BEOGRAD-POZNANJE

Berlinski proces je inicijativa koja podržava regionalnu saradnju Zapadnog Balkana i dopunjuje politiku proširenja Evropske Unije. Pokrenula ga je Nemačka samitom u Berlinu 2014, a naredni samiti održani su u Beču (2015),  Parizu (2016), Trstu (2017) i  Londonu (2018). Ovogodišnji samit Zapadnog Balkana održaće se od 3. do 5. jula u Poznanju, navode u ambasadi Poljske u Beogradu.

U Berlinskom procesu učestvuje šest partnera iz zemalja Zapadnog Balkana, kandidata (Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija) i potencijalnih kandidati (Bosna i Hercegovina, Kosovo) za pridruživanje EU i koje su obuhvaćene politikom proširenja EU. Proces uključuje i neke od država članica EU – Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Francusku, Grčku, Nemačku, Poljsku, Sloveniju, Veliku Britaniju i Italiju. U Berlinski proces uključene su i Evropska komisija, međunarodne finansijske institucije i međunarodne i regionalne organizacije. Poljska se pridružila procesu 2018. godine na poziv kancelarke Angele Merkel i već je učestvovala na Samitu Zapadnog Balkana u Londonu.

Srce Berlinskog procesa je privreda. Cilj saradnje u okviru procesa je sprovođenje infrastrukturnih projekata (posebno energetskih i transportnih, kao što su rekonstrukcija luke, renoviranje pruge ili izgradnja gasnog interkonektora), obuhvaćenih tzv. Agendom povezivanja (Connectivity Agenda). Na samitu u Trstu, premijeri Zapadnog Balkana usvojili su Višegodišnji akcioni plan za regionalnu privrednu oblast (MAP REA), čiji je cilj postepeno povećanje slobodnog protoka robe, usluga, investicija i radnika u regionu. U procesu učestvuju i nevladine i omladinske organizacije. Građansko društvo učestvuje na sastancima organizovanim na marginama samita. Jedno od najvećih dostignuća Berlinskog procesa je osnivanje RYCO – Regionalne kancelarije za saradnju mladih.

Berlinskom procesu trenutno predsedava Poljska, koja je usvojila Program čije su osnove:

1) privreda

2) connectivity (uzajemno povezivanje)

3) građanska dimenzija (uključujući građansko društvo, think thank grupe, mlade, nauku, kulturu)

4) bezbednost

Samit Zapadnog Balkana u Poznanju 2019. održaće se na Međunarodnom sajmu u Poznanju. Glavni događaj biće sastanak lidera (šefova država ili vlada) 5. jula. Ministri privrede, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova zemalja koje učestvuju u Procesu sastaće se dan ranije. U okviru Samita biće organizovani i prateći događaji – 3. jula Think tank forum, a 4. jula  Poslovni forum EU-Zapadni Balkan i Forum građanskog društva. Sve događaje u okviru samita Poljska sprovodi u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, OECD-om, Savetom za regionalnu saradnju (RCC), RYCO, Privrednim komorama iz regiona i dr.

Predsedavanje Berlinskom procesu ne podrazumeva samo Samit u Poznanju, već mnoštvo aktivnosti tokom godine, uključujući i događaje na ministarskom i stručnom nivou. Naime, 11. i 12. aprila ministri spoljnih poslova Berlinskog procesa sastali su se u Varšavi. Glavne teme razgovora su bile položaj mladih u regionu i otvorena bilateralna pitanja. Od 4. do 6. juna u Žešovu je održan Forum gradova i regija koji je organizovalo Ministarstvo za investicije i razvoj. U okviru građanske dimenzije 13. i 14. maja u Skoplju organizovan je ekspertski sastanak think tank grupa “Jačanje evropskih integracija Zapadnog Balkana”.

“Samit Zapadnog Balkana, koji će se održati od 3. do 4. jula u Poznanju događaj je koji se organizuje u okviru Berlinskog procesa i predstavlja platformu za evropski dijalog i saradnju, čime se pruža podrška politici proširenja Evropske unije, ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Poljske i zamenik ministra spoljnih poslova Šimon Šinkovski vel Senk, koji je i ovlašćeni predstavnik Vlade za organizaciju Samita Zapadnog Balkana

“Uveren sam da je puna evropska integracija, kojoj teže kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, moguća samo  ukoliko i građani budu uključeni u taj proces. U sklopu priprema za samit u Poznanju, usledile su mnoge inicijative za upoznavanje stanovnika ovog grada sa bogatom kulturom zemalja Zapadnog Balkana. Drago mi je što ove godine možemo da stavimo poseban naglasak na građansku komponentu koja se, između ostalog, izražava jačanjem veza između društava Evropske unije i naroda Zapadnog Balkana”, dodao je Šimon Šinkovski vel Senk .

“U Berlinski proces uključeno je šest partnera iz zemalja Zapadnog Balkana, Evropska komisija, pojedine zemlje EU, međunarodne finansijske institucije, međunarodne i regionalne organizacije. Poljska se pridružila procesu 2018., a 2019. godine predvodi ovaj Proces.

Sastanak u Poznanju deo je tradicionalne saradnje Poljaka sa balkanskim narodima, koji ima dugu i izuzetno bogatu istoriju. Slična sudbina a pre svega dugogodišnji napori za nezavisnost, svakako su doprinela tome. Godine 1929. organizovana je Nacionalna izložba (PeVuKa) na Međunarodnom sajmu u Poznanju, na kojoj su predstavljena dostignuća mlade, obnovljene poljske države. Poznanj je postao poljski ekonomski centar i simbol preduzetništva. PeVuKa je privukla brojne strane goste, uključujući i goste iz zemalja Zapadnog Balkana, i pružila priliku za razmenu ideja i iskustava.

Kao Poznanjac, drago mi je što je moj grad domaćin Samita Zapadnog Balkana 2019. Poznanj je jedan od najstarijih centara u Poljskoj, sedište prvih vladara i prva biskupija. Grad koji se pre stotinu godina u Velikopoljskom ustanku borio protiv nemačke podele i izborilo za povratak nezavisne Poljske na mapu sveta. Poznanj je grad iz kog potiču poljski matematičari, koji su razbili šifru enigme, što je bilo od ključnog značaja za savezničku pobedu u Drugom svetskom ratu. U tom gradu se, u junu 1956. godine, dogodio Poznanjski ustanak, prva radnička pobuna u zemljama komunističkog bloka.

Danas je Poznanj ponovo mesto međunarodnog poslovanja i investicija. Mesto živih debata o obličju Evrope uz aktivno učešće mladih ljudi. Verujem da dostignuća prethodnih generacija mogu poslužiti kao inspiracija i solidna osnova za zajedničku izgradnju budućnosti Evrope – Learning from the Past, Preparing for the Future”, kaže Šimon Šinkovski vel Senk.