LESKOVAC

Leskovčani će moći da vide u svom gradu nekoliko pozorišnih predstava iz prestoničkih pozorišta, rekao je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
On je objasnio daće „na inicijativu člana Gradskog veća zaduženog za kulturu Neboše Kocića leskovačkoj pozorišnoj publici biti omogućeno da u narednih pet meseci odgleda neke od kultnih predstava beogradskih pozorišta“.
„Reč je o vrlo skupim predstavama koje nisu mogle da se isplate prodajom karata, pa je ovo prilika da se zahvalimo sponzorima koji su pomogli realizaciju ove ideje: kompanija „Aktavis“, „Bane komerc“, „Frenki komerc“, „Jugotrans“, „Orion“, „Bavka“ i „Beba farm“. Pokrovitelj ove akcije je grad Leskovac, a podržali smo je zbog toga što znamo da postoji veliki broj naših sugrađana koji vole umetnost i teatar“, rekao je Cvetanović.

U ponedeljak 30. novembra sa početkom u 20 sati biće prikazana prva predstava „Ateljea 212“ „Sveti Geogrije ubiva aždahu“, koja je premijerno izvedena 1986. godine u režiji Ljubomira Muce Draškica, a ponovo postavljena 2014. godine na inicijativu Branimira Brstine, upravnika ovog pozorišta. U januaru biće prikazana predstava „Zvezdara teatra“ „Kumovi“ Dušana Kovačevića, u februaru „Rođendan gospodina Nušića“ takođe u režiji Dušana Kovačevića, u martu „Generalna proba samoubistva“ istog režisera. Jugoslovensko dramsko pozorište izvešće „Sumljivo lice“ u režiji Jagoša Markovića, rekao je Cvetanović.
Inače, cena karte za predstave beogradskih teatara iznosiće 1.000 dinara. Ovo je najniža moguća cena, objasnio je Kocić, jer predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu“ košta 450.000 dinara.
Sa 275 mesta u pozorištu ti troškovi se ne mogu pokriti, tako da je pomoć sponzora zaista neprocenjiva, rekao je Nebojša Kocić i dodao da sve predstave koštaju 350 do 400 hiljada dinara.
Cvetanović je danas najavio drugu fazu projekta „Slavujevo doba“.

U prvoj fazi urađen je dokumentarni film, monografija i izložba u leskovačkom Narodnom muzeju, ali i u galeriji RTS-a.
Kada je reč filmu, u produkciji „Internetvork filma“ i „Soud fuld films“, autor projekta je Zvonimir Šimunec, on je radio i scenario, kao i Vladimir Antić. Izvršni producenti su Miša Mogorović i Dušan Joksimović, a scenografiju potpisuju Jelena Sokić i Goran Joksimović. U narednih 20-tak dana znaće se ko će biti reditelj ovog filma, kao i kompozitor.
Od glumaca ponuda je upućena Ivanu Bosiljčiću, Sergeju Trifunoviću, Viktoru Saviću , Miši Janketić, Vesni Trivalić, Slobodi Mićalović, Draganu Bjelogrliću, Miloradu Mandiću Mandi a od leskovačkih glumaca Maji Janković, Draganu Marjanoviću Boži, Ivanu Jankoviću, Jasni Radivojević, ali se očekuje angažovanje i ostalih glumaca leskovačkog potorišta u filmu i seriji.
Očekuje se da će jednog od braće Teokarević igrati Miša Janketić, ali su pregorovi sa predloženim glumcima u toku, tako da se konačna glumačka postavka još uvek ne zna.
Na press konferenciji je rečeno da će ovo biti priča o duhu Leskovca između dva rata.

Biće obavljeni razgovori i sa Slaavujevom porodicom u Leskovcu, jer je neophodno da i ona da svoje odobrenje scenarija.
Prevod scenarija na leskovački govor uradiće Dragan Radović.
Snimanje filma planirano je za jun, jul i avgust 2016. godine, projekcija i promocija filma biće krajem novembra 2016, a početak prikazivanja serije od 12 nastavaka očekuje se 2017. godine na RTS-u. Urađen je kostimografski i scenografski elaborat. Film će biti sniman u dvorištu fabrike „Kosta Stamenković“, a ideja je gradonačelnika je da, ukoliko se imovinsko pravno reši taj prostor, grad Leskovac bude njegov vlasnik, kao i da se scenografija radi od čvrstog materijala, kako bi tu mogla da se izmesti Roštiljijada i održavaju koncerti i druga kulturna dešavanja, rekao je Nebojša Kocić.
Inače, troškovi grada za projekat „Slavujevo doba“ iznose oko 10 miliona dinara odnosno 100.000 evra, što je, po rečima gradonačelnika, minimalno ulaganje, budući da čitav projekat vredi oko 2 miliona evra.
Gradonačelnik Cvetanović je najavio da će u Leskovcu biti izveden mjuzikl, „Cigani lete u nebo“. Predstava košta oko milion dinara, uključeno je 150 učesnika, pa se postavlja pitanje gde se ova predstava može izvesti. Pozorište nije adekvatno rešenje, niti hala sportova, ali, kaže Cvetanović „postoji mogućnost da to bude „Safir“, mada je on do kraja tekuće godine zauzet. Na ovome se tek radi, tako da se o detaljima još uvek ne može pričati“, rekao je Cvetanović.
Goran Cvetanović je na konferenciji za novinare govorio i o ulaganjima grada u poslednjih godinu dana u kulturu, ocenivši na su na tom polju postignuti dobri rezultati. Tokom 2013, 2014. i 2015. godine izdvojeno je 780 miliona dinara, a samo u prvih 10 meseci ove godine 270 miliona dinara.
Leskovac je dobio novo Narodno pozorište, Narodni muzej dobio je novu muzejsku postavku posle 40 godina, kupljena je oprema za digitalizaciju bioskospke sale, uređene su prostorije Istorijskog arhiva, a poslednjih meseci ulažu se značajna sredstva u uređenju domava kulture u Pečenjevcu, Brestovcu, Vučju, Grdelici, kao i u Domu kulture Roma. Grad redovno izdvaja novac za sve programske aktivnosti brojnih organizacija u oblasti kuluture, zaključio je Cvetanović.
Na pitanje novinara Regionalne informativne agencije JUGpress šta se desilo za velikom summom novca koju je leskovački muzej dobio pre nekoliko godina od Ministarstva kulture, i zbog čega od tih sredstava nije urađena nova postavka, Cvetanović je rekao da se „ krenulo u realizaciju tog projekta“ ali da i ništa od toga nije bilo.
„A šta je sa tim novcem, morate da pitate one koji su bili pre mene. Oni nisu završili projekat, tako da je grad naknadno izdvojio 6 miliona dinara kako bi projekat bio realizovan. Na žalost, sve što su počeli nisu završeli, ostale su bušotine, solarne elektrane, prazni prostori. Na nama je da intenzivno radimo na tome, da završavamo projekte, i oni koji su kvalitetni i dobri, mi smo to i uradili. Sve ostalo je proces koji nije završen, postoje silne prijave, dokle je to došlo, morate da pitate nadležne organe“, preporučio nam je Cvetanović.

Na pitanja novinara JUGpressa sa Domom JNA, za koji je grad pre nekoliko godina dao 24 stana a Gradsko veće osnovalo komisiju koja je trebala fa utvrdi u kakvom je stanju taj objekat, Cvetanović je rekao da „u gradu ništa nije rađeno decenijama na svim poljima“.
„ Mi smo dosta toga uradili i prezadovoljni smo. Radimo korak po korak. Zahtev Muzičke škole za formiranjem koncertne dvorane je opravdan, a taj prostor je idealan za takva dešavanja. A da bismo to završili, potrebna je finansijska konstrukcija, i dugoročni plan. To možemo da stavimo u plan za naredne četiri godine“, rekao je Cvetanović.
Na naše pitanje da li javnost može da bude obaveštena o radu komisije, koju je grad formirao prošle godine, kako bi ispitala okolnosti vezano za ovaj objekat, Cvetanović je odgovorio da je „Dom JNA u vrlo lošem stanju, potpuno je devastiran, uništen, tako da je potreba potpuna rekonstrukcija. To planiramo za naredni period, a obično ono što planiramo i završimo. U ovom trenutku, ni naredne godine, to nije u fokusu“.
Na našu konstataciju da će to biti , ičigledno, posle lokalnih izbora, Cvetanović je potvrdno odgovorio.