CVETANOVIĆ : VERUJEM DA ĆE POREČJE I NEVENA OPSTATI

LESKOVAC

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović za leskovački nedeljnik Nova Naša reč govori o  stečaju u Neveni i Porečju, ulasku bivših radnika u hotel Beograd i izbeglicama u Leskovcu

 

http://novanasarec.org.rs/index.php/2015/11/06/cvetanovic-verujem-da-ce-porecje-i-nevena-opstati/

 

NNR: Gradonačelniče, dva nekada veoma uspešna privredna subjekta iz Leskovca „Porečje“ iz Vučja i „Nevena“ su podneli zahtev za uvođenje stečaja. Kako vi to komentarišete i da li očekujete da će te firme i dalje živeti?

GC: Ja sam se danas čuo sa državnim sekretarom Ministarstva privrede i rečeno je da su se stekli zakonski uslovi i da će možda već u toku današnjeg dana postavi stečajni upravnik, barem kada je u pitanju „Nevena“. Znate da kad se ranije ulazilo u naš grad stajalo je „Dobro došli u grad kozmetike“. Pre svega se mislilo na „Zdravlje“ i „Nevenu“ i to su privredni subjekti koji su ishranili i održavali ovaj grad.

Ja sam optimista da „Nevena“ ima budućnosti i da ćemo, ako stečajni upravnik sve svoje znanje i umeće iskoristi da se streknu dobri uslovi za kvalitetnu privatizaciju. Što se „Porečja“ iz Vučja tiče, tu ima veliki broj zainteresovanih kupaca, a pre jedno mesec dana me je zvao i premijer Aleksandar Vučić, što znači da je itekako i sama vlada Republike Srbije zainteresovana za jedan tako veliki poljoprivredni kompleks. Vi znate i da je gospodin Pavlović, koji je iz Republike Srpske, odnosno godinama živi u Čikagu, zainteresovan, Delta Agrar čiji je direktor naš Leskovčanin je više puta dolazio, bio je zainteresovan i vlasnik fabrike „Mladost“, onda ako dodamo „Jugprom“, ili firme koje su iz Čukljenika… Znači, ima vrlo mnogo zainteresovanih i to ozbiljnih privrednih subjekata koji su se dokazali prvo da  egzistiraju na  ovom prostoru, a drugo da svake godine uvećavaju i broj upošljenika i kapacitete i da otprilike 90% izvoze, što na rusko, što na zapadno tržište.

Tako da sam siguran da ima budućnost. Znate, prošli put cena od 8 miliona evra je bila nerealna, ja sam to i vama rekao. U najbolje vreme je “Porečje” vredelo 4 miliona evra. Sada je opet neka cena koja je prevelika po meni, ali verovatno da nisu tako postepeno spuštane cene onda bi se uvek postavilo pitanje da li bi mogli da se takvi kombinati prodaju za veću sumu. Lokalna samouprava sve te konekcije sa Vladom Republike Srbije, kao što sam malopre rekao i danas smo imali.

Sve vreme stojimo na usluzi, pokušavamo da pomognemo, dajemo sve od sebe, nadam se da ćemo imati pozitivne rezultate.

NNR: Jedno privatizovano preduzeće, koje nikako da počne da radi je „Balkan“, gde su radnici pre neki dan ušli u hotel „Beograd“. Kako Vi tumačite taj postupak?

GC: Svaki stanovnik grada Leskovca i upošljenik pokušava svoja prava da jednostvano zadovolji ili da ih ima. Prošlo je devet godina od te privatizacije, oni imaju još godinu dana i normalno je da traže svoja prava. Tu imaju maksimalnu podršku grada, ali mi tu nemamo nikakve ingerencije. Ono što je bilo naše da odmah kad sam preuzeo odgovornost, a tri godine od  tada je u petak, mi smo, pre svega, digli taksu za 100% za objekte koji ruže izgleda grada i koji mogu da dovedu do neželjenih komplikacija. Upravo smo  ispred tog hotela postavili najlepše trotoare sa najlepšim led osvetljenjem. Taj hotel je bio simbol Leskovca.

