BUJANOVAC

 

Budžet  opštine Bujanovac za ovu godinu je razvojni, rekao je u intervjuuu za

Regionalnu infornativnu agenciju JUGpress predsedmik te opštine Nagip Arifi koji je

pozvao Vladu Srbije da se “vise interesuje” za Bujanovac I njegove stanovnike.

 

JUGpress: Kakav je budžet  koji je usvojen za ovu godinu.
Kakvog je on karaktera i koji su glavni projekti u Bujanovcu koji su
planirani njime?

NA: Što se tiče budžeta opštine za 2016. godinu skupština opštine
Bujanovac ga je na vreme usvojila i mogu da kažem da je to razvojni i
programski budžet. Kad kažem razvojni mislim na ono što je predviđeno
razvojem infrastrukture,  poljoprivrede i privrede, a kad kažem
programski mislim na ono da od prošle godine više nije linearni kao
ranije, nego svaki projekat, bez obzira da li se radi o infrastrukturi
ili popoljprivredi ili privredi, mora sve da bude na papiru, vidno,
jasno i transparentno da bi mogli svi građani opštine Bujanovac, pa i
šire, da se upoznaju sa našim budžetom. Novina je da je budžet već
objavljen i na našem opštinskom sajtu, a normalno je obavešteno i
Ministarstvo finansija, stalna konferencija gradova i svi oni koji su
bili zainteresovani. Mogu da kažem da je mnogo pažljivo i stručno
urađen. Za prva dva meseca realizacija budžeta ide onako
kako je planirano i već su u fazi tenderisanja projekti koji bi
trebali da se izvedu. Poštujemo proceduru i sve ono kako je predviđeno
zakonom i to je jedan dokaz da je analiza koju je radilajedna kuća iz
Beograda, a finansirala britanska ambasada i Evropski PROGRES,
verovatno ste imali priliku da vidite,  da od 160 opština i gradova u
Srbiji za transparentnost je naša opština zauzela 41. mesto, ispred
Niša, Novog Pazara, Čačka, itd. Mislim da smo u dobrom pravcu.

JUGpress  Koje su glavne stavke u tom budžetu, za šta je izdvojeno
najviše novca?

NA:  S obzirom da je programski budžet, dosta sredstava je planirano
za funkcionisanje lokalne samouprave, javnih preduzeća i ustanova.
Posebna pozicija je predviđena za finansiranje za materijalne troškove
za deset osnovnih i dve srednje škole, ali oko 40% ukupnog budžeta je
predviđeno za infrastrukturu. Nešto je predviđeno za razvoj
poljoprivrede, a imamo i posebnu poziciju ekonomski razvoj, gde se
omogućava da se svi oni koji su zainteresovani za privredni razvoj
pokriju troškove zaposlenih u obavezama prema državi. Takođe je u toku
realizacija projekta stručnog  osposobljavanja,  gde je predviđeno da,
sem, isključili smo opštinsku administraciju, sve javne ustanove i
preduzeća, bez obzira da li je osnivač lokalna samouprava ili Vlada
Republike Srbije, imale  su priliku da konkurišu da bi mogao da bude
primljen neko ko ima višu ili visoku stručnu spremu kod njih. I mi smo preuzeli
obavezu da za godinu dana pokrijemo bruto platu, a da posle godinu
dana ta preduzeća daju  uverenje da su završili staž, da bi mogli da
polažu stručni ispit i sebi stvorili mogućnost za neko trajno
zapošljavanje. Ovo se pokazalo kao dobro, s obzirom da je bilo
mogućnosti ranijih godina da privatna preduzeća i kompanije konkurišu.

Pokrili smo te troškove prema državi,  doprinose i dosta je tih ljudi
upošljeno na neodređeno vreme jer su vlasnici privatnih kompanija
videli rezultate, kao i svoj interes da kompanije ide napred.

JUGpress :  Ranije je opština Bujanovac podržavala zapošljavanje mladih. Da
li je i to planirano ovim budžetom?

NA: Mi smo usvojili akcioni plan i dostavljen je Evropskom PROGRESU i taj
plan traje do 2017. Godine. I  mogu da kažem da svake godine do sto
mladih omogućavamo da se uposli. Mi ne možemo da damo rešenje za
stalno, jer znate da je Vlada donela uredbu da se ne može uposliti u
opštinskoj administraciji i javnim ustanovama na neodređeno vreme ako
nemaju saglasnost posebne komisije Republike Srbije. Ali privatne
kompanije to mogu da rade bez saglasnosti tako da je najveći uspeh u
tom pravcu.

JUGpress : Koliko su korisnici budžeta, pošto je novi način pravljenja
budžeta, shvatili taj mehanizam, koliko su aktivni da izađu sa
kvalitetnim i potrebnim projektima?

NA: Na žalost, ne mnogo s obzirom da kad smo počeli ovaj način rada
programski budžet i po Zakonu o budžetskom sistemu i ona uputstva koja
je dala Stalna konferencija gradova i opština i Svetska banka, imali
smo dosta problema  jer je bila navika godinama da se
radi samo linearni budžet. Kad smo prešli na novi način rada dosta
problema smo imali:Na žalost imamo i danas probleme, jer neki još
uvek ne shvataju kako se radi budžet i  da ono što bude usvojeno od strane
skupštine, te pozicije se više ne menjaju dok ne bude rebalansa
budžeta. Ne znači da će se rebalansom budžeta samo povećati pozicije,
rebalansom se može i smanjiti budžet. Teško ljudi to shvataju, ali već
je treća godina kako se na ovaj način radi, ima problema ne samo u
našoj opštini, nego i u drugim opštinama, ali polako se ljudi

uključuju i shvataju da više nije kao što je bilo nekada.
MULTIETNIČKO
JUGpress  S obzirom da je Bujanovac multietnička opština, koliko je i u
budžetu sagledana činjenica da ovde žive Albanci, Srbi i Romi?

NA: Budžet uvek počinje da se priprema negde juna meseca, znači sve je
to regulisano zakonom,  kada načelnik finansija da Opštinskom veću predloge.

Mi ,  sem što poštujemo zakon, onda poštujemo i sredinu da je
multietnička. Sednemo i svi oni koji imaju poslaničku grupu i
odbornike u skupštini sa načelnikom finansija, prvo se upoznaju sa
novim uputstvima i Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije i
onda pristupimo predlogu budžeta. Sem toga, održali smo javnu raspravu
sa svim direktorima javnih preduzeća, ustanova, direktorima srednjih i
osnovnih škola, sa predstavnicima mesnih zajednica i nakon toga je taj
predlog otišao na Opštinsko veće. To kažem za ovaj naš budžet koji je
jednoglasno usvojen na Opštinskom veću. U skupštini , s obzirom da
postoje razne političke partije i svaka gleda svoj interes, a ovo je
izborna godina i svako vuče na svoju stranu. Međutim, mi nemamo
mogućnost da svakoj političkoj partiji udovoljavamo, kao predlog
skupštini po Zakonu o lokalnoj samoupravi ide predlog Opštinskog veća,
a  predsednik opštine oredsedava Opštinskom veću, a ja sam pokušao da
nekako bude nekakva vaga za sve sredine taj budžet. Normalno, neke
političke partije nisu bile saglasne, ali to je demokratija, kao i u
celom svetu.

MEDVEDJA I PREŠEVO NEMOGU DA ISKORISTE SVA SREDSTVA

JUGpress  Da li ste vi zadovoljni količinom novca koji je Koordinacionalno
telo odredilo za opštinu Bujanovca i na šta će taj novac biti utrošen?

NA: Normalno da nikada novac nije dovoljan. Mi smo uvek pokušavali da
ta pozicija bude povećana i što se tiče sredstava koja su predviđana
za Koordinaciono telo od strane Skupštine Srbije ako ne grešim, manje
nekih 6-7 miliona u odnosu na prošlu godinu. Ali, na  drugoj strani je
povećana pozicija kada su u pitanju sredstva za tri lokalne
samouprave, odnosno opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa. Nisu
dovoljna sredstva, ali u glavnom ta sredstva su za razvoj
infrastructure. Ali,  u Koordinacionom telu ima i jedna druga pozicija
kada su u pitanju subvencije za razvoj privrede. To je počelo negde
2012. godine i ove godine su predviđena sredstva. MIslim da u tom
pravcu opština Bujanovac ima rezultata. Na žalost, taj iznos je
smanjen u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu, ali koliko ja znam to
je smanjeno zato što opštine Medveđa i Preševo nisu mogle da iskoriste sva sredstva.
Prošle godine sredstva koja su bila planirana negde na osnovu onog što
su privatne kompanije podnele zahtev Koordinacionom telu, odnosno
jednoj komisiji koju čini i Koordinaciono telo i Ministarstvo privrede
i Privredna komora Srbije i lokaln samouprava. Opština Bujanovac je od
ukupnih sredstava dobila 70%. U opštini Medveđa samo jedna kompanija
je dobila sredstva, u Preševu pet, a kod nas negde 17 kompanija. Zato je,

na žalost, to smanjeno jer nema aplikacija od strane opština
Medveđa i Preševa. Znači, uvek koristimo maksimum što se tiče
privrednog razvoja, od pozicije subvencije za privredni razvoj, dok za
infrastrukturu onda donese se odluka konsenzusom i na bazi broja
stanovnika i sredstava koja dobijamo od strane vlade za transfer
sredstava .Ove godine opština Bujanovac ima za razvoj infrastrukture 114 miliona.

JUGpress : Iz onoga što ste rekli stiče se utisak da je veoma važna
inicijativa opština i važno je da ta kancelarija za lokalni ekonomski
razvoj dobro radi. Koliko projekata ima opština Bujanovac trenutno,
pretpostavljam da je autor kancelarija?

NA: Mi imamo Kancelariju za ekonomski razvoj koja je veoma stručna.
Mogu da im se zahvalim, s obzirom da je svaki projekat odnosno konkurs
koji je objavljen od strane ili stranih donatora ili Vlade Republike
Srbije, mi smo uvek izašli kao dobitnici. Samo pri Evropskom PRORESU u

toku prošle godine više od deset projekata smo dobili, a
nedavmo smo potpisali dva ugovora sa japanskom ambasadom u
vrednosti od 110.000 evra gde će jedno specijalno vozilo biti
dodeljeno Domu zdravlja u Bujanovcu i jedna cisterna za vodu JP
„Komunalac“. Mi na svaki konkurs,  koji je objavljen od strane određenih
ministarstava,  konkurišemo i dobijemo. Mada imamo teškoća što se tiče
određenih ministarstava, s obzirom da je uvek njihov odogovor „Vi
imate Koordinaciono telo“, mada nigde u konkursu ne piše ko ima prava
da konkuriše. Ali , mi smo uporni i mogu da kažem i češće
puta uspešni u tom poslu.

SRBI

JUGpress : Neki lokalni srpski političari, sad je ovo vreme predizborne
kampanje, tvrde da od tog novca koji je iz Koordinacionog tela da će
najmanje dobiti srpske sredine, tj. biti najmanje projekata u srpskim
sredinama. Da li je to tačno?

NA: Nije tačno, ali dobro, svaka opozicija ima to pravo. Sad, s
obzirom da se očekuju lokalni izbori, sada lideri političkih partija,
da bi se privukli građani da glasaju za njih to kažu. Neki Srbi
napadaju da 80% sredstava ide kod albanske zajednice, 20% kod srpske.
Ali, Albanci koji su oipozicija obrnuto kažu, da 80% ide kod srpske
strane, a 20% kod albanske. Mogu da kažem da ni Srbi ni Albanci nisu
realni i ne govore istinu. Ako gledamo statistiku od 2002. godine kada
je bio popis, a 2011. popisa nije bilo i onda je prošle godine urađeno
od strane komisije EU, OEBS-a i američke ambasade procena stanovnika,
po proceni mi radimo negde 35% Srba ima, oko 55% Albanaca i ostali
Roma. Mi uvek u tom pravcu idemo.

JUGpress: Šta je,  po Vama prioritet, šta je urgentno što je potrebno uraditi
u Bujanovcu u ovoj godini?

NA: Urgentno? Ne danas, ne sutra, mogu da kažem juče je bilo potrebno
i biće uvek potreban privredni razvoj. Mislim da u tom pravcu Vlada
Republike Srbije mora da ima više volje da pomogne Bujanovac. Pre
svega privredni razvoj, ono što je počelo privatizaciju da završi u
interesu pre svega građana koji žive ovde. Inače, nekada je Bujanovac
itekako bio privredno razvijen, ne kao u nekim opštinama unutar
Srbije, već što se tiče ovog regiona. Ima dosta
zastoja što se tiče privatizacije. Nama je blizu i Makedonija i
Kosovo, tako da se može koristiti ta mogućnost. Čak nam je i Bugarska
blizu, a mi smo, na žalost, među najnerazvijenijim opštinama.

KOSOVO I INTEGRACIJA

JUGpress: Koliko događaji koji su trenutno aktuelni na Kosovu mogu da utiču
na situaciju u Bujanovcu?

NA: Svaki prekid razgovora između Beograda i Prištine nama ovde ne
odgovara. Što brža stabilizacija odnosa između zvaničnog Beograda i
Prištine bila dobra za građane Bujanovca i doprinela bi i privrednom
tazvoju.

JUGpress : Da li ste vi zadovoljni postignutim u procesu integracije
Albanaca u institucije države Srbije? Razgovori o tome su prekinuti,
da li je nešto učinjeno, da li je napravljen kakav pomak?

NA: Ako se vratimo malo unazad, kad je urađen program rešavanja krize
na području opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, negde 2001. godine,
takozvani „Čoviće plan“, mislim da nije realizovano onako kako je
predviđeno od strane tadašnje obe vlade, odnosno savezne vlade, a nako
n toga i Vlade Republike Srbije.. Mnogo je uradjeno što se tiče  infrastrukture, ali mnogo ima zastoja što se tiče privrednog razvoja. A da ne pričam o uključivanju ALbanaca u državne
organe. Mislim, ne mogu da kažem ništa, jer ako kažemo ništa onda
nismo realni, nešto je urađeno, ali ima dosta toga da se uradi. Ono
što je jedna velika razlika ovde je da Albanci hoće da budu uključeni
u državne organe, ali Vlada nema volju. Na Kosovu Vlada Kosova pruža
mogućnost Srbima da budu uključeni u državne organe,  oni neće. Ali, i
to je druga politika. Ovde mislim da ima dosta zastoja, a kad kažem
državni organi mislim da preduzeća gde je osnivač Vlada Republike
Srbije. Mi imamo, na žalost u  20. Veku , a Srbija pretenduje da uđe u
EU, jedan organ koji je čisto etnički srpski. Nijednog  ALbanca  nema u,
npr. katastru. Katastar je u ovoj zgradi gde smo sada. Zamislite sada,
Srbija hoće da uđe u Evropsku uniju, a u jednoj opštini gde više od
50% čini albanska nacionalna zajednica nema nijednog uposlenog radnika
Albanca.

NNR: Kakav je Vaš osećaj, da li su Albanci na jugu Srbije ili u
Preševskoj dolini, ponekad taoci tih razgovora i političkih igara
između Beograda i Prištine?

NA: To je tačno, na žalost, mi smo taoci tih odnosa između Beograda i
Prištine. Ali ne znači da će tako da bude. Jedan narod je veliki samo
ako omogućava malim nacionalnim zajednicama da imaju ista prava. Čini
mi se da Vlada Republike Srbije nema volju da Albancima omogući da
budu građani prvog reda.

JUGpress : Jedan od velikih problema koji je registrovan u Bujanovcu jeste da
mladi ljudi odlaze zato što nema posla. Kakva je situacija, da li
postoji opasnost da Bujanovac ostane bez mladih ljudi, bez obzira o
kojoj zajednici se radi?

NA: Na žalost, jedan broj omladine posle liberalizacije viznog režima
otišao je u inostranstvo. Najviše je otišlo Albanaca, ali ima i Srba i
Roma. Ali, s obzirom da je to na tri meseca, jedan mali broj se
nije vratio, snašao se kako se snašao, ali izvestan broj ide na tri
meseca, pa se vraća u tom pravcu. Kao što sam rekao, Vlada mora da se
više pozabavi privrednim razvojem. Idu i Albanci i Srbi i Romi jer
vide da nemaju neku perspektivu što se tiče privrednog razvoja. Mislim
da je poslednjih 3-4 godine to stabilizovano, ali ne znači da ne
gledaju neku svoju perspektivu. Svaki omladinac koji završava neku
školu, bila to viša ili visoka i sebe ne može da nađe ovde, gleda
svoju budućnost na nekom drugom mestu.

JUGpress : Bujanovac je jedna od opština koja se nalazi na migrantskom putu
ka zapadnoj Evropi. Da li to može postati problem za Bujanovac?

NA: Prošle godine, negne juna, jula, avgusta meseca dosta migranata je
prošlo kroz Bujanovac, odnosno došli su na nišku autobusku stanicu
ovde u Bujanovac i otišli su u pravcu Šida ili Beograda. Ove godine
sasvim mali broj prolazi kroz Bujanovac, odnosno preko železniče
stanice u Bujanovcu. I  čak je jedna italijanska firam preko projekta
koji so dobili renovirala zgradu ŽTP u Bujanovcu. E, sad, kako oni
dolaze do tu, nije mi jasno. To su , verovatno, neregistrovana lica u
Preševu koja idu direktno, povezani su sa nekim organima, ja u to ne
ulazim. Na žalost, na ljudima koji hodaju hiljadama kilometara neki su
itekako zaradili pare, ali to država treba da gleda. Bilo je i nekih
koji su preko nas otišli iz Bujanovca u pravcu granice sa Hrvatskom
ili drugim državama, ali sad ih nema.
SITUACIJA
JUGpress : Obavezno pitanje kad se priča u Bujanovcu je kakva je
bezbednosno-politička situacija?

NA: Mislim da je što se tiče bezbedonosne situacije sve relativno
mirno, takođe i politička situacija. Ali, uvek da bi sve bilo stabilno
ima dosta faktora. Pre svega zavisi od građana koji žive u Bujanovcu,
da li su Albanci, Srbi, Romi ili ostali, u tom pravcu doprinos treba
da da i država, neki put ne treba oni da podržavaju lošu vest i svi
bi trebali u medijima da ne prikazuju u Bujanovcu samo crno, pošto ima
i lepih stvari.

JUGpress: Međunarodna zajednica je bila veoma zainteresovana za Bujanovac,
Preševo i Medveđu, za položaj Albanaca i ostalo. Da li imate utisak da
poslednjih godina to interesovanje se smanjuje?

NA: Međunarodna zajednica ima još interesovanja što se tiče ovog
regiona, počevšo od OEBS-a koji ima kancelariju u Bujanovcu koja
pokriva Preševo i Medveđu. Takođe, sada i novi projekat koji je prošle
godine počeo Evropsli PROGRES ,  koji je finansrian od Evropske Unije i
švajcarske ambasade. Normalno , problem međunarodne zajednice više nije
bivša Jugoslavija, odnosno bivše republike Jugoslavije, nego su
najviše fokusirani na međunarodne problem,  kao što je Sirija,
Ukrajina, itd. Malo je ovaj balkanski problem stavljen sa strane, ali
ne treba zaboraviti da je međunarodna zajednica mnogo uložila u Balkan
i ona neće dopustiti da se situacija destabilizuje u regionu Balkanu, a
pre svega u Preševskoj dolini.