MOSKVA – BRISEL – VILJNUS
Baltičke države sve su zabrinutije zbog mogućnosti ruske agresije, uz ocene o „pogoršanju bezbednosnog okruženja“ i sve učestalijem narušavanju vazdušnog prostora i upadima dronova. Na to ukazuje pismo koje su te zemlje poslale Evropskoj komisiji, a u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Pismo je upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, a potpisali su ga troje baltičkih evropskih komesara – Kaja Kalas, Andrijus Kubilijus i Valdis Dombrovskis – kao i komesari iz Poljske i Finske. Dokument je datiran na 30. jul.
Deset dana pre njegovog slanja, litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas upozorio je da bi neuspeh Rusije da ostvari pobedu u Ukrajini mogao da je navede da potraži prostor za eskalaciju na drugom mestu. „Baltički region, Poljska, najbliže su mete“, ocenio je on.
„Volstrit žurnal“ je početkom avgusta objavio navode američkih obaveštajnih službi prema kojima bi Rusija već ove jeseni mogla da testira odlučnost NATO-a ograničenim upadom.
Dodatne spekulacije izazvala je i iznenadna poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi 25. avgusta. Američko izdanje portala „Politiko“, pozivajući se na dva izvora upoznata sa njegovom posetom, objavilo je danas da je Retklif upozorio ruske zvaničnike da ne eskaliraju sukob sa američkim saveznicima u NATO-u, posebno sa Estonijom, Letonijom i Litvanijom.
Baltičke diplomate, koje su govorile za RSE pod uslovom anonimnosti, potvrdile su da su tokom leta postojali dodatni obaveštajni podaci o ruskim operacijama pod lažnom zastavom. Međutim, kako su navele, nije bilo naznaka da se priprema neposredni konvencionalni napad.
Diplomate su ukazale i da takve operacije možda nisu ograničene samo na baltički region. Zabrinutost su dodatno pojačali nedavni slučajevi navoda ili sumnji o umešanosti Rusije u pokušaje atentata, požare i upade dronova u nekoliko članica NATO-a, među kojima su Nemačka, Poljska i Slovačka.
Letonija, Litvanija i Estonija već duže vreme računaju na mogućnost različitih oblika ruskih neprijateljskih aktivnosti. Sve tri zemlje dostigle su ili će uskoro dostići cilj NATO-a za 2035. godinu, koji predviđa izdvajanje pet odsto BDP-a za odbranu.
Pored toga, Evropska unija je obećala i počela da usmerava oko 14 milijardi dolara kredita za ulaganja u odbranu i bezbednost baltičkog regiona.
Osim konvencionalnih priprema za odbranu, baltičke zemlje nastoje da budu i među predvodnicima u primeni najsavremenijih tehnologija, a posebno se u tom pogledu izdvaja Estonija.
(Kraj) SP/AS