Dekani državnih pravnih fakulteta smatraju da državna matura ne sme biti jedini uslov za upis na fakultete

NIŠ

Državna matura ne treba da bude jedini uslov za upis na fakultete, kažu dekani svih pet državnih pravnih fakulteta u Srbiji.Oni smatraju da fakulteti,u skladu sa automomijom koju im garantuje Zakon o visokom obrazovanju,sami treba da odredjuju pravila studiranja i uslove upisa.

Ovo je deo zaključaka kojeg su dekani navedenih fakulteta uputili akademskoj zajednici i javnosti Srbije.                   

Na osnovu Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju,završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih stručnih škola, odnosno državna matura, biće realizovana školske 2022/23. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/24 godine, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Medjutim koncept ovakvog ispita, još uvek nije jasan na fakultetima ni učenicima srednjih škola.

                  „Mi i dalje kao fakulteti imamo mogućnost da se individualno, ček ne ni na nivou nekih zajednica srodnih fakulteta, izjasnimo o tome na koji način ćemo vrednovati uspeh iz škole, na koji način državnu maturu i dodatne ispite koje se na  maturi polažu i na posletku da li ćemo od budućih studenata tražiti dodatnu proveru  nekih znanja ili sposobnosti“.

                 Matura ne sme biti zamena za prijemni ispit,jer se na taj način,izmedju ostalog narušava i autonomija fakulteta,da sami treba da odredjuju pravila studiranja I uslove upisa.Visokoškolskim ustanovama niko nije objasnio šta to nije bilo u redu sa dosadasnjim načinom selekcije kandidata.Nepoznanica je i koliki najveći broj poena budući brucoši mogu doneti iz Srednje škole. Do sada je to bilo 40 bodova.

                  „Fakulteti su do sada sami određivali koja materija ulazi u prijemni ispit.Za naše studente kao buduće pravnike najznačajniji su bili srpski jezik i istorija i nudimo polaganje jednog ili drugog predmeta ili oba predmeta. Nama je jasno i razumemo da studenti koji se prijavljuju kod nas nisu zainteresovani za tehničke nauke ili matematiku i nikada od njih nismo tražili takvo znanje. Sada je deo obavezne državne mature srpski jezik i matematika i još jedan predmet po izboru. Sada je student bez obzira na svoje opredeljenje. Za nas kao Pravni fakultet njegov  uspeh iz matematike, naravno ne podcenjujem taj predmet, nije važan imajući u vidu naše realne potrebe“.

                  U koncipiranju prijemnog ispita,Pravni fakultet se uvek fokusirao na pravne teme,pravnu istoriju,na dela koja se oslanjaju na zakonske propise.

                   „Učenici u srednjim školama polažu opštu istoriju i to ponovo nije uža stručna istorija koja je nama potrebna. Sada neko može da kaže da mi možemo da organizujemo dodatne ispite ali svi mi shvatamo da je to vrlo nepopularno  i to nas stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na fakultete koji nemaju dodatnu proveru znanja. Tako nama ruke bivaju vezane kada se radi o tome da želimo da ostanemo prepoznatljivi na tržištu.

                  Pravni fakulteti još uvek nemaju ni odgovor na pitanje, šta će biti sa ucenicima koji su ranije završili srednju školu,dakle nemaju državnu mauturu,a žele da 2024. godine upišu fakultet.

                „U Beogradu i Novom Sadu postoji veliki broj studenata koji dolaze iz Republike Srpske gde, takođe, ne postoji državna matura.Pitanje je šta je sa tim studentima i na koji način će biti vrednovan njihov uspeh i kako će se oni upisivati

                   Prodekanica za nastavu na Pravnom fakultetu u Nišu doc.dr Andjelija Taisić kaže da je jedan od zaključaka sa sastanka dekana svih 5 državnih pravnih fakulteta održanog u Beogradu i da se tokom tri školske godine dršavna matura testira tako što bi se paralelno polagala matura i prijemni,kako bi se upredila efikasnost i da li je rangiranje brucoša bez prijemnog,uopšte realno.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare