Zaposlenost i socijalna situacija u Evropi: pozitivni trendovi i veliki teret na mladima

BRISEL

 

Pozitivno stanje na tržištu rada i pozitivne socijalne trendove kao i kontinuirani privredni rast.

Zaposleno je više od 234 miliona ljudi, što je najveći zabeleženi broj zaposlenih u EU, a nezaposlenost je na najnižem nivou od decembra 2008.

Od 2013, u EU je otvoreno 10 miliona radnih mesta, piše EU Infocentar.

Međutim, osim opšteg društvenog i privrednog napretka, dokazano je da su mlađe generacije posebno opterećene: oni teže pronalaze posao i češće su zaposleni na nestandardan i nesiguran način, uključujući ugovore o radu na određeno vreme, čime njihova socijalna zaštita može biti umanjena.

Osim toga, može se desiti da njihove penzije budu niže u odnosu na plate.

Zato je Pregled zaposlenosti i socijalne situacije u 2017. usmeren na ostvarivanje međugeneracijske pravde: moramo da se pobrinemo da sve generacije imaju koristi od aktuelnih pozitivnih privrednih kretanja.

Komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage, Marijan Thisen, izjavila je: „Godišnji pregled još jednom potvrđuje da smo na dobrom putu ka otvaranju novih radnih mesta i stvaranju rasta. Međutim, mladi i njihova deca će možda živeti lošije od svojih roditelja, a to ne želimo. Moramo brzo da reagujemo. Evropskim stubom socijalnih prava želimo da očuvamo i unapredimo socijalne standarde i životne uslove za buduće generacije.”

Uprkos stalnom poboljšanju životnih uslova u EU, u poređenju sa starijim generacijama mladi nemaju jednake koristi od pozitivnog razvoja.

Osim toga, udeo mlađih starosnih grupa u dohotku od rada se vremenom smanjio.

Ovi izazovi utiču na odluke mladih ljudi koje se tiču domaćinstva, uključujući roditeljstvo i kupovinu kuće.

To bi moglo da se negativno odrazi na stopu plodnosti, a samim tim i na održivost penzionih sistema i rasta.

Osim toga, očekuje se da će se broj radno sposobnog stanovništva smanjivati za 0,3 odsto godišnje do 2060. To znači da će manja radna snaga morati da održava trenutni rast. To ujedno znači da će istovremeno biti manje doprinosa u penzionim sistemima – često uz manje i/ili neredovne doprinose jer neće odgovarati radnim mestima sa punim radnim vremenom i/ili standardnim radnim mestima – dok će od njih zavisiti više penzionera. Današnji mladi radnici i buduće generacije se zato suočavaju sa dvostrukim opterećenjem zbog demografskih promena i potrebe za osiguranjem održivosti penzionih sistema.

Šta je sledeće?

Tvorci politika mogu da se pripreme za ove promene i ublaže ih na nekoliko načina. Pre svega, moramo u potpunosti da iskoristimo naš ljudski potencijal na tržištu rada tako da aktiviramo sve generacije i pravilno ih osposobimo i da garantujemo proporcionalnu vezu između radnog veka i očekivanog životnog veka. Ovome mogu doprineti i napori u području politika koje za cilj imaju podizanje plodnosti i delotvorno upravljanje migracijama kao i podrška inovacijama i povećanje delotvorne potrošnje za ulaganja u veštine mladih i starijih ljudi i njihovo obrazovanje.

Konačno, socijalni partneri mogu znatno da doprinesu premošćavanju jaza između mladih i starijih radnika i promociji pravednijeg tržišta rada za obe grupe. To podrazumeva promociju celoživotnog učenja, pružanje socijalne zaštite i doprinos izradi i sprovođenju zakonodavstva u oblasti zaštite radnih mesta i aktivne politike tržišta rada.

Kontekst

Godišnji pregled zaposlenosti i socijalnih kretanja u Evropi je izveštaj o najnovijim trendovima u zapošljavanju i socijalnoj politici koji analizira predstojeće probleme i moguća rešenja. Pregled je osnovni instrument Evropske komisije za predstavljanje dokaza i analizu i ispitivanje trendova i budućih izazova na tržištu rada.

Ima mnogo konkretnih primera načina na koji Komisija namerava da reši probleme utvrđene u Pregledima. Na primer, Evropski stub socijalnih prava je putokaz ka pravičnim i funkcionalnim tržištima rada. Njegov cilj je da obezbedi primenu naših socijalnih modela u 21. veku, naročito u kontekstu starenja stanovništva i digitalizacije. Njegovim popratnim inicijativama, kao što je savetovanje socijalnih partnera o modernizaciji ugovora o radu i pristupa socijalnoj zaštiti, cilj je da se osiguraju jasni uslovi rada i socijalna zaštita radnika u nestandardnim radnim odnosima.

Suština „Novog programa veština za Evropu” je upravo ulaganje u ljude i jačanje njihove sposobnosti da iskoriste mogućnosti za pronalaženje kvalitetnih radnih mesta. Cilj programa je da podupre razvoj veština građana kako bi se pripremili za svet rada koji je izložen stalnim promenama.

Napori koje Komisija ulaže u smanjenje opšte, a naročito nezaposlenosti mladih, donose rezultate. U poređenju sa 2013. kada je kriza bila na vrhuncu, u EU ima 1,8 miliona manje nezaposlenih mladih ljudi, odnosno milion manje mladih koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti obučavaju (takozvani NEET-ovi). Komisija je produžila program Garancija za mlade, uložila dodatna finansijska sredstva u Inicijativu za zapošlljavanje mladih a nedavno je predstavila i Inicijativu za ulaganje u mlade u Evropi kako bi maksimalno povećala prilike za mlade na tržištu rada.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare