BEOGRAD
Videlo se još prve večeri da proteste nema ko da vodi. Oni teku kao neusmerena snaga bunta koja se izlila na ulice, i mnogo od te energije se rasipa uzalud, ili nestaje u nedoumicama šta valja činiti ili od čega odustati.
Ma kako izgledalo da je mudrom upotrebom četvoročlane bande stranih špijuna, srpske političke policije i batinaša Vučić već ugušio pobunu, to je ipak samo privid. Ustanak protiv njega će imati svoje uspone i padove, razne oblike i raznobojne ustanike, ali neće se ugasiti. Pre nego što zaista postane ubojit, neizbežno je definisati četiri njegova ključna segmenta: strategiju, snage i sredstva i cilj.
Još pre toga valjalo bi znati ko će sve to da pretvori u ostvarivu ideju, dovede čitav pokret do stanja ozbiljne operativne snage, i sa njima nastavi dalji prodor ka uklanjanju okupacije društva.
Naravno da bi to morala da bude opozicija, uprkos mišljenju političke čaršije da ona više ne postoji. Bar ne kao ozbiljna snaga koja bi mogla da se suprotstavi kriminalnoj Vučićevoj mašineriji. Raskol oko bojkota bi mogao da bude arhiviran uz pomoć okolnosti da su oni koji su iz njega izašli bili samo loš ukras za Vučićev karneval. Ali niko od njih nije uspeo da se približi ljudima koji su izašli na ulice. Sergej Trifunović je (ponovo) dobio batine, Vuka Jeremića su huligani oterali na marginu.
Opozicione vođe koje smo videli, uglavnom su bili u statusu isposničkog mira: mi smo ovde došli kao građani da podržimo ovu decu, a ne u svojstvu političara.
Politički funkcioner ne prestaje da bude građanin, ali ima obavezu da učini bar nešto više od ležerne šetnje po parku, kad mu se pred očima odvijaju možda presudne stvari.
Izgleda da opozicija nije očekivala ništa više od onoga u čemu su bili: debatni ambijent o nepravdama koje čini Vučić, i traganje za uslovima koji će omogućiti fer i demokratske izbore. U negovanju svoje utopije, prevideli su mogućnost spontanog izlaska građana na ulice, a kad se to dogodilo pristali su na ulogu autsajdera koji u najdramatičnijem času upućuju samo apele. Izašli su sami, bez javnog pozivanja svojih članova i simpatizera da im se pridruže. Nisu učinili ništa da svoje iskustvo podele sa stihijom koja je htela sve a nije znala kako. Svi su ćutali, nije bilo nijednog pokušaja artikulisanja i planiranja protesta. Sve se svodilo na anemične konferencije za medije, uz rezignaciju: vidite šta rade!
Svako od njih se povukao pred prvim zviždukom.
Nema znakova da je bilo sastanaka lidera opozicije, sa jednom temom: kako dalje voditi proteste. Oni koji su izašli na ulice i još izlaze, i pored surevnjivosti prema pojedinim liderima, znaju da jedino ujedinjena srpska opozicija može da učini proteste snažnijim, a građane koji se okupljaju manje ranjivim pred policijskom torturom.
Tamo ima ljudi koji znaju kako se braniti od nasilja policije, ali i od grupa koje to nasilje podstiču svojom kolaborantskom agresivnošću.
Zašto su onda još u takvoj defanzivi? Možda iz straha da neće biti prihvaćeni, ili zbog nepoverenja u zajedničku snagu?
Ako zaista govore ono što misle, taj strah je neopravdan za bilo koga ko se bori za osvajanje vlasti. Videli smo raspopa u mantiji koji govori kao u Hajd parku. A ipak je imao desetak slušalaca. Posao političara je i da bude izviždan pa i ponižen. Više puta je Nikola Pašić bio pogođen trulim paradajzom i jajima, ali je nastavljao, govoreći da je zadovoljan demokratijom u kojoj predsednika vlade narod gađa mućkovima. Posle toga Baja je dobijao aplauze. Zoran Đinđić je dobio ozbiljne batine na Brankovom mostu, a činilo se da nije preterano omiljen među pobunjenicima.
Ako protesti privremeno zgasnu, to će se dogoditi zbog pasivne rezistencije srpske opozicije, nespremne za ono što iz njima poznatih razloga nisu očekivali. U ovom času Srbija nema drugu opoziciju, niti njene bolje lidere. To je što je. Sada imaju priliku koju bez otpora ispuštaju iz ruku. Neprijateljska žandarmerija bez milosti bije sve redom. Tek kad lideri opozicije stanu pred kordon i dobiju svoj pendrek po leđima, možda će biti prihvaćeni. Komandant se postaje samo u borbi.
Nije na meni, naravno, da predlažem sve ono što ljudi o kojima govorim znaju da se mora učiniti. Ali, evo, da pokušam. Problem je jedino u tome što oni sve to znaju i kao da čekaju da se nešto dogodi samo po sebi. Vučić im nije dao uslove za fer izbore, i oteo ih za sebe. Nikada vam ih neće dati ako ih ne otmete od njega, vodeći ljude koji više ne mogu da trpe aroganciju tiranina, kriminalne bande, batine i teror policijske države.
On već javno pokazuje veliki strah, optužuje sve oko sebe da su ga izdali, a svoje najpouzdanije partnere iz SPS-a da su lopovi koji su opljačkali državu. Jak je samo onoliko koliko je još legionarska žandarmerija spremna da mu služi, i koliko još kreativne pameti ima njegova politička policija.
Niste vi toliko neomiljeni među narodom, kako tvrde on i njegovi mediji. Zašto onda stojite po strani?
Ljubodrag Stojadinović-Peščanik
Ne radi, foto: Peščanik
Računam, ja te plaćam, ja mogu i da ti dam otkaz.
Parazitiraš na mojim parama, porezima i doprinosima.
Sve sam ti poverila i platila te da o svemu brineš, a ti si sve što je moglo da se upropasti upropastila, piše profesorka engleskog Ljubinka Nedić
Poverim ti zdravstvo, ti ga dovedeš do “molim vas kupite ove lekove, mi to nemamo u bolnici”. Čeka se na preglede, čeka se na laboratorijske analize, štedi se na dijagnostici, a onoj mučnoj deci za koju kod nas nema leka mi, građani, sakupljamo pare za lečenje. Smanjila si plate lekarima i sestrama, povećala im birokratiju, samo nešto kucaju i pišu, i – odoše svi u Nemačku! Ko će nas da leči?
Poverim ti zdravstvo, ti ga dovedeš do “molim vas kupite ove lekove, mi to nemamo u bolnici”. Čeka se na preglede, čeka se na laboratorijske analize, štedi se na dijagnostici, a onoj mučnoj deci za koju kod nas nema leka mi, građani, sakupljamo pare za lečenje. Smanjila si plate lekarima i sestrama, povećala im birokratiju, samo nešto kucaju i pišu, i – odoše svi u Nemačku! Ko će nas da leči?Udžbenici nikad gori, nastavni programi nikad haotičniji, nastavnici nikad manje motivisani, a nikad opterećeniji glupostima koje moraju da rade, a koje nikakvu korist ne donose. Pa si i njima smanjila plate.
Poverila sam ti svoju starost, a ti si moje pare uplaćene u penzioni fond proćerdala, pa me sada teraš da radim i kada budem imala 65 godina. Kako? Šta da radim sa 65 godina (a možda i 67), u učionici sa 30 pubertetlija? Pri tom mi ne daš da sama biram u koji ću penzioni fond da uplaćujem svoje rođene pare.
Dam ti da brineš o mojoj bezbednosti, a ti napraviš vašar! Opljačkaju mi kuću, ti ne nađeš lopova. Dileri šetaju oko škola, ali nema para za dovoljno školskih policajaca. Ludaci se ubijaju po ulicama, a ti saopštiš da je počinilac zločina od ranije poznat policiji. Najveći lopovi dižu novi sprat na vili i uvoze peti auto u garažu, a ti maltretiraš babe što prodaju lubenice i decu što sviraju u Knez Mihajlovoj. Imaš za čuvare fontana i kontejnera, a nemaš za Centre za socijalni rad. Sad su ti što su od ranije poznati policiji počeli i decu da ubijaju! O čemu, bre, ti brineš uopšte?!
Dam ti da brineš o pravdi, a ti se ne potrudiš ni da u rečniku proveriš šta ta reč znači! Poštenom čoveku je teže pravdu da istera, nego da se sam sahrani o svom trošku, kad mu vreme nije. Pre će smrt, nego presuda. Samo onaj Nebojša iz Beograda začas dobio crno na belo da je NIN kriv. Posle i njega preveslali.
Lepo ti dam etar na čuvanje i kažem ti da su frekvencije javno dobro, a ti dozvoliš da po ceo dan slušam onog što ga trovala tazbina, pa od posledica umislio da je pismen. Po sto puta na dan priča da je neko isprdak, ološ, dripac, alkoholno ušljikana buzdovančina, stoka, pijandura, umobolni, retardirani, prljava kratkonoga smrdibuba koja bazdi na švarglu, što se ne kupa, nego se zapire, puvOnjak, tronjara, snajka, pobegulja… I deo o “mobilnom koji se nosi u gaćama da bi tamo bar nešto proradilo”, isto smo morali da slušamo i to u vestima.
Samo da naglasim da je ovo bila kolekcija iz četiri otvorena pisma, koja sam zbog tebe, državo, morala da pročitam i slušam po sto puta.
Onda mrtva hladna pustiš i onog što mu je žena za velike pare savetnica u velikoj firmi čije dugove plaćaš mojim parama, da po čitav dan prikazuje društveni talog kako psuje, tuče se, vređa. Onda opet krivi prosvetni radnici zbog porasta verbalnog i fizičkog nasilja u školama. Cvrc!
Dam ti moje pare da mi urediš oblasti zbog kojih država inače i postoji, a ti Cici daš pet hiljada evra svakog meseca, a Dani šest. Pa da li si ti normalna?! Jesi li me pitala pre nego što si im dala moje pare? A ovamo sve više samoubistava, jer ljudi više ne mogu ovako da žive. Pa i starci su počeli da se ubijaju, sram da te bude!
Dam ti pare da me predstavljaš po svetu, a ti postaviš starlete po konzulatima.
Htela sam da za moje pare o struji, vodi, putevima, železnici, bezbednosti i svemu ostalom što se tiče svih nas, brinu najbolji menadžeri, najkvalitetniji stručnjaci, oni što su bili najbolji studenti i radnici, a ne neki tamo keramičari, stručnjaci za kafu i pečenje, vazduplohovi i kolutači očima sa po dva cilindra u svakom oku! Htela sam da za moje pare budeš takva da najbolji studenti prvi nađu posao, a ne avionsku kartu u jednom smeru. I da prvi dobije subvencije najvredniji seljak, a ne onaj kog je Pera iz mesne zajednice na partijskom sastanku preporučio. I da se ne asfaltira prvo Đokin sokak jer je Đoka neki đoka u partiji, a da ja lomim noge po ispucalim trotoarima.
Državo, nisi pokvarila samo ono čega se nisi dočepala!
Ja te ne bih više plaćala, ako može.
Ja bih da ti dam otkaz, a ako se i drugi dosete, osta ti bez posla!
I prestanite da nasim novcem placate televizije na kojima se samo vi iz vlasti pojavljujete. Zavucite ruke u dzep pa izvadite od plate i platite im za to sto vas titraju, pohvaljuju lazno. Kad vec gradjani ne mogu da cuju razloge za nezadovoljstvo iz prve ruke, da pozovu u goste politicare opozicije, a ne da mi oni prepricavju sta im je volja.Sa ciljem da kompromituju demonstracije.
Sad im kriva doktorka. A nisu im krivi doktori iz kriznog staba koji su lagali zbog izbora kako je korona prosla. Pa sad se iznenada povratila, cim su prosli izbori i to nije virus od predizbornih mitinga niti sa izbornih mesta, nego je kao odmah mutirao
Draga Ljiljana, sad ste se ovom analizom iskupili predamnom, verujem i ostalima. Sjajno receno. Slicne govore sa upecatljivim argumentima moraju da drze profesori, istoricari, polticari iz penzije, ljudi od kredililiteta. A za batine ste u pravu. Dok ih ne dobije, opozicijane zasluzuje celo. Samo zacelje demonstracija.
Pozdrav u ime citalaca koji od kad su ostali bez televizija gledaju kroz Vas prozor u svet.
Poštovani
Čitav tekst i nije nešto posebno, tako da mi nije baš jasno zbog čega je zaslužio čast da bude prenešen na Jugpressu, niti šta ste Vi u životu čitali do sada?
Hoću da kažem da je Ljuba ranije umeo i mnogo jasnije i mnogo žešće da opiči. Godine valjda. Nadam se. Uostalom i mićun je nakada bio MIĆUN.
Takođe mi nije jasno kakve veze ovi vaši panagerici imaju sa “Ljiljanom” i njenim stavovima koje poprilično cenim?
Vidite li VI uopšte potpis?
Samo su tvoji tekstovi dobri, zavidljivi ĉoveĉe.