LESKOVAC

U Srbiji našoj nasušnoj muškarci će ženama sva prava da daju i svuda da im priznaju makar jednakost, osim u dve stvari. Da se razumeju u fudbal i da znaju da voze kola. Zato je zanimljivo iskustvo Dajane Jarčević, fudbalskog sudije pred kojom je karijera koja obećava, piše leskovački nedeljnik Nova Naša reč..
„Oduvek sam volela fudbal. Kao mlađa sam igrala za školu Svetozar Marković, pojedini drugari su sudije, moj brat je takođe sudija, sudio je utakmice srpske lige, i tako… Onda je brat od ujaka počeo da uči sudijski zanat, pa sam uz njega i ja krenula. Videla sam pre dve godine reklamu za sudije, otišla u Fudbalski savez da se raspitam i tako je krenulo. Oko mene su bili sve sami muškarci, desetak njih, što je na mene delovalo tako da se malo osećam izgubljeno.“
Sudijska organizacija Jablaničkog okruga ima oko 100-ak aktivnih sudija, žena sudija ima osam. Svi početnici imaju predavanja jednom nedeljno gde se uče pravila i to traje šest meseci. Nakon toga dolazi praktični deo.
„Krećemo od nižih liga, onih koje igraju petlići, kadeti… Uče deca da igraju fudbal, a učimo i mi da sudimo. Na prvoj utakmici sam bila jako nervozna. Sada sam u međuopštinskoj ligi, polako napredujem. Sudila sam tridesetak utakmica kao pomoćni sudija, a kao glavni sam sudila kadetima. Kao i svaki sudija, pre početka sam tražila od njih da igraju fer i korektno, a s obzirom da su igrali dečaci protiv devojčica, zamolila sam dečake i da malo budu pažljiviji prema devojčicama. Poslušali su me, nisam morala da mašem kartonima. Sada već polako rutina preuzma stvar. Imamo i dalje redovne teorijske i praktične vežbe, počev od onog samog početka, kao što je izlazak na teren, a sve to u pratnji starijih i iskusnijih sudija koji su u svakom trenutku spremni da isprave eventualne greške i da pomognu nekim savetom.“
Znamo svi kakav je odnos fudbalera prema sudijama, pogotovu kada presude nešto čime ti igrači nisu zadovoljni, pa onda padnu raznorazne pretnje i psovke. Da li oni znaju da budu džentlmeni kada je ženski sudija u pitanju?
„Korektni su! Dešava se da ishitreno reaguju, a kasnije priđu i priznaju da su pogrešili uz izvinjenje. U suštini se raspitaju šta je bilo, zašto je neka odluka takva kakva je i tu se priča završava. Ali, uvek priđe i glavni sudija da čuje od mene šta su mi rekli, pa onda i malo više obrate pažnju na tog igrača. Ja znam da od mene sve zavisi, kao i od mog stava, od toga kako se postavim prema igračima, što, takođe, učimo u savezu. Od kako sudim upoznala sam mnogo dobrih ljudi od kojih sam dosta korisnih stvari naučila.“
Da li sudija mora da prati i fudbal, tako što će da, npr. prati utakmice Lige šampiona? Dajana ima puno obaveza, jer pored škole (treći razred srednje škole) ima i probe gradskog hora, čiji je član.
„Pokušavam da nađem vreme za sve. Uglavnom je to u krugu porodice, tu je moj brat i mišljenja oko pojedinih sudijskih odluka nam se najčešće poklapaju. Opet, lako je presuditi kad imate usporen tv snimak iz više uglova, na terenu morate da imate oštro oko i da u sekundi presudite, jer ne možete reći da niste videli, jer vam je posao i tu ste zato što treba da vidite. Tu i fizička sprema igra bitnu ulogu, jer morate da budete uvek na pravom mestu. Ja sve više razmišljam o svom daljem napredovanju. Na početku sam samo htela da probam, nisam imala neke planove, samo sam htela da vidim kako to izgleda, ali sada želim da se što više pripremim, prosto suđenje mi je ušlo pod kožu.“
Da li je lakše biti sudija kada si žensko?
„Jeste. Neka vrata se lakše otvaraju, neki problemi se jednostavnije rešavaju. Ali, ne trudim se da obraćam pažnju na to, pogotovu ne da to zloupotrebim. Imam iskusnije koleginice koje sude Prvu žensku ligu, Srpsku ligu, kao što je Jelena Cvetković ili Maja Krstić, koje su mi pomogle, sudile smo zajedno i zahvalna sam im na savetima. U suštini svi su dobronamerni. Čak mi i u školi ne prave probleme oko odsustvovanja, kad se utakmica poklopi sa časovima. Razredna Dragica ima razumevanja, tako da sam i njoj zahvalna.“

Milan Mitić, predsednik Stručne strukovne organizacije sudija Gradskog fudbalskog saveza Leskovca i sudija Prve lige, ima samo reči hvale za Dajanu. Kaže da su njene ocene dobre i da ima sjajne preporuke, s tim što fizički mora da bude još spremnija. Mora više da radi, jer se akcenat baca na fizičku proveru, kojih faktički ima četiri. Na početku sezone, na sredini prvog dela, na početku drugog i u sredini drugog dela. Dakle, ako voliš to što radiš i ako daš maksimalno sebe, može da se napreduje.