BIRN i NUNS: Bez javnih nabavki davali novac medijima

BIRN I NUNS:BEZ JAVNIH NABAVKI

BEOGRAD, 20. oktobar 2021.(FoNet) – Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) objavili su novi izveštaj u kojem se navodi da su medijske usluge u iznosu od 83 miliona dinara javnog novca uglavnom obezbeđene na osnovu izuzetaka od javnih nabavki i  nisu evidentirane na Portalu javnih nabavki.

Konkurencija takođe izostaje, jer se u većini postupaka za nabavku medijskih usluga javlja jedan ponuđač, navodi se u analizi.

Javne nabavke medijskih usluga neadekvatno se planiraju, ne postoji tržišna analiza vrednosti usluga pa se istovrsne usluge različito tarifiraju ili se pak vode pod različitim imenima.

Monitoring je urađen za potrošnju u 2020. godini na uzorku od 20 gradova sa najvećim brojem stanovnika i obuhvatio je 110 lokalnih i republičkih institucija i javnih ili javno-komunalnih preduzeća, kao i 10 ministarstva, odnosno kancelarija.

Mapirano je 87 ugovora ukupne vrednosti više od 83 miliona dinara, a BIRN i NUNS navode da je suma zapravo i veća, ako se uzme u obzir da se za medijske usluge putem javnih nabavki takmiče i marketinške agencije, nezavisne produkcije i agencije.

U analizi se navodi da su 10 najvećih dobitnika iz obrađenog uzorka Tanjug sa 8.689.080 dinara, TV Kopernikus Niš je dobio 8.606.288 dinara, slede Sat TV sa 6.048.800 i RTV Šabac 5.999.999 dinara.

Srpskom telegrafu dato je 5.848.033 dinara, Dnevniku 5.360.000 dinara, list Blic je dobio 5.040.000 dinara, YU Eco TV 4,8 miliona dinara, dnevne novine Alo 3.837.000 dinara i list Politika 3.829.236 dinara, navodi se u analizi

Uzorak pokazuje da je na usluge marketinških agencija potrošeno 258.528.634,99 dinara što je četiri puta više novca u odnosu na medije.

Rade Đurić, pravnik NUNS i jedan od autora izveštaja, navodi da lokalne samouprave i javna preduzeća sprovode javne nabavke kroz netransparentne postupke, koji su u skladu sa internim pravilima naručilaca.

Na taj način oni tehnički pribave tri ponude ili upute pozive na tri adrese, tri različita ponuđača, što nije ni blizu potrebne konkurencije. S obzirom na netransparentnost podataka, različite vrste i nazive medijskih usluga koje se pribavljaju, stvarni podaci o utrošenom veoma često ostaju skriveni, naglasio je Đurić.

Izveštaj donosi i niz preporuka koje se odnose pre svega na unapređenje transparentnosti, preciznije uređivanje postupaka na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, kao i uvođenje kontrole kvaliteta pruženih usluga i njihova dostupnost javnosti.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare