BEOGRAD
Bez obzira na povećan broj mehanizama zaštite bezbednosti novinara,
nije došlo do smanjenja broja napada na novinare, jedan je od
zaključaka analize „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u
Srbiji: Novi stari izazovi”. Кroz kontinuirano učešće u procesima
unapređenja sistema zaštite medijskih radnika, u ovoj analizi Slavko
Ćuruvija fondacija ispituje da li su i kako nadležni prevazišli ranije
ustanovljene prepreke u ovom sistemu, te prenosi razgovore sa 10
novinara o iskustvu sa krivičnopravnom zaštitom.
Kako je analizom ustanovljeno, broj mehanizama zaštite novinara se
vremenom uvećava. Trenutno su u Srbiji aktivna dva radna tela – Stalna
radna grupa za bezbednost novinara i Vladina radna grupa za bezbednost
i zaštitu novinara, a novinari za informisanje i podršku mogu
koristiti i platformu Bezbedninovinari.rs i SOS telefon 0800-100-115.
Određena unapređenja u sistemu zaštite uočena su zbog donošenja Opšteg
obaveznog upustva za postupanje tužilaštava, kojim je obuhvaćeno 34
krivična dela koja se mogu izvršiti na štetu novinara. Ovim uputstvom
tužilaštvima su naložene i promene u hitnosti postupanja u slučajevima
zaštite novinara, promene u njihovom evidentiranju, a povećan je i
broj kontakt tačaka pri tužilaštvima.
Analizom je ustanovljeno da je uputstvo dovelo do brže reakcije
tužilaštva neposredno nakon podnošenja krivične prijave i taj utisak
dele kako udruženja novinara tako i sami oštećeni novinari. Ipak, broj
odbačenih krivičnih prijava i dalje je veliki, novinari kontinuirano
trpe posledice napada koji nisu kažnjivi zakonom, doživljavaju
sekundarnu viktimizaciju kroz sistem zaštite, a kao bitan nedostatak u
postupanju tužilaštava, novinari ističu nedobijanje informacija o toku
postupka.
Iako postoje primeri efikasnog rešavanja slučajeva u pravosudnom
sistemu, analiza je pokazala da je veliko nepoverenje novinara u
sistem zaštite.
Ispitani novinari uglavnom misle da su selektivnost i zavisnost od
političkog pritiska glavne odlike rešavanja napada na novinare, te da
postoje pravila po kojima nadležni određuju koje će slučajeve rešiti.
Novinari u čijim se slučajevima postupa efikasno, misle da je tako jer
napadač nije blizak vlasti ili deo nje. Svi intervjuisani novinari
smatraju da su nadležni nedovoljno osvešćeni u vezi sa napadima na
novinare, a njihov rad najviše puta opisan je pojmovima „ignorisanje”
i „licemerje”.
Autorke analize su Nataša Jovanović i Danica Đokić.