LESKOVAC
Na današnjoj sednici Skupštine grada usvojena je odluka o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave grada Leskovca za 2015. godinu.
Grad Leskovac, kao jedinica lokalne samoprave, obuhavećen je procesom racionalizacije, tako da za 2015. godinu treba da optimalizuje ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru na 2.246 zaposlenih, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i dodao:
„Radi se o teškom mukotropnom procesu, pogotovu imajući u vidu nasleđeno breme prekomernog zapošljavanja iz ranijeg perioda, otežane prethodne nesupele racionalizacije, koja je parcijalno zahvatila samo gradske uprave, a ne ceo lokalni javni sektor, sa povratnim efektom na budžet grada i nultim efektom na smanjenje broja zaposlenih. To je dug put, dodao je Cvetanović, ali moramo da napravimo prvi korak. Ne pravimo kompromise prostim krojenjem brojeva, tako da smo poklopili postojeći broj zaposlenih od 2.246 za 2015, već proces postavljamo imajući u vidu njegovu suštinu, i naš početni broj je 2.234, odnosno 12 manje“.
Odluka mora biti sprovedena u roku od 60 dana nakon njenog donošenja.
„Racionalizacija je jedna od najtežih tema sa kojom se susreće svako lokalno rukovodstvo. I baš u tome koliko se pošteno ona sprovodi opravdava se i njena neminosvnost. Ovu odluku karakteriše sledeće: relativno mali broj radnika koji će otići koji su prekobrojni u javno sektoru, sprovedena anketa u upravma i javnim preduzećima koja je pokazala koliki je broj zaposlenih koji žele da odu uz otpremninu, određeni broj zaposlenih odlazi prirodnim odlivom, odnosno ispunjenjem uslova za penziju. Najvažnije je da pokušavamo, trudimo se i dajemo sve od sebe da zaposleni odu sporazumno, što je ogromna i suštinska razlika u donosu na sve prethodne racionalizacije. Maksimalan broj zaposlenih koji će ostati da radi u javnom sektoru je 2.234“ , rekao je Cvetanović.
Odbornik Živojin Stefanović je imao primedbu da odlukom nisu utvrđeni kriterijumi po kojima će se sprovesti smanjeje broja radnika.
Ukazao je da neke preduzeća, poput Direkcije, ALER-a, Turističke organizacija imaju preveliki broj radnika i postavio pitanje u čemu je njihov doprinos razvoju grada.
Stefanović se založio za to da niko ne treba da ostane bez posla, već treba da se izvrši preraspodela ljudi između uprava i javnih preduzeća.
Dejan Mitić iz Reformističke stranke izneo je mišljenje da su brojke nerealne i zamerio da u odluci nije urađen uporedni spisak zaposlenih od 2000. godine do danas. Broj upošljenika u Turističkoj organizaciji narastao je od 3, koliko ih je bilo pre nekoliko godina, na 32, koliko treba da ih ima nakon racionalizacije – da li je zaista postignut napredak u razvoju turizma, upiitao je on. Mitić je ukazao da će veliki problem biti to što mnogi koji ostanu bez posla nakon racionalizacije neće moći u gradu da nađu drugi posao.
Aleksandar Pejčić je ustvrdio da je jedini kriterijum u sprovođenju prethodne racionalizacije bila partijska knjižica, i da ona nije bila zakonita jer takav zakon nije ni postojao. Za razliku od te, racionalizacija koja se sada sprovodi zasniva se na zakonu, a Pejčić smatra da će biti i mnogo manje bolna jer, prema njegovom mišljenju, kriterijum neće biti partijska pripadnost, već će se bodovati rad svakog upošljenika.
Na pitanja odbornika vezana za racionalizaciju odgovarao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
On je podsetio da je kriterijum EU da na 1.000 stanovnika bude jedan zaposleni. U razgovorima sa Vladom i Ministarstvom, zbog veličene grada i razuđenosti, postignut je dogovor da to bude 13 uposlenih na 1.000 stanovnika, da bi se kasnije ipak došlo do broja od 15,6 zaposlenih na 1.000 stanovnika, što je, po Cvetanovićevim rečima, „fascinantno“ i što je veliki uspeh lokalne samouprave.
On smatra da problem nisu gradske uprave već javna preduzeća, u kojima u naredne četiri godine broj zaposlenih treba da se svede na optimalni, kako bi ona mogla da opstanu i tržišno posluju. U dužem izlaganju on je odgovorio na pitanje Živojina Stefanovića šta radi toliki broj zaposlenih u Direkciji, nabrajajući plansku i projektu dokumentaciju koja je urađena u poslednje tri godine, kao i veliki broj infrastrukturnih objekata.