Da li je umetnost još uvek relevantna među mladima?

BEOGRAD
Da li je umetnost još uvek relevantna među mladima? Postavila sam ovo pitanje zato što sam se
mnogo plašila da saznam odgovor. Kao sedamnaestogodišnja (nadamo se) buduća umetnica,
učinilo mi se da je odgovor na ovo pitanje negativan. Štaviše, bila sam gotovo sigurna da u
današnje vreme prosečan srednjoškolac i prosečna srednjoškolka nemaju nikakav odnos sa
umetnošću. I ma koliko sad zvučala kao bilo koja boomerka koja je u potpunosti otpisala mlađe
generacije i proglasila društvene mreže za najgori izum čovečanstva – stvarno sam bila zabrinuta
za budućnost umetnosti i kreativnog stvaralaštva!
Svesna svoje preterane dramatičnosti, te da bih ubedila sebe da nisam u pravu, skupila sam
desetak ljudi iz moje škole kako bismo popričali o upravo ovoj temi koja me je toliko zabrinula.
Pripremila sam pitanja poput „Šta je to umetnost?” i „Ima li umetnost pokretačku moć u
društvu?” – znate sva ona ključna egzistencijalna pitanja zbog kojih ne možete da spavate noću –
i bila odlučna da saznam da li moji vršnjaci smatraju umetnost bitnom.
Šta je umetnost?
Na to nikada razrešeno pitanje „Šta je umetnost?” (mali spojler – ni mi ga nismo rešili), u
početku sam dobila poprilično kratke odgovore poput: „Sloboda da se iskažeš“, „Iskazivanje
nekih emocija“, „Subjektivno i objektivno“, ali kroz ostatak razgovora, dok smo pričali o
stvarima poput dela koja su ostavila utisak na nas, odnosu umetnika i njegovog dela i digitalnoj
umetnosti, uvek smo se vraćali na upravo to pitanje – šta mi smatramo umetnošću? „Kad neko
da sebe u ono što radi i potrudi se, onda njegovo delo postaje umetničko“ rekla je koleginica
kada smo se kasnije vratili na ovo pitanje i počeli da debatujemo da li su gastronomija i
baštovanstvo takođe umetnost. „Nije svako ko uzme da isprži jaje umetnik, ali zavisi kako se
pristupi tome. Isto tako nije umetnost zasaditi cvet, ali potruditi se za celu baštu može biti
umetnost“ – još jedan zaključak koje su moje drugarice iznele, i dopalo mi se što to pokazuje da
za umetnost smatramo nešto što je značajno, u šta je uložen trud i što je deo neke osobe.
Ipak, htela sam da proverim da proverim da li je to njihov „finalni“ stav, te sam dala primer malo
kontoverznijeg dela: „Fontana” (1917). Tu je postalo zabavno. Po pitanju toga da li je „Fontana”
umetnost nismo stigli do konsenzusa, mada je većina bila stava da su ovakva dela uvreda za
„prave“ umetnike. Nisu se svi složili sa ovim mišljenjem, doduše, i naglasili su da su kontekst i
pristup ključni u umetnosti i da bez dobro proučene pozadine nekog dela ne možemo sa pravom
da ga osudimo, te da oni definitivno smatraju dela poput „Fontane” angažovanom umetnošću.
Najzanimljiviji deo ovog razgovora je definitivno bila debata da li je navijački grafit na zidu naše

škole umetnost. Na zidu naše škole piše nešto poput „Delije Dedinje“. Samo tekst, bez slike.
Započeta je rasprava o tome da li to ima bilo kakvu umetničku vrednost. „Neko se i za ovo
potrudio, dizajnirao tj. izmislio neki font (što, između ostalog, mi radimo i u školi) i bio nateran
nekim emocijama da to napiše“ – ovo su sve bili razlozi zašto je jedna drugarica smatrala da je i
taj grafit svojevrsna umetnost, ali ipak se većina nije složila i smatrali su da je taj grafit previše
jednostavan da bi se nazvao umetničkim delom.
Ima li umetnost uticaja na mlade?
Naravno, vreme u kom živimo utiče na naš pogled na umetnost, i na to koje njene grane
smatramo značajnijim, te je zajednički konsenzus bio da filmovi mnogo više utiču na mlade (u
odnosu na uljanu sliku ili fotografiju, na primer) zato što su oni „lakši“ za praćenje i da
uglavnom nije teško protumačiti ih. Napravili su skup tih „težih za protumačiti“ vidova
umetnosti u koji su smestili i performans i ples (mada je i tu bilo debate) i složili se da je to
definitivno umetnost ali da mnogo teže utiču na šire mase, a da čak i na njih često nemaju neki
jači uticaj. „Da su im samo vizuelno lepe ali da ne bi moglie da im utiču na mišljenje.”
Ako do sad nije jasno, ni oko čega nismo mogli da se složimo 100%. Naravno, kao i svi mladi
umetnici, bili smo neodlučni oko puno stvari. Definitivno je bilo koleginica koje su smatrale da
je moja početna hipoteza tačna i da, nažalost, moramo da se pomirimo sa tim da ćemo živeti u
svetu u kom umetnost gubi na značaju. Ali, na moje veliko iznenađenje, bila sam pretežno
okružena optimistima. Njihovo viđenje je, za razliku od mog, bilo mnogo manje strogo i
dramatično, (i moram da priznam, baš me usrećilo) i dovelo me do potpuno novog zaključka.

Iako sam u ovaj razgovor ušla vrlo zabrinuta i skeptična, mislim da mi je mišljenje poprilično
promenjeno. Smatrala sam sebe za osobu koja ima poprilično široka shvatanja pojma umetnost –
prosto sam većinu stvari u svom okruženju mogla da nazovem umetnošću – ali sam shvatila da
nisam nikad zapravo uvidela koliko je taj pojam sveobuhvatan i da je potpuno suludo pomisliti
da će umetnost ikada prestati da bude relevantna u društvu, a pogotovo da će prestati da bude
relevantna među mladima. Bio to film, video igra ili performans, umetnost će uvek naći način da
nam se uvuče u živote, zato što nije do razumevanja, već do primećivanja i promišljanja stvari
oko nas, a mogu da vas uverim da mladi to još uvek itekako rade.

Autorka: Ljubica Vasić

Fotografija: Canva