LESKOVAC
U kamernoj sali Leskovačkog kulturnog centra uručene su nagrade pobednicima ovogodišnjeg, 15. po redu, konkursa za kratku priču „Vukašin Conić”. Na ovaj konkurs organizuje porodica književnika Vukašina Conića u saradnji sa Leskovačkim kulturnim centrom, stigle su 153 priče. Žiri u sastavu Ana Zloporubović, Predrag Stanković i Biljana Mičić, predsednica žirija, jednoglasno je doneo odluku o nagrađenim pričama, te prvu nagradu dodelio Aleksandru Arsenijeviću iz Beograda za priču „Letnji čas, vanvremenost”.
Žiri kaže da Arsenijević kao svoju temu ima umetnost, u ovom slučaju muziku, a uz osnovnu temu suptilno su sugerisane i druge: gde je izvorište umetničke inspiracije, kakva je veza između kreativnosti i osećanja, šta se dešava pri susretu trivijalnog i prozaičnog sa večnošću istinske umetnosti koja, obdarena posebnim metafizičkim kvalitetima, permanentno zrači i deluje, bez obzira na protok vremena i prozaičnost svakodnevnog života. Temu nagoveštava moto, misao čuvene kompozitorke Isidore Žebeljan, koja usmerava čitanje.
Druga nagrada pripala je Katarina Kovačević iz Zemuna za priču „Promocija”. koja je žiriju privukla pažnju kako svojom tematikom, tako i kompozicionim ustrojstvom, lepom stilizacijom, pitkom sugestivnom naracijom, duhovitim opaskama i aktualnim porukama. Opredelivši se za priču u priči, autorka ostvaruje prstenastu kompoziciju.
Treća nagrada otišla je u ruke Ivani Lekić iz Paraćina za priču „Hodnici sećanja” čija se priča izdvojila skladnom novelističkom strukturom i dramskom napetošću koja je postignuta izborom narativne perspektive i postepenim obmotavanjem pripovednog klupka tokom kojeg se brižljivim oblikovanjem lajtmotivskih sekvenci i sugestivnih dijaloga otkriva psihološki profil naratora, muke njegovih preispitivanja do konačnog razrešenja tajne u efektnom finalu priče.
Predsednica žirija Biljana Mičić kaće da broj i kvalitet pristiglih priča svedoče o aktualnosti ovog žanra, koji se, uz sve tematske i poetičke mene i izazove, opire evidentnoj dominaciji romana u savremenom proznom stvaralaštvu, potvrđujući svoj značaj kao temelja, okosnice i izvorišta svih drugih, širih narativnih formi i otkrivajući svu pripovednu veštinu i predan rad koji su potrebni da se u nevelik okvir sabije željena slika sveta, čovekovih egzistencijapnih stanja i nesagledivih dubina emocija.
„Najveći broj priča bavi se različitim segmentima naše savremenosti: problemima otuđenja, bolesti, porodičnog nasilja, smrti bližnjeg, odnosom roditelja i dece, odlaskom iz zemlje, dobročinstvom, kritikom savremenog konzumerizma, problemima iz domena čovekovog psihičkog života, moralnim pitanjima, životnim dramama, potrazi za srećom i ispunjenjem snova, pitanjima vere, smisla čovekovog života u uzavreloj, zahuktaloj civilizaciji kojoj su ozbiljno poljuljani humanistički temelji na kojima počiva. Deo priča okupljen je oko tema umetnosti, inspiracije, kreativnosti, kojima se oplemenjuje i oduhovljuje mehanizovana sumorna svakodnevica. Autori se opredeljuju za različite umetničke postupke: ima priča ispripovedanih u realističkom maniru, sa različitih narativnih instanci, ima humorističko-satiričnih priča, šaljivih crtica iz života baziranih na dosetkama i anegdotama; ima priča oblikovanih u formi slobodnih refleksija i meditacija; ima onih sa bajkovitim, fantastičnim motivima.“ (kraj)IS/LJS