Broj porodjaja ne raste ali i ne pada

LESKOVAC

Godišnje se u leskovačkoj bolnici obavi oko 1.600 porađaja. Godinama unazad taj broj je padao, ali je ove godine prisutno zatišje u tom padu. Razlozi ovoga mogu biti višestruku, a jedan od njih je i povećano zapošljavanje žena u gradu i sticanje neke materijalne sigurnosti, objašnjava dr Dragan Krstić za Novu Našu reč , sada već bivši načelnik Službe ginekologije i akušerstva u leskovačkoj Opštoj bolnici u intervju7u koji je u štampanom izdanju objavljen pre njegove smene

leskovac-ginekologija

NNR: Matična služba pri Službi ginekologije i akušerstva počela je da radi od početka ove godine, što znači da roditelji ne moraju da idu do Uslužnog centra već odmah nakon rođenja bebe mogu da na odeljenju obave sve zakonske formalnosti. Kako to funcioniše?

D.KRSTIĆ: Leskovac je prvi grad u Srbiji koji je uveo ovakvu praksu. Početkom godine imali smo sastanak u Ministarstvu zdravlja, gde su nam Slovenaci koji već to imaju objasnili o čemu se radi. Da roditelji ne bi nakon rođenja deteta trčali od vrata do vrata i od šaltera do šaltera, ideja je da se upis deteta u matične knjige odmah nakon rođenja obezbedi još u porodilištu. Mada su mišljenja na tom sastanku bila podeljena, mi smo odmah ušli u tu priču i krenuli sa realizacijom. Napravili smo jednu prostoriju, u trpezariji i otvorili šalter prema holu gde očevi dolaze spolja, majka je sa druge strane, a između njih su naši matičari. Majka na odeljenju treba da se izjasni o imenu deteta, što otac potvrdi i potpiše i time dete dobija sva dokumenta, matični broj, prebivalište, zdravstvenu knjižicu i sve ostalo, bitno je da kažu ime, a sve ostalo povlači sam sistem. Zamišljeno je da se dokumnetacija dostavi poštom roditlejima kući, tako da je Pošta Srbije ušla kao sponzor u taj projekat da to besplatno odradi. Koliko sam obavešten, roditelji preko pošte dobijaju poziv da podignu dokumenta. U holu smo napravili veliki prozor, strušili zid i zastaklili ga, kako bi očevi i rođaci mogli da vide bebe, fotografišu ih, jer su iz epidemioloških razloga kontakti zabranjeni. Polovina tog prozora odvojena je za matičnu službu. Ovo smo uradili donatorskim sredstvima, ali smo uložili i svoja sredstva.

NEDOSTAJE APARAT ZA HISTEROSKOPIJU

NNR: Nedavno ste dobili aparat za merenje sluha kod beba. Šta je to što još nedostaje odeljenju, kada je reč o opremi i aparatima?

D. KRSTIĆ: Aparat za konktolu sluha jako je dobra stvar, jer se značajan broj dece, 2 posto od 1.600 porađaja godišnje, rađa sa ovim problemima. Ali, to bi nakon otkrivanja trebalo da prati i terapija, što kaska. Deca koja ne čuju zahtevaju posebnu obuku u startu, a toga ima samo u velikim gradovima, Beograd, a sada i Niš. To je ona strana koja je zapostavljena u tom celom projektu: kada roditelji utvrde da dete ne čuje, šta onda da urade? Da se sele za Beograd. Kod nas se stalo na kupovini aparata koji dijagnostikuje nedostatak sluha ali sve nakon toga, što je jako skupo, briga je samih roditelja.

Ono što ovoj službi hitno nedostaje, a dobili smo obećanje od direktora da će to biti rešeno, je histeroskop. Laparoskopija i histeroskopija su minimalno invanzivna hirurgija, i to su metode koje su kod nas odobrene kao standardne i rade se preko zdravstvenog osiguranja. Laparaskopijom kroz tri rupice na trbušnom zidu je moguće uraditi najkomlikovanije operacije u ginekologiji, sve do vađenja materice. Histeroskopija je mnogo lakša i bezopasnija nego laparaskopija. Ona je endoskopska metoda kojom se ulazi u materičnu šupljinu kamerom i vidi šta ima unutra. Tako se skidaju polipi, miomi, i to ne na slepo, kao kod kiretaže. Histeroskopija je nezaobilazni standard u lečenju steriliteta. Vantelesna oplodnja se više ne radi, ako prethodno nije urađena histeroskopija, a prilično je skupa. Mislim da je trenutno cena kod privatnika oko 50.000, što je mimo cene za vantelesnu oplodnju, tako da dodatno opterećuje budžet parova koji se leče od steriliteta. Ovaj aparat ima Niš pa dosta pacijenata šaljemo i za Niš mada bismo da imamo aparat mogli i sami da radimo..

Pre sedam-osam godina smo imali aparat sa histeroskopiju, dijagnostični, ne za intervencije, ali se pokvario, jer je bio vrlo osetljiv. Novi aparati se ne kvare tako lako, zato su i skuplji. Histeroskop tražimo već tri godine, a njegova cena je 20.000 evra. Od direktora smo dobili odgovor da 10.000 bolnica ima, i da će probati da nađe još toliko, kako bismo došli do ovog aparata. To je najzačajnija krupnija investicija koja nam je sada neohodna.

Kompletan intervju u štampanom izdanju Leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč, na www.novanasarec.org.rs i na linku

BROJ PORAĐAJA NE RASTE, ALI I NE PADA

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
učemujestvar
učemujestvar
5 godine pre

Koji su razlozi da dr bude smenjen.Da nije nešto iz ovog teksta?