Vremenska prognoza i širenje panike: Srbija preživela apokalipsu, kataklizmu i pakao. Više puta

BEOGRAD

Posle nekoliko krugova pakla i više apokalipsa, kroz koje je, prema tabloidima, Srbija prošla tokom letnjih oluja, od danas je najavljena nova superćelijska kataklizma. Uprkos tome što će dan biti umereno topao, ali ko još ovde veruje svojim očima? To što bezrazložno širenje panike zabranjuju i zakon i Kodeks novinara tabloidima ništa ne znači: vremenska prognoza je uvek popularna, od uspaničene publike se dobro zarađuje, a njom se i lakše vlada

Naslovi iz listova Alo, Blic, Kurir, Nova i Srpski telegraf (kolaž: Cenzolovka)

Neron stiže u Srbiju.

„Donosi pakao i superćelijske oluje.”

Najavljeni tropski talas nazvan je po imperatoru koji je zapalio Rim.

A ako je verovati prorežimskom tabloidu Informer, još jedan u nizu apokaliptičnih scenarija trebalo bi da se ostvari već u utorak, 15. avgusta.

„Za sve je kriv”, tvrdi Informer: „vreo talas iz Afrike.”

Sva je prilika da će dan ipak biti tek umereno topao, ali ko još u Srbiji veruje sopstvenim očima?

Jedan broj domaćih medija – svesno? – podgreva atmosferu, širi paniku i strah među čitaocima. „Apokalipsa”, „Kataklizma”, „Oluja smrti”, „Potop u prestonici”, „Srbija na udaru tornada”, samo su neki od naslova.

Žuta štampa piše kako superoluje i superćelije ostavljaju „pustoš”, dok „Srbija broji štetu i plače”. Bila je ovo „nikad veća oluja i biće ih još”, jer najavljuje se: „Stiže tri puta jača.”

I to nije sve: „Superćelija je izašla iz laboratorije!”

Konstantan strah? Otupela čula?

Koliko je ovakvo senzacionalističko izveštavanje o meteorološkim temama opravdano i da li je ovo leto baš toliko ekstremno? Na kraju, koje su posledice – konstantan strah ili otupela čula?

Ono što je sigurno jeste da je, doslovno preko noći, u živote građana Srbije doletela nova ključna reč – „superćelija”.

„U domaćim medijima u poslednje vreme često smo sretali ovaj izraz. I u slučajevima kada neka oluja zapravo nije superćelijska”, kaže za Cenzolovku Jovan Čabrilo, urednik specijalizovanog portala VojvodinaMeteo.

„Vezivalo se to za vremenske nepogode koje su izazivali olujni sistemi, bilo da su višećelijski bilo nekog drugog oblika. I čim imamo razorne posledice, makar i na manjem području – odmah je to superćelija, što u praksi nije tako.”

Čabrilo objašnjava da se prisustvo superćelije može osmotriti vizuelno (pogledom na strukturu oblaka) ili pak uz pomoć meteorološkog radara na kojem se vidi odraz koji podseća na udicu ili surlu.

„Za razliku od jednoćelijskih (pulsirajućih) i višećelijskih oluja, koje su karakteristične za naše krajeve – imamo ih često, naročito tokom maja i juna – superćeliju karakteristiše rotaciono vertikalno kretanje vazduha, odnosno spiralno podizanje vazduha naviše.”

Suša imala veće posledice, ali nije medijski atraktivna

Sa ili bez nove ključne reči, tekstovi o vremenskim nepogodama tradicionalno su vrlo popularni.

Senzacionalizam u vremenskim prognozama svakako nije novost. Analize FakeNews Tragača otkrile su, na primer, lažni tornado u Sremu ili medijsku manipulaciju količinom snega u Beogradu, kojom je trebalo da se pokaže kako je aktuelna gradska vlast (SNS) sposobnija od prethodne (DS).

Pojedine vesti bile su prosto bizarne. U Zrenjaninu se tako izlilo 30 kilometara udaljeno – selo. A jedan beogradski par iz leta u leto na istom mestu grom udara dok vode ljubav.

Čini se da je ovo leto ipak malo drugačije od prethodnih. Utisak je da su vesti ekstremnije, učestalije i dramatičnije.

„Ovo leto na samom početku dalo je dobru podlogu za senzacionalizam i apokaliptične naslove. Već tokom proleća, u maju mesecu, imali smo česte, ali dosta stacionarne nestabilnosti, koje su uzrokovale obilne pljuskove sa grmljavinom, a to se onda nastavilo i u junu. To je već stvorilo izvestan ’hajp’ u medijima”, objašnjava Čabrilo.

Prema njegovim rečima, u 2023. atmosfera je nesumnjivo nestabilnija i više je oluja nego prethodnih godina. Međutim, razornih oluja bilo je i ranije, kako kaže, čak i u prošlom veku. 

„Julske oluje bile su samo šlag na torti. Mislim da je ovakav pristup pogrešan i da može biti kontraproduktivan. Ali pojedini mediji gledaju svoj interes, a to su klikovi, čitanost i potom zarada od reklama”, smatra Čabrilo.

Urednik portala VojvodinaMeteo ističe i da je prisutan sve već broj meteorologa amatera koji ponekad kreiraju neopravdana upozorenja, a koje, kako kaže, „mediji jedva čekaju i dodatno ’filuju’ bombastičnim naslovima”.

„Suša, kakvu smo recimo imali prethodne godine jeste jedna ozbiljna vremenska nepogoda, koja zahvata mnogo šire područje u odnosu na grmljavinske pljuskove i gradonosne oblake. Samim tim, suša donosi i veću štetu, a njoj se nije pridavao značaj u ovoj meri”, ukazuje Čabrilo.

KAKO IZVEŠTAVATI O VREMENU I KLIMATSKIM PROMENAMA

Media centar Sarajevo, organizacija posvećena unapređenju standarda novinarstva, objavila je niz profesionalnih i etičkih smernica o medijskom izveštavanje o klimatskim promenama.

O čemu bi to mediji trebalo da vode računa i na koje izvore informacija da se oslanjaju?

Prvo, trebalo bi pravilno prezentovati naučni konsenzus i postaviti temu u kontekst klimatskih promena.

Dalje, biti svestan da klima i vreme nisu isto, ali da klimatske promene svakako utiču i na vreme.

Izabrati ugao iz kog se govori o klimi (objašnjenje fenomena i posledica, uticaj na određene grupe, predlozi rešenja za postojeće probleme, analiza statističkih trendova itd.).

Poželjno je poznavanje osnovnih statističkih metoda i, s tim u vezi, vizualizacije numeričkih podataka (infografike i sl.).

Oslanjati se na kredibilne izvore (Klima101, deSmog, Skeptical Science, ScienceMoms). Dobar resurs za savladavanje klimatskog novinarstva napravio je Rojters institut u saradnji s Univerzitetom Oksford.

Obratiti pažnju na domaće probleme, ne samo prenositi vesti iz sveta. Posvetiti se socijalnoj strani problema i pažljivo pristupati saopštenjima iz kompanija i vlada.

Ukratko, trebalo bi pisati: više, češće, mudrije, pažljivije, analitičnije, navode u Media centru Sarajevo.

Širenje panike je krivično delo

Najave vremenskih prilika „kakve još nisu viđene” sa sobom nose moralne, pa i pravne dileme.

Iznošenje lažnih vesti koje izazivaju paniku, teže narušavanje javnog reda ili ometaju sprovođenje odluka državnih organa jeste krivično delo.

Za izazivanje panike putem medija ili društvenih mreža predviđa se kazna i do pet godina zatvora.

Pravnici preciziraju da je uslov da je učinilac znao da je vest lažna i da je usled takve vesti došlo do panike.

S druge strane, profesionalni standardi nalažu da novinar ne bi smeo unositi neopravdan strah ni ulivati lažnu nadu. Ako namerno, zbog „atraktivnosti” teksta podstiče neutemeljene strahove, on „na najekstremniji način krši etički kodeks”.

Takođe, mediji ne bi smeli ni da zloupotrebljavaju emocije kod pripadnika svoje publike, kao ni njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.

U Kodeksu novinara Srbije objašnjava se i da izvori informacija nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po osobe o kojima govore.

Ako je tako, koje su onda posledice apokaliptičnih natpisa o „potopu” ili „paklu”?

Oni mogu dovesti do prenaglašavanja nekog događaja, ocenio je ranije meteorolog Nedeljko Todorović, a preneo nedeljnik Vreme. On je podvukao da je moguće da se realna opasnost, upravo zbog medijskog banalizovanja, ne shvati na pravi način.

„Treba uzeti u obzir da najave i prognoze čitaju osobe različitih psiholoških profila, pa tako na lažno uzbunjivanje ne reaguju na isti način: neki se ozbiljno preplaše, kod drugih se rađa otpor, a treći ostaju potpuno ravnodušni”, priča Čabrilo za Cenzolovku.

„Šta ćemo kada je upozorenje zaista objektivno i ozbiljno? Šta ako tada neko odmahne rukom i kaže: ’Ovo je još samo jedna senzacionalistička najava?’”

Krajnji stadijum je već viđen i predvidiv. Negacija nauke i prihvatanje teorija zavere, kao jednostavnog rešenja i oprobanog mehanizma kontrole.

„Od manipulacije klimom, kontrole ljudskih umova i geoinženjeringa, HAARP je za teoretičare zavere postao vojna mašinerija odgovorna za neke od najrazornijih prirodnih katastrofa”, piše Istinomer, analizirajući pojedine tvrdnje tabloida.

HAARP „menja klimu u Tihom okeanu”, a oluja je „izašla iz laboratorije”. Spominju se „zli naučnici” i „tajni projekat JNA” za „kontrolu vremenskih prilika”.

U prethodnih 30 godina, koliko kruže teorije zavere o HAARP-u, nije priložen nijedan relevantan dokaz za iznete tvrdnje.

Letnje oluje iz 2023. pokrenule su novi talas dezinformacija i to, mahom, „onih recikliranih, već viđenih, ispričanih i mnogo puta proverenih”, piše Istinomer.

Teorije zavere o klimatskim promenama, kako se navodi, „nebrojeno puta su dekonstruisane”, ali su uprkos tome u medijima i na društvenim mrežama i dalje „u kategoriji najpopularnijih i najupornijih”.

Na pitanje Cenzolovke da li mu se čini da prečesto čujemo nostalgične priče kako se nekad znalo „šta je leto a šta zima”, te prateći narativ o supersilama koje na dugme pokreću metorološke procese, Čabrilo odgovara da je mnogima lakše da poveruju u natprirodne sile i teorije zavere „nego da se suoče sa istinom da je priroda jača od nas”.

„I da smo svojim pogrešnim postupanjem dali doprinos klimatskim promenama, a onda i njihovim posledicama”, dodaje Čabrilo.

Jakih oluja je, kaže, i te kako bilo i ranije. Informacija je, s druge strane, bilo znatno manje. Kao i telefona s kamerama. Zbog toga se, smatra Čabrilo, stiče utisak da su jake i razorne oluje danas frekventnije, dok se vrlo retko spominju u kontekstu globalnog zagrevanja.

„Osećamo posledice promene klime, prvenstveno u vidu sve toplijih zima sa manje snega, naročito u Vojvodini, a onda i u nešto blažoj varijanti u toplijem delu godine, što se ogleda u trajanju i jačini tropskih talasa, te sušnim periodima koji bivaju prekinuti periodom obilnijih padavina. Kako za klimatske promene, tako i za meteorologiju važi pravilo da u situacijama kada imamo mirno i stabilno vreme dolazi do zatišja u izveštavanju”, zaključuje sagovornik Cenzolovke.

Izvor: Cenzolovka

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare