LESKOVAC
Neposredno nakon izbora u Srbiji, finansijsko tržište je uzdrmano naglim skokom potražnje za devizama – samo u danu nakon izlaska građana na birališta kupljeno je preko 26 miliona evra, dok je prodajni kurs u menjačnicama išao do zakonskog maksimuma od oko 118,9 dinara.
Međutim, čitaoci Regionalne informativne agencije JUGpress tvrde da su menjačnice u Leskovcu evro prodavale i po 120 dinara.
Dok zvanične institucije i stručnjaci ovu pojavu mahom pravdaju tradicionalnom psihologijom „sigurne luke“ i strahom od politčke neizvesnosti, u javnosti se s pravom otvara jedno dublje i osetljivije pitanje: Da li je reč o čistom ekonomskom refleksu građana ili o svesnoj strategiji odlazeće/poražene vlasti da preko finansijskog pritiska destabilizuje novu političku snagu, Studentsku listu?
Ekonomski alarmi i psihologija straha
Gledano kroz prizmu ekonomske teorije, skok tražnje za evrima u trenucima političkih promena nije novost. Kada god se struktura vlasti ljulja ili dolazi do neizvesnosti, građani masovno posežu za devizama kako bi obezbedili ušteđevinu.
Međutim, taj mehanizam se vrlo lako može stimulisati ili pustiti niz vodu. Zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije ostaje stabilan na oko 117,5 dinara, što pokazuje da država i dalje ima instrumente i devizne rezerve da brani osnovnu vrednost dinara. Pa ipak, činjenica je da su menjačnice udarile u plafon zakonske marže (1,25% iznad srednjeg kursa), signalizirajući nervozu na terenu.
Politička dilema: Slučajnost ili namerna ekonomska sabotaža?
U trenutku kada se očekuje formiranje nove političke realnosti predvođene novim akterima poput Studentske liste, svaka nestabilnost na tržištu nosi ogromnu političku težinu. Postavlja se ključna dilema – da li poražena garnitura koristi poluge sistema i mreže uticaja da izazove veštačku paniku?
Teza o namernoj destabilizaciji
Pristalice ove teze smatraju da se kroz stvaranje atmosfere finansijskog haosa, širenje panike o „propasti dinara“ pod novom vlašću i skok cena u menjačnicama, zapravo šalje politička poruka. Cilj takve strategije bio bi da se nova politička snaga (Studentska lista) dočeka u uslovima narušenog standarda građana, kako bi se pokazalo da „samo stabilnost stare vlasti garantuje mir“. S obzirom na to da je polovina stanovništva i privrede osetljiva na kretanja deviza, izazivanje i najmanjeg monetarnog udara može poslužiti kao poluga za političku diskreditaciju novih ljudi koji preuzimaju odgovornost.
Teza o spontanoj reakciji tržišta
Sa druge strane, deo analitičara veruje da je reč o čistom nepoverenju građana u bilo kakvu promenu sistema, ukorenjenom u decenijama ekonomskih kriza i inflacija devedesetih. U ovom scenariju, poražena vlast ne mora nužno da orkestrirano ruši kurs – dovoljno je što je društvo toliko istraumirano političkim turbulencijama da automatski hrli ka evru čim oseti promenu na političkom mapi.
Bilo da je reč o sinhronizovanom pritisku odlazećih struktura sa ciljem da se Studentskoj listi sapletu noge već na startu, ili o nezaustavljivom psihološkom talasu građana, efekat je isti – ekonomska nestabilnost postaja je prva velika mina sa kojom se nova vlast suočava.
Ako se pokaže da je skok kursa bio podstaknut veštački izazvanom panikom, to bi značilo da politička borba u Srbiji nakon izbora prelazi na novi, suptilniji teren – teren finansijske sabotaže. Od sposobnosti novih aktera da brzo stabilizuju tržište i umire građane zavisiće da li će ova finansijska zamka progutati njihove početne političke korake. (kraj) LJS/MN