LESKOVAC

U poslednjih par godina, preciznije nakon početka pandemije korona virusa 2020.
godine sve češće možemo čuti sledeće rečenice: ,,Niko se ni sa kim više ne druži”,
,,Ne viđam se ni sa kim”, ,,Živim na relaciji kuća-posao”, ,,Nemam vremena ni za
šta”, itd. U svakodnevnim razgovorima sa ljudima možemo često čuti neku od
gore navedenih rečenica kao potvrdu činjenične konstatacije koja glasi- Ljudi u
Srbiji se sve manje druže. Uglavnom se kao razlozi za to navode brojne obaveze i
,,jurnjava” za zaradom i egzistencijom zbog koje se jednostavno nema vremena ni
za šta drugo, a stručnjaci navode da je upravo zbog svega toga postalo
,,normalno” da se članovi porodice maltene ne viđaju i ne razgovaraju, da ne
govorimo o društvima koja se raspadaju jer se niko ni sa kim više ne druži ili o
familijarnim viđanjima, narodski rečeno, ,,od slave pa do slave.”

Psihološkinja Martina Pešić ističe da savremeni način života koji je ispunjen
velikim brojem poslovnih obaveza za koje ljudi nemaju mnogo vremena da ih sve
obave i zbog toga se često nalaze u ,,cajtnotu” itekako utiče na kvalitet socijalnih
odnosa. Kako kaže, sve više ljudi stavlja akcenat isključivo na karijeru i na
ostvarivanje poslovnih uspeha i ciljeva, što dovodi do smanjena vremena
provedenog u druženju sa prijateljima i vremena provedenog u krugu porodice.
,,Ljudi jednostavno treba da nauče da uspostave ravnotežu između poslovnih
obaveza i socijalne interakcije jer se za sve ima vremena, naravno ko hoće da sve
to ,,ishendluje” kako se to danas često kaže. Mnogi danas sami sebe ubede u to
da imaju pregršt obaveza i da nemaju vremena ni za šta osim da odrade posao i
onda nakon toga ostatak vremena provedu kod kuće, uglavnom sami. Činjenica je
da je mnogo ljudi pod okupacijom brojnih obaveza, ali to ne može biti izgovor za
,,kuća-posao” način života jer je socijalna interakcija nešto što je potrebno svima,
a navedeni način života može lako dovesti do depresije ili anksioznosti.”
Na pitanje da li Srbi poprimaju zapadnjački mentalitet za koji se tvrdi da je zastupljen u
zemljama poput Nemačke, Austrije ili Švajcarske odgovara da nam je taj

mentalitet ,,zakucao na vrata” mnogo pre nego što se očekivalo, a mnogi su mislili
da se to nikada neće ni desiti.
,,Ljudi su se počeli udaljavati sa početkom pandemije 2020. i to je trajalo neko
vreme jer su se socijalni kontakti izbegavali iz dobro poznatih razloga. Međutim, i
kada je prošla pandemija i toga nema više, ljudi se i dalje ne viđaju, ne druže, svi
su se na neki način udaljili i više korona ne može biti izgovor. Korone više nema i
to ne može biti razlog, isključivi razlog je ta ,,jurnjava” za parama zbog koje su ljudi
izgubili svaki vid empatije i želje za druženjem. Neodovljivo sve to počinje da
podseća na zapad i život u zapadno-evropskim zemljama gde ima novca, ali nema
apsolutno nikakve socijalne interakcije i nema nikakvog druženja.”
Sa konstatacijom da je zapadnjački mentalitet na pragu i u Srbiji slaže se i naš
sagovornik Mihajlo koji je 4 godine proveo u Nemačkoj i dobro je upoznat sa
tamošnjim načinom života. Za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress kaže da
ponašanje većine ljudi u Srbiji danas neodoljivo podseća na ovu zapadno-evropsku
zemlju.
,,Tamo se živi uglavnom kuća-posao, retko kada možete videti da ljudi izađu u neki
kafić ili pab kao ovde, tamo to nije slučaj. U Nemačkoj skoro da ne možete naći
nikakvo društvo, retko kada možete da popričate sa nekim. Oni su uglavnom sve
isplanirani što sve više vidim i kod naših ljudi koji imaju isplanirano šta će raditi
narednih 7 dana i ne prihvataju nikakav predlog koji se ne uklapa u taj njihov plan.
Nemci izađu možda jednom u dve nedelje, i u tome postajemo slični njima jer
ovde ljudi počinju da izlaze jednom mesečno. Posao i obaveze su broj jedan i to je
jasno, ali mislim da je jako loše što ljudi, i to mahom mladi ljudi svode život na
kuću i posao. U tome postajemo veoma slični Nemcima.”
Na pitanje da li misli da je i Srbiji potreban zapadnjački, konkretno nemački
mentalitet, odgovara:
,,Posao se svakako mora shvatiti ozbiljno, ali ne sme biti jedino o čemu se
razmišlja u životu i ne sme da potisne socijalni život i socijalnu interakciju, a u
Srbiji je to sve više slučaj.”

Nijedan od naših sagovornika, međutim nije pomenuo neoliberalizam koji je svuda , zapravo, uzrok ovakvom stanju stvari jer diktira brzi način života koji je isključivo podređen poslu i zaradi poslodavaca. (kraj) ĐS-LJS/LJS