Završena berba grožđa

VLASOTINCE

Pre nešto više od pola veka berba grožđa u vlasotinačkom kraju bila je prava svetkovina. U slavu vinograda trubači su svirali u Belom kamenu, Popovom lugu, Kozaračkim i Dadinačkim vinogradima. Zaprege volova ponekad su imale problema i muke da iz vinograda stignu do kuće ili vlasotinačkih zadružnih podruma, zbog loših puteva…
Od svirke trube i trubača u vinogradima, već godinama nema ništa, osim da su putevi, čak, i neprohodniji u odnosu na ranije godine, jer su urasli u šipražje, a neki su se potpuno izgubili. Vinogradi polaku nestaju, nema ko da ih obrađuje, a sve je poskupelo osim grožđa. Nema više kupaca, ili se pojave tek poneki, iz Vranja, Surdulice, Vladičinog Hana, Niša, Pirota, i Babušnice, koji su bili stalne mušterije vinogradarima iz Orašja, Kukavice, Dadinca, Jastrepca…

Ovogodišnja berba trajala je neobično dugo. Bez malo mesec dana. Kvalitet grožđa je bio na najvišem mogućem nivou, a cena skoro ista, pa čak i manja u odnosu na prošlu godinu. Čekali su vinogradari kupce ali njih nije bilo. Čekali su ih do zadnjih dana, ali došao je trenutak kada su morali da oberu svoje vinograde, jer grožđe je počelo da strada. a kad je tako – mora da se bere, što za vino, što za rakiju.

Ovogodišnji rod i kvalitet grožđa su najvišem mogućem nivou. Letnja žega u velikoj meri podigla je kvalitet grožđa koje je pre toga dobro i ponelo. Srećom ove godine nije bilo gradonosnih oblaka, tako da je grožđe imalo sve preduslove da normalno živi i razvija se,  i da uz to ima i svoj produženi životni vek. Doduše bilo je nekoliko kišnih dana, ali i pored toga, skoro da se ne pamti da je nekad ovoliko dugo trajala berba. Glavni razlog vremenski produžene berbe je što je ponuda bila veća od potražnje.  Predhodnih godina bilo je kupaca sa svih strana, a sada se pojavio veoma mali broj njih koji bi od njega pravili pravili sopstveno vino, – jada se Cvetko Janković iz Kukavice, koji važi za jednog od najboljih rezača vinove loze i čiji su vinogradi ogledalo lepog i kvalitetnog rada u delu Kozaračkog vinogorja.

JUGpress: Šta je bilo odlučujuće da ovogodišnji rod grožđa bude po svim parametrima na najvišem nivou ?

Janković: – Nema u tome neke posebne filozofije. To je da se vinograd uradi kako treba i na vreme, a da se potom štiti adekvatnim zaštitnim sredstvima, što je najvažnije. Uz to, potrebno je da bude dosta sunčanih dana i da nema gradonosnih oblaka, koji znaju ponekad da unište sav rod. Na našu sreću toga nije bilo i zato je ova godina uspešna po rodu i kvalitetu grožđa.

JUGpress: Koji su vaši planovi za narednu godinu kada je u pitanje obrađivanje vinograda?

Janković: – Ja sam u već poodmaklim godinama, snaga i ruke me već izdaju. Sagledavajući trenutnu situaciju, a još i nadolazeće godine, ne vidim da da će biti  mnogo sreće u vinogradarskim poslovima. Hemijska sredstva su poskupela mnogo, nafta takođe, a cena grožđa ove berbe skoro da je na istom nivou u odnosu na prošlu godinu.  A kad tu dodamo, ono, možda najvažnije, svoj višak nema kome da prodamo. Sve ovo bilo je drugojačije pre pola veka kada je svako zrno grožđa bilo otkupljeno od tadašnjih zemljoradničkih zadruga i njihovih vinskih podruma. Danas je opšti haos u tom delu i zašto bih ja ulagao, ako profita nema. Zbog toga sam već prodao jedan vinograd po minornoj ceni, a mnogo više vinograda je napušteno i nema ko da ih radi, – slikovito prikazuje današnje stanje u vinogradarstvu Cvetko Janković, koji je posle odlaska u penziju, našao sebi novo ,,radno mesto” u vinogradima, kako svojim tako i tuđim, gde je majstorki orezavao vinovu lozu.   

U dvorištu Ivana i Marjana Jovanovića iz sela Orašja se muljalo grožđe za vino i za sopstveni podrum. Maleni Ognjen svom svojom snagom pomagao je ocu i dedi, dok je baba Mira disciplinovala svog unuka tako glasovito da se čak čulo i u Menjinci, a možda i do pola sela. Domaćinstvo porodice Jovanović svake godine podiže lestvicu rekordnog roda u svoja dva vinograda.

– Prethodnih godina imali smo kupce za čitav godišnji rod. Dolazili su godinama, ali mnogi su odustali od kupovine grožđa. Prodali smo opet dobru količinu, a preostali deo biće uskladišten u buradima i našem podrumu, gde već imamo puno vina iz prošle godine – kaže Marjan Jovanović, koji je već preuzeo dirigensku palicu u svom domaćinstvu.

JUGpress: Kako ste zadovoljni ovogodišnjim rodom a i kvalitetom samog grožđa?

Jovanović: – Ubrali smo blizu četiri hiljade kilograma grožđa, a što je najvažnije ono je izuzetno dobrog kvaliteta i pruža mogućnost da se napravi dobro vino.

JUGpress: Da li se isplati rad u vinogradima?

Jovanović: – Ne naročito, ali puno više nego kada je u pitanju kukuruz i pšenica. Bez obzira što je cena grožđa nešto veća u odnosu na prošlu godinu, od prodatih nešto više od dve tone grožđa, mogu biti, donekle, i zadovoljan. U podrumu imam puno vina i rakije, a  od ovogodišnje berbe te količine biće još veće, tako da pravu zaradu očekujem od prodaje vina i rakije u narednom periodu, – optimista je Marjan Jovanović.

GLAVNI PROBLEM JE PRODAJA GROŽĐA

Kad ne rodi i kad  nema dobre berbe grožđa ima problema. A ima problema i kad rodi. Jer nema kupaca da preuzme višak roda grožđa.
 – U vinogradarstvu uvek vrebaju opasnosti. Sa neba prete gradonosni oblaci, ako nema pravilne hemijske  zaštite grožđe se vrlo brzo razboli. I nema mu leka.
Vinogradari se ovojesenji rod prodavali po sledećim cenama: sovinjon 70 dinara, italijanski rizling, crna grožđa frankovka, vranac i prokupac 60, župljanka 50, rkacitel i smederevka 45-50 dinara, –  iznosi cene Cvetko Janković iz sela Kukavica.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare