LESKOVAC

Gradonačelnik Goran Cvetanović odrćao je Dan otvorenih vrata i razgovarao sa građanima koji su iznosili svoje probleme. Ovom sastanku prisustvovali su predstavnici Gradske uprave, javnih preduzeća, ustanova, republičkih institucija, kako bi u što kraćem roku pokušali da pronađu rešenja za probleme koje građani imaju. Ovu priliku iskoristilo je 43 Leskovčana, a Cvetanović, sumirajući razgovore, najpre podseća da je komunikacija sa građanima sastavni deo rukovođenja gradom i njihove potrebe su prioritet za lokalno rukovodstvo, te da se tim povodom, iz godine u godinu, organizuje se Dan otvorenih vrata.

„Građani se uglavnom javljaju sa komunalnim i infrastrukturnim problemima, kao što je izgradnja trafo-stanice, nerešeni imovinsko-pravnim odnosima i sa pojedinim nerešenim situacijama iz oblasti zdravstva. Obraćaju nam se i za socijalnu pomoć, rešavanje sudskih sporova, oko starateljstva nad decom, stambenih pitanja, zaposlenja, kao i zbog problema sa izvršiteljima. Prethodnih godina, slušajući ljude i njihove potrebe, pokrenuli smo mnoge infrastrukturne radove, započeli obnovu škola, mesnih zajednica, izgradnju vrtića, dečjih igrališta… Nastojimo i da dovedemo investitore, kako bismo otvorili što više radnih mesta. Nakon ovakvih prijema, većina sugrađana ode odavde sa rešenim problemom, ili sa savetom kako da se problem reši u dogledno vreme i to jeste naš osnovni cilj. Pored rešenja svog problema, naši sugrađani na ovaj način doprinose poboljšanju rada lokalne samouprave, takođe i nekih republičkih organa i omogućavaju nam da zajedničkim snagama nastavimo da gradimo lepši, bolji i razvijeniji grad.“

Gradonačelnik je najavio i da će svi zahtevi izneti tokom današnjih razgovora sa građanima biti evidentirani u računarskom sistemu, kako bi naredni put mogli da izveste šta je konkretno urađeno.

„Naš cilj je da rešimo što više problema, iako nisu svi u našoj nadležnosti. Mnogo puta se deđšava i da se isti građani javlaju sa istim problemima, što ukazuje da po svaku cenu reše svoj problem. Ali, postoje i zakonski postulati koji to onemogućavaju, a njima je cilj samo da to reše, a sve ostalo, zakonsk i zakonske procedure i odgovornost ih ne interesuju. Njihovi problemi su dominantni i to je okej, svakom je njegov problem najveći na ovom svetu, ali mi znamo da ne možemo da rešimo sve probleme i zato se trudimo da većinom odavde odu zadovoljni.“

Govoreći o konkretnim problemima i slučajevima s kojima se susreću u ovim razgovorima, gradonačelnik je rekao da se dešava da ljudi imaju potrebe za lekovima i lečenjem.

„Mi više nemamo taj fond, bilo je toga dok je bio Gojko Veličković, pa je bilo dosta problema. Sanlazimo se, brat direktora Centra za socijalni rad je vlasnik nekoliko privatnih apoteka, pa onda zloupotrebaljavam ta poznanstva i prijateljstva i naše međusobne odnose, pa pomognemo ljudima na taj način. Ili kada dođe čovek koji ima 63 godine i traži posao još dve godine kako bi došao do penzije… Realno, to je teško, ali nije i nemoguće. Ali, zato i njih nudimo da prihvate ono što nudimo. Recimo, došla je zubarka, stomatolog… Rekao sam joj da smo za poslednjih 12 godina su samo dve zubarke dobile posao. Pri tome, na birou za zapošljavanje ima samo dva lekara. Trenutno je konkurs za 11 lekara u Domu zdravlja. Ovo je lako proveriti, ima desetak lekara na birou, ali su samo dva koja potpuno ispunjavaju uslove da dobiju posao, a to znači završen Medicinski fakultet, staž od šest meseci i položen državni ispit. Ili dođe neko gde ćerka već radi, a traži posao i za sina da radi u bolnici, gde imate hiljadu uposlenika. pritom, morate da vodite računa i o 144 naseljenih mesta, da svi budu zastupljeni, da smanjite putne troškove kako gradski budžet ne bi bio opterećen, da ti ljudi budu stručni… Ja preporučujem da počnu da rade bilo šta, a vremenom će doći i do posla u struci. Na primer, imamo koleginicu koja je stomatolog i koja je nekoliko godina na hirurgiji radila kao medicinska sestra, a posle dobila specijaliaciju za maksilofacijalnu hirurgiju…“

Što se prioriteta u problemima tiče, Cvetanović kaže da se i tu dosta toga promenilo.

„Ranije bio posao, posao i posao. Sada traže samo posao u bolnici. Sad se više traže neke druge stvari. Recimo, trafo stanica kod škole „Vasa Pelagić“. MI smo to sudski blokirali. Da li će zgrada koja je tu napravljena biti problem, dozvolu imaju, trafo stanica je tu, oni nemaju prilaz, kažu neki prozori zatvoreni… Mi smo obustavili do daljnjeg izdavanje dozvole, dok se sudski spor ne reši. Kad sud reši, to je gotovo i za njih i za nas. Sve je to od slučaja do slučaja. Od 50-ak osoba uvek imate desetak koji će uvek da se jave, da su nezadovoljni, čak i ako im date novac iz sopstvenog džepa, dolaze ponovo, Pa nismo ni baš neograničenih resursa…“

Svakog utorka i četvrtka, Vladimir Branković, zamenik sekretara Skupštine Grada Leskovca obavlja razgovore sa građanima. (kraj) IS/LJS