazo nije pravio razliku, zbrinjavao je i njih… to se zove ljudskost i to me uvijek podsjeti na to kako je srpska vojska u Prvom svjetskom ratu propustila bugarske ranjenike i tako pokazala ljudskost… O Lazi i njegovoj hrabrosti i požrtvovnosti se knjiga može napisati…”, piše  Miro Beribaka koji je ostao živ zahvaljujući niškom lekaru, a bio je jedan od najtežih pacijenata i gotovo da su se svi već bili oprostili od njega.

             “Čitav naš kraj ga žali, svako je imao u familiji ili medju prijateljima nekoga kome je Lazo pomogao… A operacije su mu bile čudo, bukvalno je iz mrtvih  dizao ranjenike”, piše Miro Berbika.

               I doktor je zapamtio svog pacijenata.

               “Januar 1993. godine Azići, deo ilidžanske opštine koji su držali muslimani. U žestokom kontranapadu oslobađamo ga. Jedan borac je mrtav, više ranjenih. Jedna teška operacija grudnog koša. Beribaka Miro, 1964. godište, sa Ilidže; grudni koš razvaljen rasprskavajućim metkom, pluća iskidana, vise van grudnog koša. Spašavam ga. Operacija traje dva sata, izuzetno teška, ali živ je. Da je stigao petnaest minuta kasnije, bio bi mrtav”, zapisao je u svom ratnom dnevniku dr Miodrag Lazić.

              Miro Beribaka je izvanredan pesnik. Napisao je jednu potresnu pesmu o svom ranjavanju i o tome kako ga je dr Lazić, čovek zlatnih ruku, spasio. Nije dr Lazić samo spasio živote ranjenika, nego i mnogobrojne dece koja su rođena posle rata, kao što je slučaj sa Mirom Beribakom i njegovim ćerkama rođenim posle rata.

            Tako je u Americi. Srbi u dijaspori okupljeni sa svih strana ispraćaju svog doktora Lazu. I u gradovima Evrope su sa terasa odjekivali zvuci “Marš na Drinu”. Heroji se uvek ispraćaju tako, a doktor Laza je bio  više od heroja, on je bio ljudina.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare