Zbog vrućina čak 61.000 smrtnih slučajeva u Evropi, najviše pogođene tri zemlje, postojeće strategije nedovoljne

BEOGRAD

Procenjeno je da je prošlog leta bilo čak 61.000 smrti povezanih sa vrućim talasima u Evropi, prema novom istraživanju, što sugeriše da su napori zemalja u pripremi za toplotu neodgovarajući.IZVOR: EPA-

Studija istraživača iz evropskih zdravstvenih instituta procenjuje da je više od 61.600 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa vrućinama u 35 evropskih zemalja od kraja maja do početka septembra 2022, tokom najtoplijeg leta u Evropi.

Studija, objavljena u ponedeljak u časopisu Nature Medicine, pokazala je da su mediteranske zemlje – Grčka, Italija, Portugal i Španija – zabeležile najveću stopu smrtnosti u odnosu na veličinu populacije.

„Mediteran je pogođen dezertifikacijom, toplotni talasi se pojačavaju tokom leta zbog ovih sušnijih uslova”, rekla je koautorka studije Džoan Balester, profesorka na Institutu za globalno zdravlje u Barseloni.

Tokom leta kada su evropske zemlje pogođene intenzivnim šumskim požarima i sušom, Portugalija je zabeležila najvišu temperaturu od 47°C u julu – što je malo manje od najtoplije temperature u zemlji u istoriji, koja je iznosila 47,3°C 2003. godine.

U apsolutnim brojevima, Italija, Španija i Nemačka su zabeležile najviše smrti zbog vrućine (18.010, 11.324 i 8.173 smrtnih slučajeva).

Kako klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstiču više temperature, toplotni talasi postaju sve češći i ozbiljniji. Ekstremne toplote mogu da ubiju izazivanjem toplotnog udara ili pogoršanjem kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, pri čemu su stariji ljudi među najugroženijim.

Istraživači su koristili epidemiološke modele da analiziraju koliko smrtnih slučajeva može biti direktno povezano sa toplotom, od većeg broja smrti koje su evropske zemlje zabeležile prošlog leta – taj broj bio je neobično visok.

Zemlje, uključujući Francusku, uvele su nacionalne planove za suočavanje sa intenzivnim temperaturama nakon smrtonosnih toplotnih talasa u Evropi 2003. godine – među merama su sistemi ranog upozorenja i više zelenih površina u gradovima.

Ali istraživači su rekli da prošlogodišnji veliki broj smrtnih slučajeva ukazuje na to da su ove strategije nedovoljne i da ih treba hitno pojačati.

„Ovo je pokazatelj tim zemljama da moraju da razmotre svoje planove i vide šta ne funkcioniše“, rekla je Kloi Brimikomb, klimatski naučnik sa austrijskog Univerziteta u Gracu.

Nemačko ministarstvo zdravlja prošlog meseca je pokrenulo kampanju namenjenu lokalnim vlastima za izradu akcionih planova za toplotu, kao što je povećanje zaštite za beskućnike ili obezbeđivanje više vode za piće u javnim prostorima.

Broj umrlih se povećava svake godine… Relativno ih je lako spasiti ako imamo plan”, rekao je nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah.

Izvor: EURACTIV.rs

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare