Životna sredina je trinaesto prase

LESKOVAC


Tema ovog osvrta je uticaj ekonomije na ekologiju pisano u formi tako da se pospeši dijalog čitaoca i autora, kretanjem pogleda usmerenog napred i nazad. Počinjemo od dvadeset šestog po redu Biznis foruma održanog prvih dana ovog marta na Kopaoniku na kome su predstavnici države, ekonomske i finansijske elite razmatrali temu „Srbija deset godina posle velike recesije – snažnan rast kao imperativ“. Razmatranje makroekonomske politike u maloj i siromašnoj zemlji kao što je Srbija nije moguće bez osluškivanja globalnih ekonomskih aktuelnosti. Zato naš biznis forum ima svog idejnog oca koji krajem januara, ove godine četrdeset osmi put, okuplja u švajcarskom mondenskom skijalištu Davos najuticajnije ljude iz sveta ekonomije i politike. Tema ovogodišnjeg „Svetskog ekonomskog foruma“ je bila oblikovanje globalne arhitekture u vreme četvrte industrijske revolucije. Podsetimo se da je tema prvog skupa u Davosu 1971. godine bila kako usvojiti američki način upravljanja, a to se pre pola veka odnosilo na drugu industrijsku revoluciju.
Sada kretanjem pogleda usmerenog unazad dolazimo do Srbije u vremenu kada je industrijski talas zapljusnuo njene gradove i doneo prve probleme u životnoj sredini. O tome svedoči vest u „Leskovačkom glasniku“ iz 1930. godine: „Približuju se topli dani kada će proizvođači konoplje po svome starom običaju početi da tope konoplju u Veternici. Koliko je ta praksa štetna po zdravlje građana ne treba mnogo dokazivati. Veliki smrad i nečistoća, koja pliva rekom preko celog leta, ne dozvoljava stanovnicima jedne velike varoši kao što je Leskovac da se ljudski okupaju i raslade za vreme užasnih vrućina. Kako doznajemo tome će se ove godine učiniti kraj na taj način, što će Opština udariti velike takse za one proizvođače koji tope konoplje izvan varoši uzvodno, dok će proizvođači koji tope konoplju izvan varoši nizvodno biti oslobođeni ove takse. Pozdravljamo ovaj korak Opštine kad već sami proizvođači nisu našli za shodno, i pored tolikih opomena, da prestanu sa svojom rđavom navikom topljenja konoplja uzvodno. Nadamo se da će ova mera imati uspeha i da će se neobazrivi proizvođači prema ostalom svetu urazumiti kad se udare po kesi.” Ovaj primer od pre osamdeset godina o jednoj od prvih zabeleženih kaznenih mera „po kesi“ i izjava ministra zaštite životne sredine na ovogodišnjem „Srpskom Davosu” gde je rekao da je životna sredina trinaesto prase i da ima malo razumevanja za ovu oblast, najubedljivije govori o nivou naše društvene i ekološke stvarnosti.
Vezu između ekonomije i ekologije najbolje je predstavio još 1984. godine tadašnji japanski premijer Nakasone nagovestivši promene u ekonomskoj politici svoje zemalje sledećim rečima: „Ako tonu čelika preradimo u automobile zaradićemo desetak hiljada dolara. Ako taj čelik pretvorimo u kompjutere zarada se meri stotinama hiljada dolara. Japan želi prodavati znanje, baš kao i druge razvijene zemlje, a preradu sirovina, skupih i prljavih, uz utrošak energije, još skuplje i još prljavije, želi prepustiti drugima.” Nekoliko godina kasnije, kada je srpsku privredu već zapljusnuo treći talas društvenih promena – informatička revolucija, jedan drugi Japanac je 1989. godine posetio Srbiju. Bio je to Akio Morita osnivač i predsednik globalne kompanije SONI koji je, posle razgovora sa tada političkim liderom i kasnijim predsednikom države, posetio Elektronsku industriju Niš. Osim kratke novinske vesti nikada nisu saopšteni razlozi posete i ishod razgovora koji su vođeni u Beogradu i Nišu. Mogli bi smo danas reći da je SONI srpskom elektronskom mezimčetu ponudio sliku Japana kako je oslikao Nakasone i da je to Akio Morita, izvesno, saopštio inače ne bi helikopterom sleteo u kompleks fabrike u Nišu.
Bilans onoga što će se u narednim decenijama desiti u ekonomskom pogledu sa Srbijom je predstavljeno u jednom istraživanju prema kome smo od 1990. do 2015. godine izgubili društveno bogatstvo izraženo u potencijalnom BDP u ukupnom iznosu od oko 635 milijardi evra. U tom izgubljenom društvenom bogatstvu su sadržane i 15 milijardi evra koje se spominju sada kao neophodna investicija za dostizanje ekoloških standarda EU koji se moraju ispuniti do procesa pristupanja i u odobrenom prelaznom periodu. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i sanitarnih deponija lokalne samouprave se uveliko zadužuju kod stranih banaka ili sklapaju javno-privatno-partnerstvo.
Neka se zaštita životne sredina i smatra sporednom stvari, suvišnom, takoreći kao nešto što se tretira kao upotrebljena stvar koja se odbacuje. U nekim slučajevima takva sporedna stvar može imati upotrebnu vrednost. To su na primer pomije, ali u toj metafori u skladu sa naslovom važi pouka da za dobro prase nema loše pomije.

Nebojša Veljković

(Autor je doktor nauka zaštite životne sredine)

1
Ostavite komentar

avatar
1 Tema komentara
0 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Najvise reakcija na komentar
Najvaznija tema
1 Autor komentara
zoe Skorasni komentari autora
  Prati  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
zoe
Gost
zoe

Leskovac daje pun doprinos ocuvanju zivotne sredine. Komunalna preduzeca u organizaciji gradske vlasti neprekidno ciste deponije, grad izdvaja sreddstva za projekte odeljenja za zastitu zivotne sredine, grad finansira liniju mulja.