Akreditacija zdravstvenih ustanova radi kvalitetnije zaštite

NIŠ

Nestandardizovane procedure u zdravstvenim ustanovama u Srbiji koje su posledica, između ostalog I nedovoljne komunikacije među ustanovama zdravstvene zaštite dovodi do niza problema  u njihovom radu. Ovo nije karakteristično samo za jug Srbije, ali je na jugu, tačnije u Nišavskom upravnom okrugu danas održan sastanak kako bi se ubuduće  prevazišli problemi u konunikaciji I radu ydravstvenih ustanova . Jedno od rešenja je formiranje radnih tela koje će dati preporuke za izradu I usaglašavanje procedura u zdravstvenim ustanovama u sva tri nivoa zdravstvene zaštite.

 Ovo je prvi takav sastanak I prvo radno telo koje se formira sa ovim ciljem. U  ovom radnom telu predviđeno je da bude sedam predstavnika, od toga po dva predstavnika Kliničkog centra, opšte bolnice, Doma zdravlja i jedan iz Agencije.

Program rada  donosi samo Radno telo a zaključci ovog tela biće prosleđeni ministarstvu . Manjkavost sadašnjih zakonskih rešenja je što su zaključci Radnog tela su preporuke ali nisu obavezujući.

Još jedna od manjkavosti zakonskih rešenja je pitanje akreditacije. U Srbiji akreditacija nije obavezna ali je preporučljiva. Samo  pedesetak ustanova do sada je obezbedilo akreditaciju a veliki broj je u postupku akreditacije.

Kada bi sve zdravstvene ustanove u Srbiji bile akreditovane i postojao  identičan način prijema pacijenata i rada bio bi i u  malim seoskim sredinama u ambulantama i u Domovima zdravlja u gradovima . To je važno kažu u Agencuiji za  kkreditaciju ,  jer standardizovane usluge donose bolje uslove za pacijente ali i za zdravstvene radnike.

Agencija će raditi na tome da uz postojeće standarde za akreditaciju, I  postojeće procedure zdravstvene ustanove sa sva tri nivoa zaštite udruže, da se  vide koji su problemi i da se nađe način za njihovo rešavanje. To je  zbog bezbednosti pacijenata i kvalitetnije zdravstvene zaštite.

„ Cilj nam je da pokušamo da na jedan sistemski način da doprinesemo da pacijent ima isti tretman i ista očekivanja prema svim ustanovama na bilo kom novou zdravstvene zaštite bilo gde u republici Srbiji“, kaže Arsenović i dodaje da “ Pacijent koji dođe u zdravstvenu ustanovu I sama ustanova kada ima prijem pacijenta treba tačno da zna u određenom trenutku, ne samo šta treba da radi, nego na koji način treba da radi. Ne sme da postoji razlika, bez obzira gde god se pacijent obrati treba da postoji jedan uniformno pristup lečenju” kaže Vladimir Arsenović iz agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.

Kada postoji ujednačen I utvrđen postupak smanjuje se mogućnost grešaka I pacijent prolazi kroz istu proceduru bez obzira u kojoj zdravstvenoj ustanovi se nalazi.

Kako kaže prof. dr Miroslava Živković, pomoćnik direktora Kliničkog centra Niš, ovaj Klinički centar je u postupku akreditacije od novembra 2016. godine. Napravljeni su timovi, za sada ih ima 15,  sa sto izvršioca akreditacionih postupaka , lekara i medicinskih sestara. Održavaju se redovno  sastanci. Do sada ih je bilo dvadesetak sa predstavnicima za akreditaciju kao i petnaestak internih sastanaka i usvojili su oko 250 procedura. Kako je rekla usvajanje dosadašnjih procedura  na odeljenju gde radi  olakšalo rad I postupak . Kako kaže “ radim na odeljenju Urgentne neurologije, gde svaki postupak mora da bude standardizovan. Imate jasna pravila i sledite ih i naravno da je to mnogo lakše – rekla je doktorka Živković.

 „Bitno je da jedan postupak na klinici bude kompletno standardizovan. Time je moguće dobiti na kvalitetu i uštedeti sredstva. Postupak upućivanja na skener, postupak prijema pacijenata na kliniku, postupak transporta od klinike kući, jednostavne, naizgled sitne stvari ali vrlo bitne“, objašnjava dr Živković.

U kliničkom centru  Niš očekuju da izrade sve potrebne procedure tokom ove i sledeće godine  a da Klinički centar postane akreditovana zdravstvena ustanova.

Kako smatra dr Živković nakon usvajanja procedura zdravstveni radnici moraju da budu u obavezi da će te procedure poštovati.

Da bi se postupak akreditovanja zdravstvenih ustanova na jugu Srbije ubrzao i usvpojile jednoobrazne procedure  potrebno je napraviti radna tela koje će preporučivati standarde.

Prosec akreditacije košta u zavisnosti od veličine zdravstene ustanove od nekoliko stotina do nekoliko miliona dinara. Jednom dobijena akreditacija ne znači trajnost akreditovane ustanove več se obnavlja na četiri godine.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare