NOVI SAD-NIŠ-KRALJEVO-PROKUPLJE-PIROT
(VOICE)
Da li je su Srbiji arčenje javnih resursa postalo “normalna”,
podrazumevajuća stvar?
Iako im je to pred očima i direktno, svakodnevno ugrožava njihove
interese, građani veoma retko prepoznaju, a još ređe reaguju na
zloupotrebe vlasti na lokalnom nivou. Da li je zloupotreba, pogotovo
na lokalu, postala “normalna stvar”, da li je postalo društveno
prihvaćeno da će vlast “iskoristiti” svoje pozicije za bahato
bogaćenje? Organizacije civilnog društva, iako razvijene na
nacionalnom nivou, veoma retko reaguju na ozbiljne slučajeve korupcije
na lokalnom nivou, koje se uglavnom kriju u sferi građevinarstva i
javnih nabavki. Prvi razlog za to je svakako strah, jer u pitanju je
ozbiljan novac i može se “izgubiti glava”. Drugi razlog je neznanje.
Uprkos priči o demokratiji, pravnoj državi, vladavini prava i ostalim
floskulama, politika u Srbiji, pa i ona na lokalu, najčešće se svodi
na njen primordijalni oblik – privilegije za one koji su na funkcijama
i njihovo besomučno arčenje, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Zbog
toga, ističu oni, lokalni izbori ne smeju više da budu gola borba za
vlast i privilegije i moraju se vratiti svojoj stvarnoj svrsi – borbi
za bolji život gađana u lokalnim samoupravama. Ne smeju više da budu
zamagljeni velikim idejama već okrenuti stvarnom životu građana na
lokalu i njihovim potrebama.
Ponašanje stare/nove vlasti u Beogradu potpuno je ogolilo ovaj princip
tokom netom završene izborne kampanje, jer je ona birače otvoreno
plašila namerom opozicije da dođe na vlast i dočepa se gradske kase
(?) na koju, izgleda, samo ona imapravo. Borba za preduzeća, stranačko
zapošljavanje, nekontrolisani i namešteni tenderi samo su vrh ledenog
brega i ono što prvo vidi prosečni birač, iako brojni unosniji poslovi
prolaze ispod „radara“.
Planovi
Plan generalne regulacije bavi se opštim parametrima izgradnje. Plan
detalje regulacije je, u suštini, ono što je uvek bilo osnova
planiranja. Njime je propisana spratnost, regulacija ulice, propisuju
se gabariti objekta, njihova visina, položaj zelenih površina i svi
ostali parametri za gradnju, koji moraju biti ispunjeni da bi
investitor mogao da dobije građevinsku dozvolu. Jednom rečju, taj plan
je zakon za gradnju.
Što je babi milo…
Odbornik Lokalnog fronta u kraljevačkom parlamentu Predrag Voštinić,
za VOICE ocenjuje da svako vidi ono što mu je blisko, pa građanima
koji su nezaposleni uvek prvo u oči upada stranačko zapošljavanje van
svakog konkursa ili moralnih uzusa.
– A u principu, etablirane političke partije koje sebe smatraju
jedinim legitimnim borcima za vlast bore se za ono što ljudi ne vide,
a to je zloupotreba svega što se može nazvati javnim resursom –
upozorava Voštinić. Reč je, kaže, najčešće o donošenju odluka koje
pojedince dovode u položaj koji bi mogao da zloupotrebi, a tu su i
trgovina uticajem i moći i sve ostalo što se u političkom folkloru
tretira kao „normalno“.
– Dakle, „normalno“ je kada si na vlasti da nekome obezbediš pristup
nekom resursu. „Normalno“ je kada si na čelu neke institucije da
nekome koga poznaješ obezbediš i „nacrtaš“ tender po njemu, „normalno“
je da generalni urbanistički plan ili detaljni urbanistički plan
prilagodiš nekom ko te je podržavao i podržavaće te i dalje – ističe
on.
Manipulacije građevinskim zemljištem i nekretninama i javne nabavke –
glavni izvor korupcije na lokalnom nivou.
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD),
upozorava za VOICE da su se, nakon što je proces centralizacije
ozbiljno ispraznio kase na lokalu, kroz limitiranje izvornih prihoda
tako i smanjenje transfera, lokalne vlasti okrenule “oprobanim
metodama” izvrdavanja propisa i procedura u dve oblasti koje su ostale
kao jedini prostor za zloupotrebe. Jedna od njih su javne nabavke gde
se, po pravilu, uslovi nabavki šteluju tako da samo jedan “odabran”
ponuđač može da ispuni propisane uslove.
Danijel Dašić: Sve veći broj javnih nabavki ima samo jednog ponuđača,
što predstavlja proceduralni apsurd i izrugivanje propisima
– Rezultat: sve veći broj javnih nabavki ima samo jednog ponuđača, što
predstavlja proceduralni apsurd i izrugivanje propisima. Najnoviji
“virus Keep Light” ponuđača novogodišnje rasvete proširio se Srbijom,
tako da sad svi veći gradovi koriste njihove usluge kroz sistem javnih
nabavki sa jednim jedinim ponuđačem. Niš nije izuzetak od tog pravila.
Druga “omiljena” tema je manipulacija gradskim zemljištem i
nekretninama, gde se menjanjem urbanističkih planova “preko noći”
omogućava izgradnja objekata na prostorima gde nije bila dozvoljena –
kaže Dašić.
Građani su svedoci da neretko na zelenim površinama u gradovima širom
Srbije osvane benzinska pumpa ili stambeni objekat mimo svakog plana,
te da plaćeno igralište nikada ne bude isporučeno. Zbog toga naši
sagovornici upozoravaju da građani moraju obratiti pažnju na najave
izmena regulacionih planova u pojedinim delovima grada, te reagovati
ukoliko primete nepravilnosti dok ne bude kasno.
Izvrdavanje borbe protiv korupcije
U okviru primene aktivnosti previđenih Akcionim planom za Poglavlje 23
(usvajanje LAP – lokalnih antikorupcijskih planova i PI – planova
integriteta) sve lokalne samouparave u obavezi su da kroz te planove
uspostave mehanizme za borbu protiv korupcije (lokalni antikorupcijski
forum), procedure za zaštitu uzbunjivača (oblast 3 LAP-a), kao i
sistem građanskog nadzora i kontrole nad procesom donošenja i trošenja
budžeta (oblast 16 LAP-a). Takođe, obavezno je postojanja građanskog
posmatrača u delovima lokalnih samouprava gde postoji mogućnost
zloupotrebe javnog interesa, navode u Koaliciji za decentralizaciju.
– Na žalost, zainteresovanost EU da kontroliše proces i volja aktuelne
vlasti da ga sprovede se završava onog trenutka kad se uradi krovni
dokument na nivou Beograda. Tako da ne iznenađuje da se primena
pomenutog Akcionog plana, kao i čitavog drugog niza reformi od 2015.
do danas dovodi do apsurda – Srbija nazaduje na listi po indeksu
percepcije korupcije – kaže Danijel Dašić iz NKD dodajući da su oni
tim povodom pokrenuli pilot projekat koji meri efekte primene
aktivnosti predviđenih Akcionim planom za Pogavlje 23 na lokalu, u tri
okruga: Pirotski, Niški i Toplički.
– Naši početni nalazi ne predstavljaju iznenađenje – od 15 opština i
gradova u ta tri okruga, samo sedam je usvojilo LAP, a u 12 je usvojen
i PI. Sa druge strane procesa, u Beogradu je samim uvajanjem Akcionog
plana, “čekirano” da je obaveza ispunjena. Naš posao, kao organizacije
civilnog društva je da objasnimo građanima da imaju pravo, ali i
obavezu da štite javni, a samim tim i svoj interes. Takođe, imamo
obavezu da ovaj probem predstavimo i visokim predstavnicima EU, kako
bi izbegli skretanje ka stabilokratiji i žrtvovanje demokratije – kažu
u NKD.
Zloupotrebe sa nekretninama
Sagovornik VOICE-a iz oblasti građevinarstva upozorava da su upravo u
toj oblasti najopasnije zloupotrebe, prevashodno zbog toga što je u
opticaju ogroman novac. Korupcija se tu najčešće sprovodi zloupotrebom
prilikom izrade ili izmene planske dokumentacije koja je u nadležnosti
lokalnih samouprava poput planova generalne regulacije, planova
detaljne regulacije i urbanističkih projekata. Tu su, kaže, cake, a
problem je što najčešće izradu ili izmenu tih planova samo formalno
inicira grad ili opština, iako je javna tajna da većinu tih planova
iniciraju privatni investitori. Na primer, na nekom području hoće da
grade, ali im nije dovoljna spratnost P+2, pa žele promenu plana da se
ide na P+3, što znači sprat više i, automatski, više novca.
– U suštini, nije korupcija ako imaš deo grada gde su samo kuće i gde,
usled širenja, treba povećati gustinu stanovanja. Struka regularno
može da predloži da se podigne spratnost za jednu ili dve etaže, ali
je uvek tanka linija prelaska granice javnog interesa. Jer, ako
investitor želi još, onda dolazi do klasične korupcije. Recimo, umesto
odluke da na nekoj lokaciji spratnost bude P+5 ti dobiješ P+15, što je
deset etaža više, a kad se to pomnoži sa cenom kvadrata u evrima
dobiju se ogromne sume novca – kaže sagovornik VOICE, koji je dobro
upućen u građevinske poslove u Novom Sadu.
Javna je tajna da postoje ljudi koji koordinišu aktivnosti između
investitora i nadležnih u gradu, kako bi svi bili namireni
Dodaje da je tako nešto posebno sumnjivo u situacijama kada grad
godinama ne odobrava gradnju na nekoj lokaciji, a onda je odjednom
dozvoli, uprkos protivljenju i zamerkama struke i građana. Javna je
tajna, navodi, da postoje ljudi koji koordinišu te aktivnosti između
investitora i nadležnih u gradu, kako bi svi bili namireni.
– Najgore od svega je što po zakonu postoje brojne pravne alatke da se
sporan plan na više mesta obori. Na javnom uvidu bi mogao da uložiš
žalbu, kao odbornik gradske skupštine mogao bi da iniciraš da se
pokrene rasprava o tome i da se to pitanje podigne na viši nivo, ali
to se uglavnom ne dešava, ljudi su tu da se glasa. Kada se izglasa na
gradskoj skupštini, zakonski mora da prođe sedam dana da plan postane
važeći i to je to. A tri godine kasnije, kad postane jasno da je u
pitanju očigledna korupcija, više ne postoje mehanizmi da se to
promeni. Oni su pokriveni, prošli su sve moguće nivoe procedure –
zaključuje naš sagovornik.
Osnovni način za pokrivanje radnji suprotnih interesima građana jesu
floskule o razvoju grada i otvaranju radnih mesta, kaže naš sagovornik
i navodi primer Novog Sada gde će na parceli između Spensa i Merkatora
nići još jedan tržni centar.
– Gradiš šoping-mol u situaciji kada ne znaš šta ćeš sa Spensom.
Pravdaš to zapošljavanjem 2.000 ljudi, a otpustićeš možda toliko u
Merkatoru i Spensu. I još imaš problem šta ćeš sa tim objektima – kaže
on. Druga stvar je česta predimenzionisanost objekata koju postojeća
infrastruktura ne može da izdrži.
– Na nekim lokacijama mi pričamo o više od 1.000 novih stanovnika. To
znači na stotine automobila, pričamo o instalacijama, struji, o tome
da li vodovodna mreža podržava dodatnih 1.000 stanovnika. Tobože se
urade neki elaborati, ali kad naručiš elaborat s ciljem da nešto
uradiš, u njemu ćeš dobiti sve što poželiš – kaže on. Ističe i da bi,
kada su u pitanju atraktivne parcele u samim centrima gradova, oko
kojih se nalaze brojni javni objekti i sadržaji važni za
funkcionisanje grada, bez obzira što su u pitanju privatne parcele
bilo neophodno organizovati konkurs na osnovu kojeg bi se odlučilo šta
će se graditi.
Revolt građana poništio odluku SO
Predrag Voštinić: Više od milion evra godišnje izdvajamo za privatno
partnerstvo sa rođacima, prijateljima i kumovina Srpske napredne
stranke (foto: N1)
„Interesantan“ slučaj zloupotrebe interesa građana zabeležen je skoro
u Požegi, kada je opština pokušala da za 12 miliona dinara kupi
nelegalno izgrađeni objekta od 400 kvadrata čiji vlasnik je suprug
predsednice Skupštine opštine Požega. Nakon revolta građana odustalo
se od kupovine. Voštinić kaže da sličan primer u Kraljevu, za razliku
od Požege, nije sprečen.
– To je zloupotreba zakona o javno-privatnom partnerstvu, koja je
dovela do toga da više od milion evra godišnje izdvajamo za privatno
partnerstvo sa rođacima, prijateljima i kumovina Srpske napredne
stranke i porodice Nikolić, koja drži privatno auto-transportno
preduzeće za prevoz putnika u javnom saobraćaju u Kraljevu. Dakle, mi
taj novac da smo iskoristili za pravljenje javnog preduzeća, mi bismo
ga napravili. Ako vam kažem da je ukupan budžet Grada Kraljeva recimo
25 miliona evra, a da preko milion evra dajemo za tako nešto, onda je
jasno u kakvim procentima učestvuje zloupotreba u politici – kaže
Voštinić.
Dašić ističe da je najčešća manipulacija s kojom su se susretali u
praksi potpisivanje vrednih ugovora o održavanju ili izgradnji sa
preduzećima koja ne ispunjavaju osnovne uslove.
– Jedan od primera je rekonstrukcija Toplane Jug u Nišu, koja je
izvedena nekvalitetno i gde je tek nakon višestrukih havarija i
velikog revolta građana otkrivena čitava mreža preduzeća koje su bile
zadužene za izgradnju, nadzor i nabavku, a da proces odabira,
pregovaranja i kontrole rada nije postojao. Drugi eklatantan primer je
firma koja je potpisala sa gradom ugovor o asfaltiranju i održavanju
gradskih saobraćajnica, a koja se do prošle godine bavila
ugostiteljstvom – kaže on. Dodaje i da su troškovi putovanja i
reprezentacije omiljeno mesto za manipulaciju.
– Imamo gradske funkcionere koji su već nekoliko službenih automobila
slupali koristeći ih van radnog vremena, gde se dešavalo da “nestanu”
i zvanični zapisnici sa uviđaja saobraćajne policije. “Lepa Brena za 6
osoba” – takođe predstavlja redovni primer manipulacije, gde je jedna
gradska opština potpisala značajne ugovore sa selektovanim kafanama
širom Srbije – kaže Dašić.
VOICE je nedavno pisao o kreativnim zloupotrebama javne kase na
lokalu, nauštrb javnog interesa i na štetu građana. Jedan od sličnih
poteza, na štetu građana, jeste i izmena gradskih zona na osnovu kojih
se određuje visina poreza na imovinu. Tako je 2014. godine gradska
vlast u Pančevu uz povećanje iznosa stope tog poreza istovremeno
promenila i zone, pa su pojedini građani došli u situaciju da im porez
na imovinu po novom obračunu skoči za čak 300 odsto! Istovremeno,
nekretnine koje su obuhvaćene proširenjem zona, nisu dobile srazmerno
kvalitetnu komunalnu opremljenost kao stanovnici iste zone u drugom
delu grada.
Poznati su i slučajevi kada je lokalna samouprava, nakon što je strani
investitor iskazao interesovanje za neku lokaciju, istu prodala
povezanom privatnom licu. Kada investitor na kraju odluči da kupi
parcelu, kupuje je od privatnog lica po značajno većoj ceni, a novac
se onda deli učesnicima u postupku.
Iskustva drugih – Zagreb je naš
Da su zemlje regiona ili zemlje bivše SFRJ zaista spojeni sudovi,
pored porasta nacionalizma, svedoče „bolesti“ koje politički sistemi u
njima prolaze. Protivljenje zloupotrebama javnih resursa i samovolje
dugogodišnjeg zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića, iznedrila je
i političku platformu Zagreb je naš, koja je nakon brojnih akcija ušla
i u zagrebačku skupštinu osvojivši osam odsto glasova. Teodor
Celakoski iz inicijative Zagreb je naš za VOICE kaže da im je ulaskom
u parlament način borbe protiv zloupotreba olakšan zbog dostupnosti
materijala, ali da je tu neophodan „rudarski posao“ kako bi se u
nečemu što na prvi pogled izgleda čisto, uvidele mogućnosti za
mahinacije.
– Uzmimo primer zamene zamljišta. Vrlo često se u Zagrebu radi zamena
zemljišta na način da se neko gradsko zemljište sa privrednim
subjektom zameni za drugo, tako da se vrednost i gradskog i drugug
prilagodi da ide u korist privatnoj strani. I tu imate onda par
miliona vrednosti moguće pronevere, a da nemate kvalitetne instrumente
javnog uvida u to – kaže on. Celakoski dodaje da je veliki problem što
u lokalni parlament svakog meseca dolazi neverovatna količina
potencijalno problematičnog sadržaja.
– Bez obzira što načelno postoji transparentnost vlasti i što možete
tražiti različite dokumente na uvid, problem je da često ne znate koje
informacije treba da tražite. To vlast koristi, pa i eksperti koji su
upućeni u sistem, ako nemaju insajdersku informaciju, često teško mogu
znati šta je po sredi dok ne bude kasno – kaže Celakoski ističući da
nisu uvek u pitanju velike katatrofe, ali da je ceo mehanizam tako
postavljen da „grabi resurse“.
– Supstanca toga od čega mi kao zajednica možemo živeti, a to su naši
resursi, postaje eksploatisana na način da se izvlači profit i
stanovništvo je, na neki način, objekt potrošnje – kaže Celakoski.
Primer za to je borba inicijative Srđ je naš i Zelene akciju, koju je
podržao i Zagreb je naš, a reč je o borbi protiv izgradnje
sportsko-rekreacionog centra na platou Srđ iznad Dubrovnika, vrednog
više milijardi kuna. Celakoski kaže da nekretnine u Slavoniji nisu na
sličnom udaru, zbog čega je jasno da procesi ekstrakcije vrednosti
zavise od pozicije na jadranskoj obali.
Strah i neznanje vladaju civilnim sektorom
Iako svesni brojnih manipulacija, građani se za sada ne udružuju ili
to čine veoma, veoma retko u organizacije koje bi se suprotstavile
manipulacijama u oblasti građevine. Naši sagovornici ocenjuju da je u
pitanju strah, ali da je razlog tome i što je kultura u siromašnom
društvu na veoma niskom nivou, dok je za razumevanje arhitektonske i
građevinske kulture neophodan viši stepen obrazovanja, pa se kod
građana sve završava na nivou komunalnih problema.
– Da se razumemo, to nije kod nas samo, u celom svetu je kontrolisana
izgradnja. Tu su velike pare i jako je teško da izneseš precizan stav,
jer ako ukažeš na stručne probleme, onda gađaš pored mete zato što je
suština problema u korupciji. A da bi se borio protiv toga, ne trebaš
građevinca, inženjera ili arhitektu, već borca protiv korupcije –
navodi naš sagovornik.
Danijel Dašić podseća na dugogodišnju praksu nemešanja u poslove
vlasti tokom poslednjih nekoliko decenija i veoma loš Zakon o
uzbunjivačima, koji je usvojen suprotno sugestijama i preporukama
stručne javnosti i organizacija civilnog društva, nakon čega je
drastično smanjen broj prijava.
– Ključ leži u velikoj finansijskoj koristi koji ovakav sistem
udruživanja između donosioca odluka na lokalu i kriminogenih struktura
omogućava u okviru postojećeg sistema i moći da se vrlo lako
“ućutkaju” institucije sistema (sudstvo i tužilaštvo). Ta neformalna
udruženja raspolažu novcem, uticajem i ostalim resursima koji im
omogućavaju da se efikasno obračunaju sa uzbunjivačima bilo na
zakonski ili neki drugi način. Veliki broj zapaljenih automobila u
Nišu je najbolji pokazatelj da se ta neformalna udruženja ne
ustručavaju od napada i na visoke političke ili čak policijske
službenike – ističe Dašić.