NIŠ
Mlade Nišlije Dimitrije Spasić i Aleksa Radivojević imaju po 27 godina i opredelili su se da se bave naukom. Dimtrije se odškolovao delimično u Nišu u Prvoj niškoj gimnaziji “Stevan Sremac”, a potom je obrazovanje nastavio u Amarici. Aleksa je do povratka u Niš radio u Beogradu. I on je, kao i Dimtrije niško dete, odrastao na niškim učicama, bivći đak Gimnazije “Bora Stanković”. Sada su članovi grupe od petnaestak zaposlenih, uglavnom mladih i stručnih ljudi, koji rade u novoj Laboratoriji “Vatreno oko” u Nišu, koju je NR Kina poklonila državi Srbiji.
Dimitrije Spasić i Aleksa Radivojević ne kriju zadovoljstvo što su dobili priliku da se dokažu na polju biohemije i molekularne biologije u gradu u kome su odrasli, školovali se, a potom krenuli dalje da se usavršavaju. Njihovo obećanje da će se jadnog dana vratiti u svoj grad sa novim iskustvima i znanjem se sada ostvarilo. A koliko do pre nekoliko dana bili su hiljadama kilometera daleko od svojih porodica.
Dimitrije je pre desetak godina kada je završio treći razred u Prvoj niškoj gimnaziji “Stevan Sremac” otišao u SAD. U državi Oregon završio srednješkolsko obrazovanje, a potom u Klivlendu upisao fakultet gde je i diplomirao biohemiju. Tokom studija boravio je nekoliko meseci na usavršavanju i u Londonu.
“Po povratku u SAD i nakon diplomiranja u Klivlend Univerzitetu radio sam u “Steris kompaniji” na biohemijskim istraživanjima. Posle dve godine rada upisao sam master studije na Ludvig Maksimilijan univerzitetu u Minhenu na programu ljudske biologije i molekularne medicine. U Nemačkoj sam bio do marta ove godine, gde sam radio na svojim doktorskim studijama. A tokom master studija bio sam zaposlen u poznatom i rneomiranom minhenskom Institutu za farmakologiju i toksikologiju, gde sam i izveo svoje magistarsko istraživanje u sklopu velikog naučno-istraživačkog projekta na iznalaženju farmakogenetičkih rešenja za lečenje dijabetesa”, priča Dimitrije.
Kada je počela epidemija kovida sticajem okolnosti našao se u Srbiji, na godišnjem odmoru, i bez dvoumljenja je odlučio da svojim znanjem pomognem daljem razvoju i napretku molekularne dijagnostike u svojoj Srbiji.
“Prezadovoljan sam što ovde u Nišu u gradu i zemlji gde sam rođen imam uslove za naučni rad i napredovanje kao što je u Nemačkoj”, ne krije svoje zadodovoljstvo Dimitrije.
Aleksa Radivojević je molekularni biolog koji radi na ispitivanju uzoraka na kovid 19, i to u – Nišu.
“Pre povratka u Niš bio sam angažovan na Institutu za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo u Beogradu, na kojem izrađujem svoj master rad. U Beogradu sam završio studije i diplomirao na Biološkom fakultetu. Posebno mi je zadovoljstvo što sam opet u svom rodnom gradu i što radim u jednoj od najsavremenijih laboratorija, u niškom “Vatrenom oku” gde se, umesto dosadašnjih oko 200 moći da se uradi i do hiljadu analiza dnevno”, kaže Aleksa.
Borva sa koronom traje. Zaposleni u “Vatrenom oku”, pa tako i Dimitrije i Aleksa prate zbivanja u svetu, gde se, što je poznato traži rešenje, odnosno vakcina.
“Sarađujemo i sa Laboratorijom “Vatreno oko” u Beogradu jer su obe laboratorije u sistemu naučnih ispitivanja i istraživanja na ovom planu u svetu. Naš zajednički interes je da pobedimo koronu”, kaže Aleksa.
Direktor Insituta za javno zdravlje u Nišu profesor dr Miodrag Stojanović podseća na reči premijerke Srbije Ane Brnabić, sa svečansti otvaranja “Vatrenog oka”, da je iznenađena što se mladi iz naše zemlje, kao što je Dimitrije Spasić, ali i mnogi drugi vraćaju u Srbiju, ali i da je reč o velikim patriotama. Posebno dr Stojanović ističe da su Aleksa i Dimitrije i mladi i ambiciozni, ali i neumorni.
Kada odnesu pobedu u ratu sa koronom nastaviće sa svojim naučno istraživačkim radom i to u Nišu.