Zašto radnici ne veruju državi i njenim institucijama?

LESKOVAC

Država i nadležne institucije (sudovi i inspekcije) ne rade na zaštiti radnika i njihovih prava, institucije su pod kontrolom vladajuće partije i zbog toga štite poslodavce nauštrb  prava radnika , institucije su tesno povezane sa poslodavcima, vlasnicima kapitala, od kojih dobijaju mito i zbog toga odlučuju u njihovu korist.

Ovo misli čak 94,1% učesnika u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress o radnim pravima.

Koliko građani poznaju svoja radna, pitali smo građane i građanke.

Evo nekih od rezultata ankete.

Koliko poznaju Zakon o radu?


Dovoljno 36% ispitanika
Odlično 22%
Zakon poznaje malo 28%
Ne poznaje zakon uopšte  14%


Koliko znaju o radnim pravima?


Malo  52%
Ne zna ništa 9%
Odlično zna 17%
Dovoljno 22%

 NAJVAŽNIJE TEME

Upitani o tome koje su teme vezane za radna prava koje smatraju najvažnijim  ispitanici su davali različite odgovore, ali najčešći su bili: mobing, zlostavljanje i pretnje na radu, diskriminacija radnika prema partijskoj pripadnosti pri zasnivanju radnog odnosa,
neodgovarajuća novčana nadoknada za uloženi rad, radnici koji su primorani da poslodavcima
„vraćaju“ novac od minimalne plate koja im se uplaćuje na račun (pa tako radnici zarađuju manje od
minimalca koji im je Zakonom garantovan), urušavanje dostojanstva radnika, nepoštovanje Zakona o
radu, nepoštovanje prava radnika, objašenje o razlikama među različitim radnim ugovorima,
neplaćen prekovremeni rad, i slično.

PRAKSA


A kakva je praksa kada su u pitanju prava radnika, pitali smo advokate koji se ovim problemom bave.

“Po pitanju prava radnika u leskovačkim fabrikama najčešće bilo problema sa slučajevima mobinga. Mada i sami znate da se ljudi plaše da prijave poslodavce, tako da je pitanje koliko njih će uopšte ući u postupak ostvarivanja svojih prava, a trebalo bi da uđu svi, jer im zakon to omogućava”, kaže advokat Nemanja Stanković.

“Retko dešavalo da strani poslodavci ne izmiruju obaveze prema radnicima”, kaže advokatica Ninoslava Vasić.

Navodi slučajeve iz prakse.

” Nešto što je bilo zapaženo u poslednje vreme je da je jedna firma svojim starim radnicima, odnosno radnicima koji su tu zaposleni na neodređeno i duže tu od tri godine rade, zbog nekih fiktivnih razloga kao što su nepostizanje rezultata rada i neizvršavanje radnih obaveza na vreme, im davali otkaze da bi zapošljavali nove radnike za koje su dobijale nove subvencije. Tu su nama vezane ruke, jer je otkaz bio u skladu sa zakonom, papirološki je pokriven”, objašnjava ona.

Kaže da se “generalno vrlo retko dešavalo da neko od radnika tuži stranu firmu koja posluje kod nas u Leskovcu”.

” Mislim da je to iz više razloga, radnici se plaše da tuže naprimer za neisplaćene putne troškove, jer ne smeju, strah ih je, misle da će onda dobiti otkaz, ima tu svega po malo… Ali, s druge strane imamo firme koje su zaista ozbiljne i koje izmiruju obaveze prema radnicima. Ima tu i jednog i drugog, ne možemo da generalizujemo,” dodala je ona.

ŠTA RADI INSPEKCIJA ZA RAD?

A kakva su iskustva inspekcije za rad, pitali smo načelnika Jablaničkog upravnog okruga Miloša Ćirića.

Inspekcija za rad je republički organ i smeštena je u prostorijama načelstva.

 “Od šefice Inspekcije rada dobio sam informacije da najveći broj prijava ide oko platnih listića, odnosno oko obračuna plate”, rekao nam je Ćirić.

” Svi znamo kako se rasčuna plata za vreme godišnjeg odmora i zbog toga su ljudi u nedouimici i ne dobijaju listiće. Zbog toga inspeklcija rad izlazi na teren i nalaže poslodavcu da odradi platni listić koji se uručuje stranci koja podnela zahtev, a nakon toga stranka preko izvršitelja ide ka svojim potraživanjima. Pored toga, sezona je građevinskih radova i inspekcija je fokusirana kako na građevinske, tako i na ugostiteljske objekte. Ono što je u fokusu je rad na crmo. Imam informaciju da otprilike 4-5 osoba mesečno oni prilikom nadzora uhvate da rade „ na crno“, što je na nivou prošlogodišnjeg proseka. U inspekciji se nadaju da će se taj broj u narednom periodu smanjiti, i da će rad „na crno“ biti ako ne anuliran, ono na nekoim minimumu minimuma”, dodao je Ćirić.

Na pitan je da li postoje nekakve prijave radnika koji rade u stranim kompanijam Ćirić kaže da najveći broj prijava koje su stigle u vezi stranih kompanija koje posluju na teritoriji Jablaničkog okruga se odnose na dve kompanije u Vlasotincu, „Elrad“ i „Gruner“. Najveći broj prijava je bio vezan oko Ugovora o radu, i u principu sve ono što nije bilo u skladu sa zakonom, inspekcija je sankcionisala, bilo nočvanim kaznama ili je naložila da se to otkloni” , rekao je Ćirić.

Na pitanje kakav je utisak, da li građani dovoljno znaju da mogu da se jave Inspekciji rada kada imaju bilo kakve probleme Ćirić smatra da je potrebna veća transparentnost da bi građani znali da svoje problerme mogu da rešavaju preko inspekcijskih službi.

“Ne samo Inspekcije rada, nego svih službi koje su okviru Jablaničkog okruga. Svoje probleme mogu prijavljivati stručnoj službi Jablaničkog okruga i te prijave će kasnije biti prosleđene nadležnim inspekcijskim organima preko kojih će posle moći da ostvare svoja prava.”, objašnjava on.

” Mislim da građani moraju malo više da se upoznaju sa svojim pravima i mogućnostima šta sve mogu preko inspekcije da traže ili da, ako su na neki način oštećeni, traže izlazak inspektora na teren i utvrđivanja činjeničnog stanja”, smatra Ćirić.

GRAĐANI NEMAJU POVERENJA

Sa druge strane građani pokazuju veliko nepoverenje u rad državnih institucija, u koje spada i inspekcija rada, na njihovoj zaštiti.

To pokazuje i visok procenat negativnih odgovbra u anketi JUGpressa.

Na pitanje “Da li država i nadležne institucije (sudovi i inspekcije) rade na zaštiti radnika i njihovih prava ” čak 94,1% posto učesnika je odgovorio da ne rade na zaštiti radnika i njihovih prava. (kraj) JUGpress

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare