Albanska zastava i ekonomija

MEDVEDJA

Zašto je Nikola Keljanović maknuo albansku zastavu? Ili kada će ekonomija uspeti da na Balkanu izleči rane iz prošlosti…, pita se Muharem Salihu iz Medvedje u tekstu dostavljenom JUGpressu.

“Šta je moglo da natera Nikolu Keljanovića, srpskog dečaka, mog sugrađanina, da pre nekoliko dana skine albanske zastave sa stubova rasvete u Beogradu? Rekao je da se zalaže za pomirenje i da nije imao u prošlosti neprijateljski odnos prema Albancima. To je normalno za njegove godine. Nisu se pojavile njegove veze sa ekstremističkim organizacijama, ni ljubiteljima sporta ni politikom. Na sreću, ne misle svi u Srbiji isto kao on. Kada je premijer Rama po drugi put posetio Beograd, prisustvovao sam predstavljanju njegove knjige „Kurban“ i njegovom izlaganju na poslovnom forumu u Nišu. Intelektualna elita Beograda, ali i njegovo obezbeđenje trčalo je da uzme autograme ili se slika sa njim… Ali zašto se Nikola naljutio na albansku zastavu, kao i neki njegovi mladi prijatelji? Pretpostavljam da je zbog konfliktne retorike koju razmenjuju lideri dve zemlje, Srbije i Kosova, ili stava pojedinih segmenata srpskog društva prema Albancima, koji su prisutni u svim medijima. Iako savet koji daju posrednici glavnih procesa pomirenja u istoriji glasi: Izbegavajte retoriku podela kojom se podriva dijalog. Ja, Muharem Salihu, 53 godišnjak, iz Tupale, Medveđa, koji u Tupalo živi iz kolena u koleno, ne bih to uradio ni u Srbiji, ni na Kosovu, ni u Albaniji, i nigde na svetu ni sa čijom zastavom.

Ja sam državljanin Srbije, albanske nacionalnosti. Kao preduzetnik aktivan u Venetu, u Italiji, poznat po svojim visokim etičkim standardima, takođe bih predložio lek za rane iz prošlosti, koje potiču retoriku podela koja truje umove mladih ljudi poput Nikole. To je ekonomija, glupa je, govorio bi bivši američki predsednik Klinton u predizbornoj kampanji. A ja, skromno, smatram da je ekonomija jedan od lekova – ne jedini, koji može izlečiti Nikolu, i njemu slične, i na jednoj i na drugoj strani, koji se ljute na zastave drugih. Ja sam iz Medveđe, teritorijalno najveće opštine u kojoj žive Albanci, sa oko 500 kvadratnih kilometara, koja je verovatno i najsiromašnija opština u Srbiji. Zašto pobogu, kad je Bog, bilo Albanaca ili Srba, bio velikodušan: imamo retke i dragocene minerale, imamo nadzemne i podzemne termalne vode, imamo šume, imamo važan strateški položaj.

Ali Albanci beže na Zapad. Perverzna i diskriminatorna primena zakona o matičnim knjigama – od strane pojedinih segmenata ministarstva unutrašnjih poslova – lišava Albance prava da budu jednaki građani. Od posledica ovog zakona se ubio moj sunarodnik Zećir Sinanović. A kriv je ljudski faktor, tačnije politika. Evo zašto, dok sam u Beogradu i dok se sastaju lideri Albanije, Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore na još jednoj rundi inicijative Otvoreni Balkan, želim da im poručim: Razgovarajte o ekonomiji, ali idite dole na teren. Dođite u Medveđu, dođite u Preševsku dolinu i proverite vrednost vaših ideja i dogovora u multietničkom okruženju. Uveren sam da će u Medveđu doći i premijer Kurti, koji je veoma zabrinut za dobrobit i napredak svojih sunarodnika u Republici Srbiji. Uveren sam da premijeri i predsednici, državnici regiona, zajedno sa ljudima iz biznisa i civilnog društva mogu da isprave mnoge stvari i da sebi daju za pravo da promovišu ciljeve koji su oktriveni kroz ovu inicijativu. Ako Otvoreni Balkan favorizuje strane investicije, investicije naših građana, albanske nacionalnosti, Medveđa može biti novo čudo Srbije i Balkana. Počevši od izgradnje autoputa i pruge koje bi išle od Leskovca, prolazile kroz Medveđu i kroz Prištine na Kosovu, stigle do obale Albanije. Tuda bi prolazile rude i turisti. I ja, i mi u poslovnoj zajednici, snažno bismo podržali ovu inicijativu: to bi bio Put prijateljstva koji bi zbližio naše narode i nacije. Tako ne bi bilo mladih poput Nikole kojima bi palo na pamet da skinu zastave bilo koje države. Ukoliko Otvoreni Balkan omogući slobodno kretanje građana regiona i moje opštine, trebalo bi zaustaviti proces pasivizacije adresa Albanaca širom Republike Srbije. Tu igru, koju Biserko naziva etničkim čišćenjem, treba prekinuti, i kome god da ju je zamislio, ona treba izgledati veoma nazadnom. Tako bi se moji sunarodnici vraćali i ulagali u svoje domove, u sanaciju grobova predaka, u fabrike i hotele za termalni turizam. Kada bi se Otvoreni Balkan spustio sa sastanaka u hotelima i diplomatskih prijema, na ljudski nivo, blizu ljudima, rešavajući njihove probleme, ekonomskim instrumentima, niko ne bi imao rezervi prema ovoj inicijativi. Ekonomija rešava nejednakost kroz svoje zakone. Kosovo bi govorilo o ekonomiji za stolovima Otvarenig Balkana, o brigama naroda, dok bi se pravda bavila ranama iz prošlosti u institucijama pravde. Pravda je spora, ali dostižna – kaže poslovica. Ekonomija nije spora pa se s toga ne treba niti zaustaviti”, navodi Muharem Salihu.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare