Lebane
U Lebanu je počelo čišćenje divlje deponije kod nekadašnje Trikotaže ‘Jablanica’ u Jablaničkoj ulici.
Dogovor izmedju novog lokalnog rukovodstva i firme PWW je urodio plodom tako da će ovaj deo grada u što kraćem roku biti očišćen od nagomilanog otpada koji već duže vreme predstavlja problem ekološke prirode.
Juzni izgleda da Dzavticu ne verujes nista. A i u pravu si kako je u predizbornoj kampanji hapsio ove iz SPS. To sto pise u ovom tekstu to je maksimalni domet ove vlasti.
Zakrpiti rupe na asfatu, očistiti reku, ili ukloniti deponiju smeća, nije junačko delo ali jeste posao vredan pažnje – pogotovu ako se taj posao obavlja u mestima poput Lebana gde je skoro sve zapušteno. Najveći problem u Lebanu, ipak nije gradska higijena, već higijena duha (higijena principa, ideja, stavova i higijena političkih uverenja). Na tom polju Lebane je u živom blatu. Predhodna vlast je Lebane dovela do bankrotsva i za taj svoj “podvig” na izborima pridobila skoro polovinu biračkog tela. Pet hiljada Lebančana glasalo za vlast koja je opustošila Lebane s uverenjem da glasaju “za dinare koji će sutra da padaju s neba”. Istina je da su glasali za bankrotstvo, stečaj, i dužničko ropstvo varošice u kojoj žive i koju najviše vole. Ne znam da li zbog vlasti ili “blatnjavog plavog žaketa” ali se posle izbora u tom blatu ušeta i “Cveta”. Kažu, de je ne tako davno, u Italiji, jedan političar i vođa, (na početku svoje karijere – držeći vatrene govore protiv Crkve) jednom prilikom zatražio od Boga da ga na licu mesta pogodi munjom i tako (Bog) dokaže svoje postojanje. Bog je tada očigledno bio odsutan. Kasnije je taj isti političar sa crkvom potpisao sporazum i u svojim govorima redovno prizivao Boga i čak je tražio da ga zovu “ČOVEK PROVIĐENJA”. Zvao se Benito Musolini.