Analiza jesenje setve ozimih strnina

LESKOVAC

Vrlo aktuelna tema u krugu ratara, kao i šire javnosti jeste jesenja setva hlebnog žita, ali i ostalih strnina bitnih za ishranu stoke. Na području Jablaničkog okruga setva je počela u optimalnom agrotehničkom roku. Odmah nakon berbe/žetve kukuruza ratarima je savetovano zaoravanje biljnih ostataka i đubriva, predsetvena priprema zemljišta i setva, kako bi se iskoristio period povoljne vlažnosti u zemljištu. Ono što posebno ohrabruje, jeste podatak sa terena da je ove godine sve više površina sa zaoranim biljnim ostacima, na šta smo predhodnih godina naročito apelovali. Proizvođači koji su iz tehničkih i organizacionih razloga sejali kasnije, suočavaju se sa problemom da nema dovoljno vlage za nicanje, ali ima osnovnih uslova za osnovnu obradu, predsetvenu pripremu zemljišta i samu setvu imajući u vidu da su padavine tokom septembra i oktobra stvorile povoljne uslove za realizaciju setvenih radova (slika 1). Setva ozimih strnih žita se privodi kraju, što nam govori da će setva biti završena u tolerantnom roku, jer svedoci smo da se setvom do 15. novembra na području Jablaničkom okruga mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi.

Usevi pšenice i ječma ranijih rokova setve su u fenofazi od nicanja do razvijena tri lista (slika 2). Poslednjih godina sve veće površine zauzimaju i fakultativne sorte čiji prinosi ispunjavaju očekivanja proizvođača.

Slika 1. setva pšenice u tolerantnom roku setve;

slika 2. pšenica iz optimalnih setvenih rokova (orig).

Ovogodišnja setva je značajno skuplja u poređenju sa višegodišnjim prosekom. Da ove godine na području Jablaničkog okruga budu uvećane setvene površine za 10-15% jeste činjenica da postoji veliko interesovanje i realna potreba za ovom kulturom, a svakako stoji i činjenica da je pšenica najbolji predusev skoro svim gajenim kulturama. Zbog poskupljenja semenske pšenice sejala se kako deklarisana- semenska, tako i podsemenska pšenica (pšenica iz domaće proizvodnje koja se zaprašuje kontaknim fungicidima). Prilikom izbora sorti, proizvođačima se savetuje izbor sorti koje su boljeg kvaliteta zrna. Na kvalitet zrna osim izbora sorte veliki uticaj ima i nivo primenjene agrothnike. To se naročito odnosi na izbalansiran odnos mineralnih hraniva. Pre svega, đubrenje treba planirati na osnovu urađene agrohemijske analize zemljišta i datih preporuka u smislu količina i odnosa pojedinih hraniva. Startna ishrana fosforom i kalijumom je od izuzetnog značaja strnina, dok prihrana azotnim đubrivom tokom februara i marta (zavisno od vremenskih prilika i stanja useva) nema alternative, i ako očekujemo dobar prinos i kvalitet zrna na pravilnu ishranu ne smemo zaboraviti uprkos visokoj ceni mineralnih đubriva. U daljem toku vegetacije s proleća treba blagovremeno otpočeti sa suzbijanjem korova u usevu vodeći računa o fenofazi biljke domaćina, korovske flore i izboru preparata. Takođe, ne treba zanemariti prisustvo bolesti i štetočina u usevu tokom čitavog perioda vegetacije. Imajući u vidu da je zahvljujući visokim temperaturama tokom oktobra u usevima zasejanim u optimalnom agrotehničkom roku došlo do pojave lisnih vaši i cikada (u pojedinim usevima preko praga štetnosti što je 10% biljaka sa navedenim insektima), kada se preporučuje sprovođenje tretmana nekim od registrovanih insekticida.
Na vremenske prilike ne mmožemo uticati, ali ono što jeste u našoj moći, jeste prilagoditi agrotehniku trenutnim uslovima spoljne sredine i potrebama biljaka, jer cilj svake proizvodnje jeste postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta.

Dr Jelena Stojiljković
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare