LESKOVAC

Skupština Grada Leskovca započela je 52. sednicu, a rad i dalje bojkotuje deo opozicionih odbornika. Oni su zbog toga održali konferenciju za medije na kojoj ponovili razloge zbog kojih ne žele da učestvuju u skupštinskom zasedanju. Jelena Spirić naglašava da „iako bojkotujemo zasedanja, poput svih odbornika u Srbiji koji su nedvosmisleno protiv diktatorskog režima Aleksandra Vučića i ništa manje Gorana Cvetanovića, imamo odgovornost da bar ukratko ukažemo neke stvari koje naši sugrađani moraju znati. Na žalost, nećemo ih zaradovati jer su tekući i kapitalni transferi smanjeni rebalansom za 40 miliona, dok je šestomesečno izvršenje tih istih kapitalnih transfera samo 11%! Predsednik republike nam govori o stadionu od 20 miliona evra, a za pola godine nisu želeli da prenesu Leskovcu za kapitalne projekte ni bednih 20 miliona dinara! Priča se o gradnji nekih besmislenih projekata, a imamo nulta šestomesečna izvršenja kao i poslednjih nekoliko godina kod, Leskovčanima bitnih stvari kao što su Kolektor, CPPOV, elektrifikacija polja, rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića i ulice Rade Žunića, trga… Naravno da se od pola kapitalnih projekata i odustalo poslednjih godina. Petnaest miliona kapitalnih transfera za šest meseci! Ispada da je, sa ozvučenjem i ostalom opremom, više Grad Leskovac dao estradnim pevačima u dve nedelje no što je republika tj. Vučić namenio Cvetanoviću! U redu su koncerti i fešte, ali od istih se ne živi. Stomacima se ipak ne može manipulisati.“

Saša Stojanović podseća da su, po njemu, pogaženi svi demokratski principi, da ovim gradom caruju korupcija i politički kriminal, te zato ne postoji nijedan razlog da bude deo ovog političkog cirkusa.

„Godinama pokušavamao da delujemo kao konstruktivna opozicija, ali ova vlast želi da uvede diktaturu, a da rad skupštine bude samo paravan i kulise za njihovu tragikomediju. Šta god da smo predložili, naši zahtevi su bili odbijani, zato će sada sami morati da snose odgovornost za učinjeno.Ništa nije vredelo kada smo opominjali na zloupotrebe tokom rekonstrukcije osnovne škole „Josif Kostić“, na vrednost radova koja se sa 20 miliona popela na 120 miliona, na skraćivanje časova na pola sata i učenike razmeštene i po kotlarnicama, na maltretiranje i učenika i roditelja i nastavnika. I zbog ovoga tražimo da gradonačelnik, kao najodgovorniji, pozove policiju i tužilaštvo i zatraži utvrđivanje odgovornosti, od materijalne do krivične. Takođe, ništa nije vredelo kada smo opominjali na zlopotrebe u Apotekarskoj ustanovi Leskovac i ukazivali na mogući bankrot; gradonačelnik je štitio svog pulena i baš ga je bilo briga što je Leskovac jedan od retkih gradova koji je ostao bez državnih apoteka. Zato sada tražimo da on pozove policiju i tužilaštvo i zatraži utvrđivanje odgovornosti, od materijalne do krivične. Međutim, smisao politike i jeste taj da se borite kada na prvi pogled sve izgubi svoj smisao. Kažem, samo na prvi pogled, zato što razlozi za borbu do pobede – nesposobnost sadašnje vlasti, korupcija, zloupotrebe – svakim danom postaju sve veći i sve jači.“

Igor Kocić je primetio da su subvencije za poljoprivredu planirane u iznosu od 25 miliona, a izvršenje za prvih šest meseci je 25 hiljade ili 0,1 procenata.

„To je sramotno malo i smatram da naši poljoprivrednici trebaju da dobiju i više od 25 miliona. Nadam se da će u drugoj polovini godine izvršenje na ovoj poziciji biti znatno veće. Za sportske klubove je budžetom planirano ukupno 60 miliona, a ta suma je predviđena i rebalansom. Smatram da je ovaj iznos trebalo povećati, jer je nakon usvajanja odluke o budžetu jedan leskovački klub postao prvoligaš, „RK Dubočica 54“ je ušla u prvu rukometnu ligu Srbije i samim tim su se povećali troškovi koje će ovaj klub sada imati. Smatram da ovom klubu treba dati više novaca nego što je planirano, ali ne na štetu ostalih klubova, već povećanjem iznosa od 60 miliona za sport. Za mesne zajednice je planirano ukupno 40 miliona dinara što je malo imajući u vidu da ima više od 140 mesnih zajednica na teritoriji grada Leskovca. A tek je malo izvršenje u prvih šest meseci od samo sedam miliona dinara, što je nekih 50.000 dinara po svakoj mesnoj zajednici, odnosno u proseku nešto manje od 8.500 mesečno.“