Analiza SĆF: Veći broj mehanizama zaštite nije poboljšao nivo bezbednosti novinara

BEOGRAD

Bez obzira na povećan broj mehanizama zaštite bezbednosti novinara,
nije došlo do smanjenja broja napada na novinare, jedan je od
zaključaka analize „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u
Srbiji: Novi stari izazovi”. Кroz kontinuirano učešće u procesima
unapređenja sistema zaštite medijskih radnika, u ovoj analizi Slavko
Ćuruvija fondacija ispituje da li su i kako nadležni prevazišli ranije
ustanovljene prepreke u ovom sistemu, te prenosi razgovore sa 10
novinara o iskustvu sa krivičnopravnom zaštitom.

Kako je analizom ustanovljeno, broj mehanizama zaštite novinara se
vremenom uvećava. Trenutno su u Srbiji aktivna dva radna tela – Stalna
radna grupa za bezbednost novinara i Vladina radna grupa za bezbednost
i zaštitu novinara, a novinari za informisanje i podršku mogu
koristiti i platformu Bezbedninovinari.rs i SOS telefon 0800-100-115.

Određena unapređenja u sistemu zaštite uočena su zbog donošenja Opšteg
obaveznog upustva za postupanje tužilaštava, kojim je obuhvaćeno 34
krivična dela koja se mogu izvršiti na štetu novinara. Ovim uputstvom
tužilaštvima su naložene i promene u hitnosti postupanja u slučajevima
zaštite novinara, promene u njihovom evidentiranju, a povećan je i
broj kontakt tačaka pri tužilaštvima.

Analizom je ustanovljeno da je uputstvo dovelo do brže reakcije
tužilaštva neposredno nakon podnošenja krivične prijave i taj utisak
dele kako udruženja novinara tako i sami oštećeni novinari. Ipak, broj
odbačenih krivičnih prijava i dalje je veliki, novinari kontinuirano
trpe posledice napada koji nisu kažnjivi zakonom, doživljavaju
sekundarnu viktimizaciju kroz sistem zaštite, a kao bitan nedostatak u
postupanju tužilaštava, novinari ističu nedobijanje informacija o toku
postupka.

Iako postoje primeri efikasnog rešavanja slučajeva u pravosudnom
sistemu, analiza je pokazala da je veliko nepoverenje novinara u
sistem zaštite.

Ispitani novinari uglavnom misle da su selektivnost i zavisnost od
političkog pritiska glavne odlike rešavanja napada na novinare, te da
postoje pravila po kojima nadležni određuju koje će slučajeve rešiti.

Novinari u čijim se slučajevima postupa efikasno, misle da je tako jer
napadač nije blizak vlasti ili deo nje. Svi intervjuisani novinari
smatraju da su nadležni nedovoljno osvešćeni u vezi sa napadima na
novinare, a njihov rad najviše puta opisan je pojmovima „ignorisanje”
i „licemerje”.

Autorke analize su Nataša Jovanović i Danica Đokić.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare