Zdenko Kolar, basista : Kad si muzičar nema limita

LESKOVAC

Najširoj muzičkoj publici Zdenko Kolar je poznat kao basista novotalsne grupe „Idoli“, ali i po nastupima i albumima sa bluz-grupom „Zona B“. Imao je i sporedne role u više filmova i serija, a 80-ih godina je popularnost stekao i kao lik iz reklamnog spota za Rafineriju ulja za motore Modriča. Na muzičkoj sceni gotovo pola veka.

„Nema tu neke velike priče, život je takav, svima nama prolaze godine. E, sad, ako nešto voliš da radiš, to ti ide od ruke, pa zašto to onda ne bi radio i u poznim godinama života? To je sasvim normalno. U principu, kad si muzičar, tu nema limita. To je adrenalin koji dobijaš dok sviraš, to ti daje snage i volje i da živiš,“ kaže Kolar Za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.

DANAŠNjI KLINCI

Na koncerte gde nastupa Zdenko dolaze oni koji su rasli uz njegovu muziku, ali i oni koji su rođeni godinama i decenijama kasnije. Ti današnji klinci, kaže on, imaju potpuno pogrešnu percepciju.

„Oni kažu blago vama, vi ste živeli u neko drugo vreme. Kažem im da nije bilo baš tako lako, bilo je mnogo teško, da se pojaviš negde… Danas imaš internet, imaš jutjub, možeš sve da vidiš, da „skineš“, a mi smo slušali, pa pogrešno „skidali“ pesme, pa kao šta je ovo, kako ovo ide, kakav je ovo akord… Pa ideš po ćoškovima gde neki stariji momci sviraju devojkama, gledaš u prste kako svira i šta svira… Mi smo imali muke da naučimo, danas čak ne moraš ništa da znaš, naučićeš na internetu.“

LESKOVAC I KAMO DALjE

Poslednji put u Leskovcu je Zdenko Kolar nastupio sa bluz grupom „Zona B“.

„Bio je to nastup u sklopu Roštiljijade, i mogu reći da je bilo dobro, ostao mi je taj nastup u sećanju. Nadam se da to neće biti i poslednji. Postao sam u međuvremenu penzioner, uglavnom sedim kući, sviruckam nešto na kompjuteu i verovatno negde na jesen izbacujem solo album. Imam nešto što se može naći na internetu, radim sa grupom Magic Bush, pojavila su se dva singla… To nije kao nekad, ali pojaviće se ne nekom CD-u i LP-iju, imamo izdavača… Nešto treba raditi, ja, između ostalog, to znam da radim, pa šta bude, biće…“

KOMŠIJA I SARADNIK VLADA DIVLjAN

Neizostavan deo života Zdenka Kolara je Vlada Divljan, koji je na žalost, preminuo 2015. godine, a s kojim je Zdenko odrastao u životnom, ali i muzičkom smislu.

„Sećam se kada smo Vlada i ja počinjali karijeru, pa on kaže „Komšo, jer smo bukvalno bili komšije, zid je delio sobe i krevete u kojima smo spavali, sanjao sam noćas da ti i ja sviramo na bini na Subotičkom muzičkom festivalu (Muzički festival u Subotici preko koga su svoju popularnost učinili vidljivijom mnogi bendovi s kraja 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, prim. I.S.), sedimo na nekim barskim stolicama i u jednom trenutku ti počinješ da padaš u sred pesme jer si izgubio ravnotežu, mene hvata panika, ne znam da li da te hvatam ili da nastavim da sviram… Interesatnan san, a mi smo kao „Idoli“ kasnije nastupili na tom festivalu… Opet, bilo je padova na bini, to se događa, sapleteš se o neki kabl…“

Divljan je kao autor ostavio mnogo značajniih pesama uz koje su odrastale generacije. O njegovoj popularnosti među kolegama muzičarima govori i podatak da se redovno održavaju koncerti u znak sećanja na njega. Jedan je nedavno održan u Beogradu, gde je bend (Ne)normalni sa gudačkim okestrom koji broji više od 20 umetnika i među kojima je i harfistkinja Marija Arsenijević, održao koncert Vladi u čast izvodeći njegove najpoznatije i najpopularnije pesme. Naravno, neizbežni deo koncerta bio je i Zdenko Kolar.

„Ovo su malo drugojačiji aranžmani u odnosu na kako je to zvučalo nekad. Treba eksperimentisati, menjati, možda se to i neće nekom svideti. Ja ne znam da li bi se i samom Vladi to svidelo, nije on bio rad da koristi violine, govorio je da mu je to nekako cigu-ligu, to razvodnji stvar, liči na revijsku muziku, na puziku za ples, a mi smo ipak bili rokeri, makar navodni rokeri (smeh).“

Zdenko je imao prilike i da vidi nastup pod nazivom „4 Maljčika“ gde klaviristi Aleksandar Šandorov (takođe dugogodišnji saradnik Vlade Divljana, prim I.S.) i Nemanja Nikolić napravili spoj muzike Vlade Divljana i Segerja Prokofjeva.

„To mi baš lepo zvuči, mada je to sve samo ne eksperiment. Interesantno je kako njih dvojica koriste klasičnu muziku Prokofjeva tu i tamo, pa pomalo dodaju Vladu…“

Prerana smrt Vlade Divljana je bila gorka pilula za sve, pa i za Zdenka.

„Ja sam tu pilulu popio odmah tog dana kada sam čuo da je on umro. Bio sam na poslu, znao sam da je bolestan, ali nisam verovao da je bolest toliko uzela maha. Vlada me je folirao, lagao, nije hteo da ja shvatim da je to teška situacija koju je izazvao kancer. Rekao je da će to lako da prođe, koristi neke čajeve, super se oseća… Ali, kad sam ga poslednji put video za života, bilo je koncertu u Zaječaru, svirali smo zajedno, a on je rekao da mu trne desna ruka, ne može da svira baš kako treba.. Mislio sam da je malo „zarđao“, ali je očigledno da je organizam počeo da reaguje… Sećam se da me je, u trenutku kada sam saznao za Vladinu smrt, zvala neka budala od neke novinarke, ne znam ni odakle joj moj telefon, da me pita šta imam da izjavim na tu temu. Progutao sam neku knedlu, rekao nešto suvislo, rekao da me se manu, da se nose, a ona je to od reči do reči napisala… Ni malo to nisam lako podneo, žao mi je što nisam seo u auto, otišao kod njega u Beč… Mi smo ipak radili 50 godina zajedno, živeli zajedno kao prve komšije… I dandanas mi je teško, stalno mislim da će negde pojaviti… Taj užitak s njim na sceni, ta energija koju je on imao, to je nešto neponovljivo…“

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare