LESKOVAC

Petar Đekić ima 95 godina, doktor je veterinarske medicine u penziji, aktivan je sportista i planinar od svoje petnaeste godine.

Planinar je i dalje, dakle punih 80 godina.

“Ja sam bio „sokolac“, rođen sam 1926., a kao dečaku od 15-16 godina tadašnji profesor mi je rekao da ne treba da pijem, pušim i da treba da se bavim fiskulturom. Uskočio sam u „Sokolanu“, vežbao, igrao fudbal, koji mi je bio broj jedan, za „Josifa“, pa za „Dubočicu“”, priča Đekić za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.

” Bio sam člani Gimnastičkog saveza, predstavljao sam Jugoslaviju 1948. godine u Pragu. U Beogradu sam bio član „Crvene zvezde“, trčao sam kod pokojnog Dragana Petrovića 1947., 1948., ali takva su bila vremena, ko da trči gladan, a klub nije mogao da mi pomogne, pa sam otišao. Kao sportista sam bio i gimnastičar i trkač i fudbaler, šta sve nisam bio, ali kada sam upoznao planinu, ona me je očarala. Planina je izvor zdravlja, čistog vazduha, vode, zelenila…”, objašnjava Đekić

Prvi put se sreo sa pravom planinom u zimu 1948. godine kada je otišao na Kopaonik. Planinarenje je i sada njegova velika ljubav a svoje znanje i iskustvo je prenosio i na mlade.

Korona je usporila te njegove aktivnosti ali on ne da i da drastično utiče na njegov život

„Imam sina koji je lekar i koji je u Americi i koji mi je rekao da izbegavam društvo. Međutim, ko meni može da spreči da se družim sa drugim ljudima? Korona nas uopšte ne opterećuje, pri tom mislim na moju ženu i mene. Način života nam se nije promenio, idem u prodavnicu, na zelenu pijacu, uzimam novac iz banke, plaćam račune… Od korone su na mene mnogo više uticali Česi, Poljaci i drugi ljudi, jer sam kao planinar imao prilike da gledam na mora, reke, jezera sa planine… Nema lepše panorame od toga. Moja žena i ja smo vakcinisani i nemamo nikakvih problema. Ali, imamo ženu koja nam pomaže oko kućnih poslova i koja nije vakcinisana i ne želi da se vakciniše,“ preneo nam je Đekić. 

Korona je uticala na smanenje aktivnosti penzionera , kaže Bratislav Zdravković, predsednik Udruženja penzionera Jablaničkog okruga ali i ukazuje na problem zdravstvene zaštite za ovu populaciju jer lekari ne primaju pacijente a oni nemaju novac da idu u privatne ambulante.

Zdravković posebno naznačava da je, na žalost, došlo do povećanja smrtnosti u ovoj populaciji u odnosu na uobičajene brojke.

„U jednom mesecu je preminulo čak 200 naših članova u Leskovcu! Ne kažem da je direktan uzrok korona, ali penzioneri su ionako populacija koja ima mnoga obolenja, posebno neka hronična”, kaže Zdravković.

” Uz koronu je došlo do pogoršanja osnovnih bolesti, a pored toga lekari specijalisti su bili angažovani u kovid sistemima, pa nije imao ko da pregleda bolesne. Pritom, podsećam, radi se o materijalno ugroženoj populaciji, koja nema sredstva za privatno lečenje”, podvlači on.

” Mi smo, pored svega, društveno aktivni, imamo veliki broj sekcija, ali je korona sprečila njihov rad. Ljudi su morali da sede kući, a mi smo, ipak, navikli da smo aktivni, da se krećemo, da se družimo, što nam je sada bilo onemogućeno, pa je i to doprinelo pogoršanju zdravstvene situacije. Bio je to period kada ni Udruženje penzionera nije radilo, odnosno radila je samo administracija, a svi kontakti su se sveli na telefone. Sada je, nadamo se, taj period iza nas, tako da ćemo moći da se posvetimo našim aktivnostima, da organizujemo razne manifestacije… Pritom, da napomenem i to, većina penzionera se vakcinisala protiv virusa kovid 19, na šta smo ih i mi upućivali,“ rekao je Zdravković za JUGpress.

 Projekat ”Lokalni glasovi – globalna razmena“ se realizuje u saradnji sa DW Akademijom,  Poslovnim udruženjem asocijacije nezavisnih lokalnih medija Lokal pres iz Srbije, „Media Matters for Democracy“iz Pakistana i „Leaders of Tomorrow” iz Jordana .
Svi stavovi izraženi u ovom medijskom prilogu su stavovi autora i ne odražavaju stavove Dojče velea.