putlocker movies

maltepe escort alanya escort kartal escortantalya escort youwiniptv pulibetpulibet

Čuvanje tradicionalnih vrednosti vranjskog kraja

VRANJE

U Vranju je promovisana brošura „Džepovi puni vranjske kulture“, koja je nastala u okviru projekta koji iz oblasti kulture finansira Grad.

Cilj je upoznavanje mladih sa kulturnim nasleđem Vranja i širenje svesti o tome koliko je važno sačuvati tradicionalne vrednosti jednog kraja.

Brošura sadrži opis istorije grada, kulturnih vrednosti, spomenika, izletišta, objekata, česmi,  manastira i crkava, ukazuje na razvoj zanatske čaršije, vranjsku kuhinju, podseća ko su znameniti Vranjanci, kao i kako se tradicionalna nošnja menjala kroz vreme.

Viši kustos – etnolog Narodnog muzeja u Vranju Iva Laković, održala je predavanje na temu „Razvoj zanatske čaršije i nošnje u Vranju“. Promociju je pratio i promo film.

Ona je podsetila da je prva zanatska zadruga u Vranju koja je intezivno radila do početka Drugog svetskog rata osnovana pre jednog veka, 1918. godine.

„Početkom 19. veka u Vranju je formirana zanatska trgovačka čaršija u kojoj su evidentirani mnogobrojni zanati. Nakon 1839, kada je Vranje postalo administrativni deo Vranjskog pomoravlja, došlo je do intenzivnijeg razvoja vranjske čaršije, čemu je mnogo doprineo razvoj puteva. Vranjske zanatlije i trgovci u tom periodu putuju do Carigrada, Soluna, Skoplja, Beograda i Beča. Odatle su u Vranje donosili nove običaje. U tom periodu posebno je bio razvijen mutavdžijski zanat, odnosno tkanje raznih proizvoda od kozje dlake. Gradski zanati uglavnom su nasleđivani od Turaka i Cincara“, rekla je ona.

Naglom industrijalizacjom, šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, počinju da nestaju zanati, kao na primer, užarski koji je bio razvijen u okolini Vranja, i koji je predstavljao trećinu privrede ovog kraja. Užarski proizvodi su svoj put našli do Austrougarske, Nemačke i Češke.

Lakovićeva je govorila i o narodnoj nošnji ovog kraja. Početkom 19. veka skoro da nije bilo razlike između seoske i gradske nošnje.

„Izrađivana je od grubog materijala, vune, konoplje. Sredinom 19. veka ženska nošnja bila je orijentalnog, a muška šumadijskog kroja. U to vreme na osnovu izgleda nošnje tačno se znalo da li je neko iz sela ili grada, kakvog je materijalnog stanja, koji mu je bračni ili društveni status. Sa industrijalizacijom, u grad stiže evropski tip nošnje, a posle Drugog svetskog rata, njen izgled u selu i gradu se izjednačava“ rekla je Lakovićeva.

Organizator promocije, koja je održana u Galeriji Narodnog muzeja, bio je Centar za društvene integracije.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o