Na žalost,  svi znamo ko je bio zadužen za tu privatizaciju. Svi znamo koje su političke opcije bile tada, to sa mojom malenkošću ili sa ljudima koji su u Vladi Republike Srbije zaista nema nikakvih dodirnih tačaka. Na žalost, mnogo puta smo se i u pismenoj formi obraćali vlasnicima. Apsolutno ih to ne dotiče. Iz medija dobijam informaciju da im firma ne stoji najbolje. Nama je uvek bilo najbitnije da firmu kupi neko ko želi da zadrži odnos prema toj firmi, nego i da je unapredi, da imamo veći broj radnih mesta, da se poveća proizvodnja, a to je ovde potpuno stalo.

Ja moram da kažem da su, na konto toga, i neku drugi privrednici počeli da prave hotelske smeštaje. Prošle godine je hotel ABC proglašen za najbolji mini hotel u Srbiji. Ovog trenutka imamo zahteve još nekoliko privrednika koji žele da prave hotele. To je jedina pozitivna strana, kada jedan kompleks stane, razvijaju se neki drugi biznisi, ali ne može i jedno i drugo. Ja sam siguran da Leskovac kao grad koji ima dva brenda, koji je peti po broju stanovnika, treći po teritoriji, ima perspektivu za razvoj turizma, seoskog turizma i siguran sam da hotel „Beograd“ ima svoje mesto, a radnicima želim da što pre ostvare svoja prava.

IZBEGLICE

NNR: Kakav je Vaš komentar na pominjanje kasarne „Južni logor“ u kontekstu budućeg eventualnog smeštaja izbeglica?

GC: Ja pokušavam da budem dobro informisan. Ponekad dobijam informacije i od vas, na čemu sam vam zahvalan. Znam da je prema načelniku okruga stigla informacija koji su slobodni kapaciteti, on me je kontaktirao. I  zaista, taj prostor tu je i pored puta i nekako je potpuno zaštićen i može da bude stavljen u funkciju. Ne zaboravimo da su Srbi imali najveći broj izbeglica i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, u Prvom i Drugom srpskom ustanku, da smo mi narod koji, jedni kažu nebeski, a s druge strane svedoci smo da smo imali najveći broj izbeglica i najveći broj problema da ih rešimo.

Zato ne smemo da budemo slepi, ne smemo da budemo nehumani. Ja sam lekar, zamenik moj je lekar. Veliki broj lekara je u mom timu. Mi smo po profesiji humanisti i moramo da pružimo pomoć izbeglicama i da im damo sve ono što je potrebno, hranu, zaštitu… Verovatno znate da svakog dana idu po nekoliko vozila sanitetske službe Doma zdravlja i Opšte bolnice do Preševa.

U svakom slučaju, ono što odluči nadležno ministarstvo, mi ćemo to ispoštovati. Po informacijama koje imam mislim da više idu prema dubini, odnosno prema granici sa Hrvatskom i Mađarskom, ali u svakom slučaju ja znam da je grad… Mada, bićete iznenađeni, malopre mi je bio jedan privrednik iz Niša i kaže da li znate da je privredna aktivnost u Leskovcu mnogo veća nego u Nišu? Kada razgovaram sa prodavcima nameštaja kažu da mnogo više nameštaja prodajemo ovde nego u Nišu. Kada gledate registrovana vozila, imamo 52.000 registrovanih vozila. Tako da, bez obzira što mi stalno ponavljamo da je grad koji je na donjem pragu socijalne izdržljivosti, siromašan, iako je broj nezaposlenih  sada prvi put ispod 20.000. A ako pitate ljude iz Donjeg i Gornjeg Krajinca, Bunibroda da vam rade u Juri i Džinsiju za 200-300 evra odgovor će biti ne. Znači da imaju sredstva za egzistenciju.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare