LESKOVAC
Od kada je, napokon, i na ovim prostorima „uplovila demokratija“, nema dana, ma kakvi dan, ne prođe sat, a da vam neko ne skreše u lice čuvenu sintagmu „Tako ja mislim“! Odjedared su svi počeli da misle o svemu i svačemu; odjedared je polupismeno i nepismeno, Ono koje ne zna ni slova da sriče, imalo svoje mišljenje: od kvantne fizike, preko Higsovog bozona do širenja Univerzuma, a pogotovu o međunarodnoj politici, ljudskim pravima i svetskoj zaveri, predvođenoj, naravno, Nemcima i Vatikanom, protiv Srba. Sve To kuso i repato, sav taj intelektualni bašibozluk, postao je „ekspert“ opšte prakse; počelo je da klepeće i deli lekcije o svemu i svačemu, pogotovu o pojmovima o kojima pojma nema. Dočekavši svojih pet minuta vorholske slave, oni su društveno preobraženje iskoristili da, kao svaka neznalica, mogu biti u „pravu“ jer zaboga „Tako ja mislim“! Sve sa nadom da im se je Sudbina osmehnula i da je došlo njihovo vreme, ne znajući jadni da je još u starom Rimu postojala poslovica koja, u vrlo slobodnom prevodu, glasi: „Sudbina pametne vodi za ruku, a budale na silu vuče tako da im glava odskače po kaldrmi.“ Bez obzira na sve Oni su terali po svome, ne vodeći računa da se o naučno i stručno definisanim pojmovima, a čije značenje ne znaju ne mogu da „vade“ imbecilnom sintagmom: Tako ja mislim. Svoje elementarno neznanje su skrivali iza tupoidnih reči: „Tako ja mislim“, koje mogu da važe samo o onom natpisu na tarabi; vaše je pravo da mislite da je To istina, kao što je vaše pravo da mislite da je To odvratna laž. Ni više ni manje – vaše pravo i vaša pamet. Koliko vas je bog obdario. Zašto to kažem? Zato što „Tako ja mislim“, može u smiraj dana, predveče, kada sedite na porodičnoj terasi, u vašem sokačetu, zajedno sa familijom:otac, majka, braća, sestre, žena, deca, da iznosite svoja mišljenja bez opasnosti po sebe, a i bližnju okolinu. E, sada će te reći: Ajde more, pa prošli put si pisao sasvim drugojačije, pisao si da svako ima pravo na sopstveno mišljenje, kao i iznošenje istog u javnost jer je to jedno od osnovnih ljudskih prava; zagarantovano članom 19. Univerzalne Deklaracije UN koji kaže: „Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima bez obzira na granice.“ Nikakva novost nije ovaj član Deklaracije; nikada nije, od kad je sveta i veka, bilo ko i bilo gde osuđen i kažnjen zbog Svog mišljenja. Nikada! Polako, imajte strpljenja. Ne trčite pred rudu. Pravo na sopstveno mišljenje je, apsolutno nepotrebno ubačeno u povelji o ljudskim pravima, zato što do dana današnjeg nisu pronađeni i usavršeni instrumenti koji mogu da otkrivaju šta koji pojedinac misli. Jok, more! Nema instrumenta pomoću kojeg može da se pročita sastav misli i da na osnovu njih zabrane ili dozvole dotične. Jok, more, jok! Šta hoću da kažem? Samo to, da je svako u svojoj glavi sam svoj gospodar i u tom prostoru mu je sve dozvoljeno. Zato je sloboda mišljenja, bez obzira na donetu Deklaraciju, apsolutno i dozvoljena i zagarantovana!
Međutim, bez obzira na sve napred napisano stara je istina da „iznošenje mišljenja“ nikada nije nevino, zato što je Ono nemilosrdno, što predstavlja agresiju, što nam pomaže da preskočimo prepreke; odatle je „Tako ja mislim“! Zato je iznošenje mišljenja opasna kategorija. Da navedem primere? Može? Kralju Kembiza, njegov najbliži prijatelj Preksasp, izneo mu je svoje mišljenje, govoreći da mnogo pije i da je pijanstvo sramno za jednog kralja koga prate sve oči i uši. Na ovo kralj reče: „Da se uveriš kako nikada ne gubim glavu, pokazaću ti već da su u mojoj službi i moje oči i moje ruke i kad sam pijan.“ Onda je pio još obilnije i mrtav pijan naredi da uđe u sobu sin njegovog prijatelja koji mu je izneo svoje mišljenje. Tada kralj zateže luk i probode samo srce mladića, pa razderavši mladićeve grudi, pokaza šiljak strele u samom srcu te upita oca mladićevog da li ima dovoljno pouzdanu tuku. Ovaj potvrdi da ni Apolon nije mogao sigurnije da pusti strelu. Idemo dalje. Persijskom kralju izneo je svoje mišljenje Harpag, njegov ispisnik i kućni prijatelj, da treba da bude manje ohol i svirep, zbog čega mu je ovaj postavio na trpezu za ručak njegovu rođenu decu i onda ga zapitao da li mu se sviđa kako je jelo prigotovljeno; zatim, kada je video da se ovaj zasitio svojim jadima, naredio je da se donesu njihove glave i upitao o ugošćenju. Nisu nedostajale reči jadniku, nisu se usta zatvorila. „Kod kralja“ reče drug iz detinjstva „svaka gozba je prijatna.“ Sada ću vam dati primer kralja Aleksandra Velikog, koji je Kilta, druga iz detinjstva i svog najdražeg, ako ne i jedinog prijatelja, probo kopljem, svojom rukom, za vreme gozbe zato što je izneo svoje mišljenje u vezi Aleksandrovog oblačenja. Pazite, to se događa u antičkoj Heladi, zori i izvorištu demokratije, gde je kobajagi svako mogao da kaže šta misli.
Ali, to je bilo pre više od dvadeset vekova reći će te vi, druga su sad vremena, druga se sada pesma peva; sada imamo Deklaraciju. Polako, samo malo strpljenja, kažem ja.
Sada, kada imamo Deklaraciju, dolazi stvaran problem – sloboda govora i izražavanja. Sada nema verbalnog delikta, reći će te vi! (Verbalni delikt – zločin učinjen rečima.) Malo Morgen kažem ja. Ma, znam i ja šta piše ali nije tačno. Još kako ga ima! I to u zemljama Evropske unije. Samo da napomenem: Sloboda govora je pravo da se govori slobodno, i da se iznose stavovi bez cenzure i straha od kazne, odnosno „Sloboda govora je pravo izražavanja vlastitih stajališta i razmišljanja bez straha da će vas neko u tom pokušati sprečiti ili zbog toga kazniti. Naziva se i slobodom izražavanja.“ Znate onu pesmu: Laži, laži vere …? Znate. E, baš dobro. Pa, to je To! Zato i kažem malo Morgen.
Mogao bih do sutra da nabrajam primere, koji su se odigrali u EU, a gde su akteri osuđeni na dugogodišnju robiju samo zato što su javno izneli svoja mišljenja. Tako je, samo primera radi, E.C. nemački istoričar osuđen na 5 g. robije, a 87-godišnja poznata nemačka desničarka U. H.-V na 10 meseci robije samo što su napisali i u TV emisiji rekli da je „holokaust najveća i najodrživija laž u istoriji“. U deset od 27 članica EU negiranje holokausta tretira se kao verbalni delikt za koji su zaprećene teške novčane i zatvorske kazne. Za negiranje holokausta odmah zatvor, a o Jasenovcu možete u EU napisati i propagirati, kao onomad onaj hrvatski biskup, da je bio banja za oporavak, i nikom ništa. Ali zato ako neko negira, iznese svoje mišljenje, da Domovinski rat nije bio odbrambeni kazniće se zatvorom do 3 godine. Ili kada nobelovac O.P. kaže da su njegovi sunarodnici načinili holokaust nad Jermenima i Kurdima, onda dobije sudski proces i zamalo bude proteran iz zemlje. Ili, možete o Isusu Hristu i Muhamedu napisati šta god hoćete i šta vam je volja, nacrtati najodvratniju karikaturu, onda ste vi heroj, ali završićete na sudu ako najblaže uvredite novinara pripadnika od boga izabranog naroda. Možete, baš preko puta cetinjske Mitropolije, da organizujete izložbu „umetničkih slika“ na kojoj je vajar izvajao Hristovo Raspeće, a u čijem podnožju je stavljen ljudski izmet i konzerve sa ljudskom mokraćom – i nikom ništa!
Kod nas u Srbiji možete da pozivate, ne da prizivate nego pozivete, na državni udar, pa nikom ništa! Možete, ako ste bivši ministar S.U. da kao predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća pozivate mlade Bošnjake da naprave svoju državu u državi Srbiji; možete ako ste predsednica H. O. i zovete se S.B. da najogoljenije i najdirektnije kršite Ustav Srbije, pozivajući vlade stranih zemalja da priznaju KiM kao nezavisnu državu koja mora da bude primljena u UNSKO; možete, ako ste B.K., N.Č. ili Č.J. da na sva usta propagirate da KiM nije Srbija; možete znači da činite veleizdaju svoje zemlje i nikom ništa. Jer kod nas Sve možete reći šta hoćete, možete učiniti šta hoćete, a da ne snosite posledice. Ukoliko vlast ne odluči drugojačije pa vas kazni zbog nekog „tvita“ ili „posta“. Sve možete samo: Budi naš, pa radi šta znaš!
Ali, ne daj bože, ako samo kažete da je AV peder odmah u aps! Digne se takva dževa, to biva proglašeno za svetsku zaveru i rušenje ustavnog poredka, za kočenje reformi i Miškovićevu kuhinju! Napišite, kao što je to uradila B.B. 4.12.2014.g., u tekstu gde kritikuje prevelike privilegije, po njenom mišljenju, Roma u Srbiji, i bićete uhapšeni! Na Aranđelovdan ove godine u svom stanu, u prisustvu žene i uplakane dece uhapšen je dr A.F. profesor Filološko-umetničkog fakulteta. Desetorica pripdnika, pazite desetorica, a ne jedan ili dva, upala je u stan dr A.F. i uhapsila ga zbog snimka na „Jutjubu“ koji je nazvao: Vučić i NATO gde je osudio doček gen.sek. NATO-a sa pogačom i solju. Šta hoću da kažem? Pa, samo to da: „Kraljica svih reči je sila“! Nisam sada otkrio rupu na saksiji. Ma, taman posla! Ma, nije nego! „Ko zna – već zna, ko još ne zna – nikada neće ni znati; kome je jasno – jasno je, kome nije – nikada mu i neće biti jasno.“ Da je ovo pravna država, kao što nije, jer legitimna pravna država je ona država koja se zasniva na bar sledeća tri principa: jednakim pravima, jednakim obavezama i jednakim mogućnostima za sve građane, svi bi mi, bar tako bi trebalo, bili jednaki pred zakonom. Ako nismo, kao što nismo, jednaki pred zakonom onda imamo simulakrum ljudskih prava; to nisu više ljudska prava već najogoljenija politika. A, vi dragi sugrađani znam da znate, ali samo da vas podsetim: Politika je samo balans moći. Jak može sve. Slab ne može ništa ili skoro ništa! Zato da ja leskovačkom plebsu kažam: Uticaj Deklaracije u Srbiji, kao i odnos prema slobodi izražavanja, je kao uticaj gama zraka na sablasne nevene. Što će reći, nikakav! Zato je To laži, laži vere…, zato Deklaracija kontaminira ukupan javni prostor propovedajući tzv. poželjni javni govor i to u sredinama gde skoro ne postoji, ili je u najmanjoj meri izražena vladavina prava i sloboda izražavanja. Gospodo Leskovčani moramo jednom za svagda da prihvatimo istinu da je pravo na mišljenje nepobitna činjenica, a da je sloboda govora odgovornost.
Za kraj, ako je neko imao dovoljno strpljenja da sve ovo čita, da citiram V.D. : „Dakle, pošto postoji utvrđena činjenica da je …, pričati da to ne postoji nije deo slobode govora. E, to je ono što treba regulisati zakonom koji bi kažnjavao negiranje činjenica.“ Tek sada dolazi stvarni problem – sloboda govora. Zato bi trebali sledbenici pokreta za ljudska prava da sednu pred kamere, ili napišu, i objasne suštinu i ograničenje iste. A, kako Mi nismo „siroti mali hrčki“ odlično znamo da ne postoji sloboda govora i da je sve to samo ogromna notorna laž, a da je istina u Orvelovim rečima: “U vreme sveopšte prevare, govoriti istinu smatra se revolucionarnim činom.“
I zato dragi sugrađani To nakaradno i nepotrebno, a sasvim pogrešno dvoumljenje između pravih, dokazanih i zvaničnih definicija i vaših stavova, tj. „Tako ja mislim“ uzeće vam mnogo godina. Možda čak i budućnost. Ne treba vam to.Nemojte proći kao onaj Buridanov junak između dva plasta sena. Zato je i moj savet: “U ćutanju je sigurnost”. Tako ja mislim!
dr Vjačeslav Nešić