BEOGRAD

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost (UGS) Branislav Čanak rekao je u razgovoru za JUGpress da je pre, u toku i posle privatizacije došlo do veoma ozbiljnog, ali ne dakle ne slučajnog , urušavanja socijalnog i profesionalnog statusa novinara koji su , u strahu za svoj posao pristajali na sve niže i niže kriterijume da budu angažovani.

“ Sada je sve više jasno, na žalost, da je privatizacija bila oruđe za čistku medija, da se neki mediji eliminišu kroz formu, kada se gleda kroz privatizaciju objašnjava da su oni ekonomski nepodobni, a u stvari da je u pitanju politička nepodobnost”, rekao je Čanak koji smatra da su “oni previše bili profesionalni, odnosno odani profesiji, da je to glavna nepodobnost zbog koje moraju da odu, a da se ekonomska pojavljuje tek tamo negde u tragovima”.
To se, možda, najbolje vidi u tome što je država pokazala da čak ni u situaciji kada su snažni ekonomski razlozi, snažniji nego ostali, nije ništa pomogla da se ti razlozi prevaziđu kako bi se spasili oni drugi, rekao je Čnaka I dodao da je “ jedno ako ja ulažem i pomažem zemljoradničkoj zadruzi kojih ima recimo 50.000 u jednoj državi, ali ako imam 50 medija od kojih zavisi kvalitetno izveštavanje građana i ne zanima me da im pomognem, naprotiv, gledam da ih se što pre otarasim, to onda ima sasvim druge ciljeve i to ne treba da zovemo privatizacijom”.

Kada se te dve stvari spoje, lažna privatizacija koja se zbog ekonomskih razloga sprovodi je, ustvari iz političko-ideoloških, i dodatak, ako se unište novinari istovremeno pre privatizacije, oni će u jeku privatizacije više gledali kako će da sebi spasu glavu, a ne kako će da spasu medij, smatra Čanak .

“Onda se automatski otupila oštrica i ja, kao novinar, ćutim o toj privatizaciji, kažem „Ovo je loše, ali da ne bude još gore!“ To je dovoljno za ove koji to rade. I rezultat je toga da mi imamo medije koji su preživeli, ali način na koji su preživeli je takav da ih onemogućava da rade kvalitetno. Prvo, plaćeni su, odnosno blizu su da budu plaćeni kao što su bili plaćeni egipatski robovi. Blizu, jer to je sledeća faza”, rekao je Čanbak.
On je upozorio I na veoma loše uslove rada novinara “o kojima niko ne govori”.
“ Uslovi za rad u toj profesiji su, možda, značajniji nego u drugim profesijama zato što vi imate potrebu da kvalitetno i na vreme izveštavate, a danas, kada je vreme jedno od glavnih resursa, vama je potrebna jedna od odgovarajućih tehnologija da biste zadovoljili te resurse. Znači da na vreme izvestite. Vi taj resurs nemate, a od vas se očekuje da radite kao da ga imate“, smatra Čanak.
On upozorava i na postojanje publike, koju kreiraju tabloidi.

„Ta publika postaje i vaša publika i ona očekuje od vas da vide jednu od verzija onoga što su već videli u tabloidima. Vi , da biste zadovoljili tržište i zadovoljili kupce, polako tonete u tabloidnost. U stvari, uvatite sebe, ili ne uvatite sebe da ste u takmičenju sa tabloidima.
„Čuvajući“ neki nivo, ali to nije održivo na srednje staze“, objašnjava Čanak.

On je dodao da Srbija ulazi u „izuzetno značajnu fazu krucijalnog dela reformi“ koju obeležava i otvaranje konkretnih poglavlja u evropskim integracijama „ gde se zahteva visoki kvalitet učestvovanja“.
„Oni koji pregovaraju sa Evropom moraju da budu visoko kvalifikovani, ali isto tako moraju da budu kvalifikovani oni koji izveštavaju šta naši pregovarači rade. Ako vi imate medije koji su u ovoj situaciji, novinare primorane da svakodnevno spasavaju sopstvenu glavu, on ne može da stigne da shvati o čemu se radi, niti da isprati onaj događaj koji je vezan za evropske integracije, odnosno da ih isprati na pravi i kvalitetan način, rekao je Čanak.
Po njegovim rečima „mi se nalazimo u situaciji da ili treba preduzeti korenite reforme za spas srpskog novinarstva ili da pustimo da to potone, a da se ne čudimo posle“ za koje smatra da je ključna stvar „političari, ostavite nas na miru”.

„Mi vas ne diramo, odnosno tamo gde vas diramo to nam je u opisu radnog mesta. Upravo, otkad su nastali mediji u opisu radnog mesta svakog medija i svakog zaposlenog u mediju je upravo da se bavimo politikom i političarima. Nigde kod njih ne postoji obrnuto. Kod nijednog političara nema” bavite se medijima, secite im glavu”, to nije u opisu njihovog posla. Bavite se medijima kako biste unapredili medije i uslove rada, ali ja ne znam ni jednoga koji to radi, sem onih koji po nekada izbace po neku vruću parolu. Od toga se ne živi“, poručio je Čanak koji je i predsednik Grane medija u UGS Nezavisnost

Čanak je govoreći o slučajevima nepoštovanja prava zaposlenih kod stranih investitora, poput leskovačke Jure, rekao da je problem u tome što se potpuno nekritički dovode “razni tzv. investitori ne raspitajući se prethodno o tome kakav oni odnos imaju u svojim firmama prema svojim zaposlenima ili još gore, raspitamo se, pa onda kažemo baš nas briga, neka oni donesu pare. Ali, problem je što i mi njima damo pare, znači, molim vas izvolite, dođite, maltretirajte naše građane, mi ćemo vam to platiti uredno, ništa ne brinite”.

„ Aktuelni Zakon o radu je jedno od pomagala koje je doprinelo ovakvim rešenjima ili nemogućnosti da se radnici postave u situaciju kada mogu da zaštite svoja prava. Jedno je kada ne mogu iz subjektivnih razloga, jer ne znaju da urade posao, ali sasvim drugo je kada je to iz objektivnih razloga, kada oni znaju da su prekršena prava, a ne mogu ništa da urade“, ocenio je Čanak i dodao da se mediji sporadično bave tim problemima.
„Svi smo mi veoma dobro znali šta se dešava u Juri, pa i mediji. I niko nije pisao preventivno, ljudi ako se nešto ne preduzme i ne pomognemo zaposlenima u Juri desiće se sledeće… Ne, mora da se desi sledeće, pa tek onda pišemo. Moraju poplave da poplave Srbiju, onda pišemo o poplavama. Prođu poplave, više ne pišemo o poplavama. Dakle, mi sve tako radimo i ne treba da se čudimo“, smatra Čanak.

„Ovo što radi Jura, a oni su iz Južne Koreje, to je kod njih standard . i naša velika prednost je kad se nama desi sa drugim poslodavcima, ako ne naiđemo na zajednički jezik, a ne nailazimo zbog toga što neki naš junoša srpski hoće da se istakne kod velikog gazde iz inostranstva, pa seče glave radnicima, misleći da to tako treba, jer oni dolaze iz liberalnog kapitalizma. . . Onda mi zovemo centralu gde god da je, Austrija, Italija i stvar se razreši. Mi ne možemo da zovemo Seul, jer će nam odgovoriti šta se čudite, pa to je kod nas normalno. Hiljade, hiljade, hiljade radnika u Južnoj Koreji rade baš kao ovi naši i to nikakvo čudo nije u toj zemlji . Tamo se hapse i osuđuju na višegodišnje kazne sindikalni lideri. Prema tome može ako se neki naš političar iznervira da kaže „Ćuti bre da te ne uhapsim, jer je to tamo uobičajena praksa.“ Objašnjava Čanak.
On smatra da „ova stvar“ ima u sebi dva stuba koji su emitovani problem.
„Jedan stub što potpuno nekritički dovodimo razne tzv. investitore ne raspitajući se prethodno o tome kakav oni odnos imaju u sovjim firmama prema svojim zaposlenima ili još gore, raspitamo se, pa onda kažemo baš nas briga, neka oni donesu pare“.

Ali, problem je što i mi njima damo pare, znači, molim vas izvolite, dođite, maltretirajte naše građane, mi ćemo vam to platiti uredno, ništa ne brinite, upozorava Čanak.
Za njega je, kaže, „ svako radno mesto koje je doneto na taj način i koje se održava na ovaj način u životu je radno mesto koje je izraz našeg ekonomskog, socijalnog i političkog poraza“.
„ Zakon o radu jeste traljav u ovom delu, ali on ima toliko materijala koji pomaže da se i ovo razreši da ima malčice političke volje. Kakav god da je zakon, još uvek je dobar, još uvek je bolji od korejskog. Ali, nema političke volje, tako da bi bilo poštenije da kao u Koreji donesemo jako loš zakon, ali onda političkom voljom da ga tako lošeg sprovodimo, a ne ovako donesemo zakon koji može da se sprovodi, ali slučajno nema političke volje za to“, smatra Branislav Čanak.