Zašto većina Nemaca neće da se vakciniše?

BERLIN

U Nemačkoj je spremnost na vakcinaciju pala na minimum od početka
epidemije. Kao glavni razlog se navodi strah od nuspojava. Vlada
računa da je za pobedu nad pandemijom potrebno da se vakciniše dve
trećine ljudi.

U celoj Evropi opada spremnost na vakcinaciju

Prvu vakcina protiv korone koja se već masovno daje u zapadnim
zemljama načinili su nemački naučnici iz Bajonteka u Majncu. U
ponedeljak bi Evropska agencija za lekove trebalo da odobri to cepivo
za celu Evropsku uniju, sama Nemačka planira početak vakcinacije već
za 27. decembar.

Međutim, trenutno je manje od polovine Nemaca spremno da se vakciniše.

U ispitivanju sprovedenom u drugoj sedmici decembra, samo 48 odsto
ljudi je reklo da će se vakcinisati, prenosi Monitoring koji su
uspostavili Univerzitet u Erfurtu i Institut „Robert Koh“. U toj
anketi je 40 odsto ljudi reklo da želi da prvo pričeka sa odlukom, a
11 odsto odbija vakcinaciju.

U pitanju je drastičan pad spremnosti da se primi vakcina u odnosu na
proleće, kada je 79 odsto Nemaca u principu bilo spremno da se
vakciniše kada cepivo bude dostupno.

Što je odluka konkretnija, to je veći strah

Oni koji su skeptični ili sasvim odbijaju vakcinaciju najčešće su kao
razloge navodili da vagaju prednosti i moguće rizike, kao i da ne
veruju da su transparentno objavljene sve moguće nuspojave.

Ispitivanje agencije Forsa sprovedeno 15. i 16. decembra dalo je
gotovo u dlaku iste procente kao pomenuta anketa. Hamburški Centar za
zdravstvenu ekonomiju je prošlog meseca načinio poređenje evropskih
zemalja i zaključio da se Nemačka kreće u proseku – svuda opada
spremnost na vakcinaciju.

„Sada odluka postaje konkretnija“, kaže psiholog Filip Šmid sa
Univerziteta u Erfurtu. „Kad ljudi govore o tome kako bi se ponašali u
budućnosti, naginju da više ulaze u rizike nego kod sasvim konkretnih
odluka“, rekao je on u intervjuu za Dojčlandfunk. U prevodu – pitanje
o vakcinaciji sada je vrlo konkretno jer je vakcina tu.

Šmid pak u prvi plan ističe „manjak informacija“, uveren da to
podstiče sumnje. „Ljudima bi trebalo pokazati da je velika moć
vakcinacije u tome što postoje fakti koji pokazuju da je rizik od
bolesti veći od rizika vakcinacije.“

Ni mnogi lekari neće vakcinu?

Debata se vodi i oko jedne druge ankete dva stručna udruženja
zaposlenih u intenzivnoj nezi. Prema njoj, početkom decembra je 73
odsto lekara i svega 50 odsto medicinskih sestara i negovatelja reklo
da bi se vakcinisalo. Pri tome 90 odsto lekara i 75 odsto medicinskih
sestara i tehničara veruje da će vakcinacija biti važna za suzbijanje
pandemije.

„Veoma me iznenađuje da spremnost medicinskog personala na vakcinaciju
nije znatno viša i da postoji ovolika suzdržanost“, rekao je Karl
Lauterbah, stručnjak za zdravstvenu politiku nemačkih
Socijaldemokrata.

On je ipak pretpostavio da su mnogi u anketi odgovarali negativno jer
veruju da nisu u rizičnoj grupi pa da ne treba već sada da se
vakcinišu, ili da su pak dovoljno sigurni zbog zaštitne opreme.
Lauterbah je dodao da vakcinacija treba da ostane dobrovoljna i za
medicinski sektor.

Međutim, iako je vakcinacija dobrovoljna, očekuje se da na početku
potražnja bude znatno veća od dostupnog broja vakcina. Nemačka računa
da će do kraja marta moći da imunizuje najviše pet miliona ljudi, a
ministar zdravlja Jens Špan je najavio da će se početi od staračkih
domova.

Na zanimljiv način je do javnosti došla procena zvaničnog Berlina
kakav odziv na vakcinaciju očekuje. Naime, na snimku koji prikazuje
kancelarku Angelu Merkel kako je u sredu išla na sednicu Vlade, u
njenoj ruci su se jasno videli papiri koji možda nisu bili za javnost.

Tu se vidi da vlasti procenjuju da će na kraju 69 odsto ljudi biti
spremno da primi vakcinu, ali da će najviša spremnost od 80 odsto biti
u posebno osetljivim grupama. Tu se ubrajaju stariji od 70 godina,
pacijenti stacionarno smešteni u bolnicama i domovima za negu te
medicinsko osoblje.

Za grupu dece do 12 godina na papiru je samo navedeno da ih ima 9,9
miliona, ali bez procene koliko bi se njih vakcinisalo. „Zato se može
pretpostaviti da Savezna Vlada ne očekuje da se ova grupa vakciniše“,
navodi list Velt.

Teška zima diže spremnost na vakcinaciju?

Ako bi procene vlasti bile tačne, Nemačkoj će trebati oko 90 miliona
doza vakcine da imunizuje 46,16 miliona ljudi. Nemačka za sada ima
ugovore ili predugovore za ukupno preko 300 miliona doza, ali nisu svi
potencijalni proizvođači još prošli kliničke studije i ušli u masovnu
proizvodnju.

Prema procenama nemačkih naučnika, efikasna vakcinacija 65-70 odsto
stanovnika bila bi dovoljna da se pobedi pandemija. Sve je više
glasova koji traže opsežnu „kampanju za vakcinaciju“ kojom bi se
građanima objasnile prednosti vakcine.

Kancelarka Merkel je pre nekoliko dana u Bundestagu ponovila da će
vakcinacija ostati dobrovoljna, ali je dodala: „Ima i ljudi koji ne
žele da se vakcinišu. Ako bi to bilo preko 40, 50 ili 60 odsto ljudi,
onda ćemo još mnogo duže morati da nosimo maske jer nećemo postići
imunitet krda.“

„Dobro je ako su ljudi skeptični prema, u ovom slučaju, vakcinaciji.
To znači da propituju stvari i traže dokaze. Uz to naravno da iznose
svoje brige i strahove, i njih treba uzeti ozbiljno“, kaže psiholog
Šmid. „Mi eksperti često pravimo grešku da, čim neko iznese bojazni,
odmah mu pod nos stavimo fakte. Kažemo: ‘Ne, to nije tačno, pokazaću
ti studije.’ Tada se sagovornik oseća neshvaćeno.“

Šmid umesto toga predlaže da se shvate osećanja sagovornika, da se
pita šta je čitao i zašto se boji vakcine. „Onda može da se napravi
ponuda i da se iznesu informacije. Možda će to pre dovesti do stava da
ljudi treba da se vakcinišu.“

Ministar zdravlja Špan je krajem novembra rekao da očekuje porast
spremnosti na vakcinaciju kada „ova teška korona-zima bude iza nas“.

U Nemačkoj se u decembru u vezu sa koronom dovodi 9.801 smrtni slučaj.
U celom novembru je ta brojka iznosila 5.796, u oktobru 964, a u
septembru 190. Zemlja je od prošle srede u strogom lokdaunu koji će
trajati najmanje do 10. januara.

Izvor: Dojče Vele

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare